13:29 15 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Rusija je jedna od najvećih korisnika SWIFT-a

    Ukidajući SVIFT Iranu, Amerika preti celom svetu

    © Sputnik / Vladimir Trefilov
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    2765

    Udruženje za međunarodne i međubankarske finansijske telekomunikacije SVIFT zabranilo je iranskim finansijskim institucijama pristup sistemu zbog aktuelnih američkih sankcija. Zamenica ministra finansija SAD Sigal Mandelker je izjavila da će Vašington dodatno pojačati sankcioni režim prema Iranu.

    Sputnjik je pitao Stiva Kina, profesora ekonomije iz Velike Britanije, za mišljenje o merama koje su SAD počele da primenjuju prema Iranu.

    „Smatram da su te mere prilično oštre. Očekivalo se da će sistem SVIFT biti dostupan za sve. Ne zaboravimo da ga čak i neki kriminalci koriste bez problema. Nijedna država na svetu ne bi trebalo da ima mogućnost da drugoj državi zabrani pristup tom sistemu međunarodnih plaćanja. Činjenica da američke vlasti ucenjuju i zastrašuju rukovodstvo sistema SVIFT, kako bi oni onemogućili Iran da vrši međunarodna plaćanja, pokazuje sve manjkavosti trenutnog finansijskog sistema.“

    Kako će se te mere odraziti na Iran?

    — Iranu će biti zaista veoma teško. Godišnji obim izvoza iznosi negde oko 45 milijardi dolara ili oko 10 odsto BDP-a, a 60 odsto izvoza čini nafta. Iran je trebalo da koristi taj sistem najpre kao mehanizam za naplatu izvezene nafte, jer se trgovina obavljala u američkim dolarima. Novousvojene mere mogle bi da utiču na više od 60 odsto iranskog izvoza, zbog čega će ekonomija države imati silne probleme. Ne bi trebalo zaboraviti da Iran uvozi veliku količinu robe iz drugih država, a ta roba se takođe plaćala putem sistema SVIFT. Imajući to u vidu, može se reći da će mere koje je usvojilo Udruženje za međunarodne i međubankarske finansijske telekomunikacije naneti veliki udar na ekonomiju Irana.

    Da li je ovakav razvoj situacije bio očekivan?

    — Da. Upravo zato sada Iran radi na tome da uspostavi ili ojača odnose sa nizom drugih država, koje su se već umorile od neefikasnog sistema, a koji se koristi već gotovo 70 godina. Nije trebalo ustanoviti dolar kao rezervnu valutu, za to je trebalo da posluži nadnacionalna valuta bankor. Sada neke države počinju da razmišljaju o tome da bi jednostavno trebalo prestati „plakati nad prolivenim mlekom“, te da bi valjalo stvoriti alternativni finansijski sistem. Trenutno, na primer, u Turskoj se radi na stvaranju alternativne valute kako bi bilo moguće poslovati sa krupnim trgovinskim partnerima, a slična ideja se razvija i u Kini i i Rusiji. To će sve dovesti do stvaranja onoga što je trebalo da postoji već poslednjih 70 godina, odnosno do uvođenja jedinstvene međunarodne valute.

    Kakve prepreke eventualno stoje ispred stvaranja alternativne valute?

    — Finansijski sektor je orijentisan na dolarske holdinge. U slučaju stvaranja alternativne valute, vrednost dolara mogla bi opasti za 30 do 50 odsto. U suštini, osnovne prepreke na putu reformisanja finansijskog sektora jeste sam finansijski sektor.

    Može li se reći da su reforme neizbežne, ako ne sad, onda možda u budućnosti?

    — Da, pa ipak, ta se neophodna reforma odlaže već 70 godina. Mislim da je došlo vreme da postanemo svesni da je moguće stvoriti alternativni finansijski sistem. I činjenica da se ova ideja razmatra u Aziji, ili to što Turska radi na stvaranju alternativnog sistema, pokazuje da zaista idemo ka reformama. Sada je neophodno naći podršku niza država i stvoriti sistem koji će biti moguće stvoriti na osnovu SVIFT-a.

    To neće biti jednostavno, neophodna je podrška i spremnost većeg broja država da prihvate novu valutu koja bi zamenila one koje su do sada korišćene u međunarodnoj trgovini. U suštini, svaki izvoznik i uvoznik mora da bude spreman da koristi alternativnu valutu umesto dolara. Čim kritičan broj država pristane na tako nešto, najveći deo vremena će biti posvećen novom sistemu.

    Može li nešto da ubrza taj proces?

    — Mislim da je do toga već došlo. Činjenica da je Tramp zapretio i zaplašio rukovodstvo SVIFT-a i naterao ih da obustave pristup Irana tom sistemu, pokazala je ostatku sveta da ono što je Amerika danas uradila sa Iranom, može sutra i nama. Zato moramo da stvorimo alternativni sistem.

    U kratkoročnoj perspektivi, šta može da uradi Iran kako bi pokušao da reši ovaj problem?

    — Glavno, kratkoročno rešenje jeste jačanje bilateralne trgovine, koju Iran sada već praktikuje. Od rata u Persijskom zalivu, Iran je konstantno pod pritiskom SAD i pokušava da nađe način da smanji svoju zavisnost od dolara. Pomoću barterne trgovine, Iran bi u zamenu za naftu, mogao na primer da dobije soju i tako bi se Teheran otarasio te zavisnosti od dolara. Iran već koristi slične mehanizme i postoji način da se umanji šteta, ali će ipak ekonomija imati mnogo problema zbog američkih mera. 

    Kakav razvoj događaja je moguće očekivati u budućnosti?

    — Već sada vidimo kolebanje cena nafte, a to se svakako odražava na međunarodnu trgovinu. Onemogućavanje Irana da koristi sistem SVIFT će još više produbiti problem, upravo zato je Tramp dozvolio da Teheran nastavi trgovinu sa osam država. Istovremeno, na cenu nafte utiče i porast obima proizvodnje nafte iz škriljaca u SAD. Smatram da će se u budućnosti situacija samo pogoršavati. Ako Tramp shvati da zbog embarga Iranu cene nafte nisu povećane, on će samo dodatno pojačati sankcioni režim. Na taj način, cene nafte će padati i to znači da onim državama kojima je bilo dozvoljeno da trguju sa Iranom, to više neće biti omogućeno, što će izazvati još više problema. 

    Tagovi:
    SVIFT, SAD, Iran
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga