16:16 12 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Azovsko more

    Azovsko more — novi kamen spoticanja između Rusije i EU

    Press-služba prezidenta Ukrainы
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    3377

    Između Ukrajine i Rusije rasplamsava se novi spor na Azovskom moru. Dodatne tenzije unose priče o mogućem oružanom sukobu i stvaranju ukrajinske vojne baze, kao i mešanje Zapada, koji po već oprobanom receptu za sve okrivljuje Rusiju i preti novim „konkretnim merama“.

    Brisel je podržao Ukrajinu u optužbama da Rusija želi da prisvoji Azovsko more i ukrajinska nalazišta nafte i zapretio Moskvi da će joj uvesti nove sankcije ako se konflikt zaoštri.

    Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini je rekla da bi Evropska unija mogla uskoro da preduzme konkretne mere po pitanju situacije u Azovskom moru. Konkretno, od Rusije se traži da obustavi politiku zadržavanja i pregledanja brodova. Pored toga, Brisel je izrazio zabrinutost zbog štete koja se nanosi ne samo ekonomiji Ukrajine, nego i brodovima koji plove pod evropskim zastavama.

    Drugim rečima, i Brisel i Vašington upozoravaju Moskvu da ne sme da kontroliše vlastito more.

    Ruski političari i politikolozi smatraju da zahtevi EU i njihov stav o tom pitanju nisu ništa drugo nego mešanje u unutrašnja pitanja Rusije.

    Azovsko more, koje je na severu okruženo ukrajinskom, a s ostale tri strane ruskom teritorijom je pitanje dve zemlje, a Kerčki zaliv se nalazi pod potpunim suverenitetom Rusije, i zbog toga u Moskvi smatraju da je mešanje treće strane nedopustivo.

    U Moskvi podsećaju da se pravila plovidbe u Azovskom moru mogu regulisati samo u okviru rusko-ukrajinskih sporazuma i dogovora i navode da se provera brodova vrši u svrhu bezbednosti ne samo Rusije, već i Ukrajine i drugih brodova koji ulaze u Azovsko more pod zastavama drugih država.

    „Želim da čestitam ministrima spoljnih poslova EU što su u pauzama između kapućina i profiterola saznali gde se na karti sveta nalazi Azovsko more. Trebalo bi obratiti pažnju da Brisel, barem u pitanjima spoljne politike, sve više liči na UN, koje izražavaju zabrinutost, pozivaju i daju razne izjave koje ništa ne znače ni za jednu stranu u bilo kojem konfliktu. Situacija u Azovskom moru je zaista ozbiljna i postoji velika opasnost da će doći do eskalacije. Samo se još Južnokinesko more može nazvati takvom napetom tačkom u svetskim vodama. Situacija u Azovskom moru se približava tome. Razlog tome ne leži u Rusiji, jer nije ona ta koja zarobljava ukrajinske brodove. Nažalost, nijedna međunarodna organizacija nema instrumente pomoću kojih može da zaustavi Kijev u toj težnji da maksimalno rasplamsa tenzije u Azovskom moru“, rekao je za Sputnjik ruski politikolog Aleksandar Špunt.

    Prema njegovom mišljenju, Brisel ne može da preduzme nikakve ozbiljne mere u ovoj situaciji.

    „EU može da preporuči regulatornim organima svojih zemalja da zabrane ulazak evropskih brodova u luke Azovskog mora — i ruske i ukrajinske. Ali evropski brodovi, po pravilu, plove pod zastavama različitih zemalja. Dakle, to bi bila samo preporuka koju niko neće slediti. Mislim da Brisel neće izdati takvu preporuku, jednostavno zato što bi to bio ozbiljan udarac za njihovu ekonomiju i neće hteti da ulazi u tako opasnu zonu. Treba dobro razumeti da je ovo zona regulacije nacionalnih vlada“, rekao je Špunt.

    Rusija i Ukrajina su 2003. godine zaključile dogovor o saradnji i korišćenju Azovskog mora i Kerčkog moreuza. Posle 10 godina pregovaranja odlučeno je da to more unutrašnja vodena površina Rusije i Ukrajine. Tim dokumentom se obezbeđuje sloboda plovidbe nekomercijalnih brodova dveju država i formulišu se pravila ulaska brodova trećih zemalja u vode Azovskog mora, tako da strani brodovi koji u njega uplovljavaju moraju da imaju saglasnost obeju zemalja.

    Međutim, pošto nije sprovedena demarkacija morske granice događali su se sukobi ruskih graničara i ukrajinskih ribara. Povratkom Krima u sastav Rusije još više se zakomplikovala situacija u Azovskom moru.

    Neke usijane glave u Kijevu žele da ponište taj dogovor, kako bi samostalno mogli da pozivaju u goste brodove zapadnih zemalja, dok ima i onih koji su svesni da bi raskidanje sporazuma sa Rusijom samo stvorilo nove probleme. Analitičari smatraju da bi „cepanje“ tog dokumenta stvorilo pravni vakuum i Kijev bi u izvesnoj meri mogao da izgubi pravo na ribolov i plovidbu.

    Situacija na Azovskom moru se zakomplikovala početkom godine kada je Ukrajina zadržala ruski brod „Nord“ sa deset članova posade, podigavši protiv njegovog kapetana optužnicu zbog „nezakonite“ posete Krimu. Članovi posade bez kapetana, kome preti pet godina zatvora zbog posete Krimu, uspeli su da se vrate na to poluostrvo tek nakon sedam meseci, u okviru razmene za ukrajinske mornare pritvorene zbog krivolova i kršenje granice Rusije.

    Ruske vlasti dejstva Kijeva karakterišu kao „pomorski terorizam“, a na njih su odgovorile povećanjem pograničnih kontrola u svom delu Azovskog mora.

    Ukrajinski graničari su saopštili da su Rusi počeli „žestoku politiku zadržavanja i pregleda brodova“, a ukrajinski eksperti su izračunali da zbog dejstava Rusije u Azovskom moru Ukrajina gubi 100 miliona grivni mesečno (više od 3,1 milion evra).

    Uprkos tome što EU preti Moskvi novim „konkretnim merama“, Kijev smatra da jačanje sankcija protiv Rusije nije dovoljno. Zbog toga su predstavnici Ukrajine, na ovonedeljnoj 64. sednici Parlamentarne skupštine NATO-a u Halifaksu u Kanadi, pozvali NATO da ojača svoje „grupe odvraćanja“ na Istoku — u baltičkim zemljama, Poljskoj i na Crnom moru.

    Alijansa je usvojila rezoluciju kojom osuđuje izgradnju Krimskog mosta i „agresiju Rusije“ u Azovskom moru. U tekstu rezolucije se navodi da su članice NATO-a „duboko zabrinute zbog novih pretnji bezbednosti, ekonomiji i ekologiji u regionu“ i podrazumeva se, za sve okrivljuju Rusiju.

    U Kijevu su čak tvrdili da će formirati flotu u Azovskom moru da bi se suprotstavili ruskoj „agresiji“, ali su ubrzo priznali da „Ukrajina nema ni para, ni vremena“ da jača vojno prisustvo u regionu i pravi baze.

    Moskovski eksperti takvu promenu retorike tumače kao pokušaj Kijeva da od zapadnih partnera dobiju pomoć i još jednu pozajmicu.

    Bivši zamenik načelnika Oružanih snaga Ukrajine, general-pukovnik Igor Romanjenko je čak rekao da Rusija može da zatvori Azovsko more za ukrajinske brodove, ali da bi to bi moglo da dovede do „velikog rata“ sa Ukrajinom.

    U Moskvi se pitaju čime će to Ukrajina ratovati protiv Rusije?! Ratna mornarica Rusije je neuporedivo jača od ukrajinske. Prema nekim izvorima, ruska Crnomorska flota broji preko 25.000 mornara i oko 2.800 različitih brodova, koji su poslednjih godina modernizovani, dok Ukrajina ima samo 66 borbenih i pomoćnih brodova i 11.000 mornara.

    Ruski vojni analitičari smatraju da Ukrajina i SAD rade na stvaranju provokacija kako bi pokazale da je ukrajinska flota slaba i da Vašington mora da se umeša kako bi joj pomogao.

    Kijev je želeo i da u Azovsko more na vojne vežbe dovede brodove zemalja NATO, ali Rusija je jasno stavila do znanja da to neće dopustiti. Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je ranije podsetio da Ukrajina mora da dobije saglasnost od Rusije za ulazak stranih brodova u Azovsko more, a potom je saopšteno da neće biti zajedničkih vežbi NATO-a sa Ukrajinom u Azovskom moru kako ne bi provocirali Rusiju.

    Američka agencija „Stratfor“ navodi da u kratkoročnoj perspektivi SAD nemaju realne mogućnosti da pomognu ukrajinskoj floti, jer je premala u poređenju sa „neprijateljskom ruskom flotom“. Kako se dodaje, Vašington i Brisel mogu da pomognu Kijevu da smanji i kompenzuje potencijalne gubitke, dajući mu finansijsku pomoć ili investirajući u ukrajinske luke.

    U suprotnom, ako SAD odluče da pošalju svoje ratne brodove u ukrajinske luke na Azovskom moru, to bi moglo da zaoštri prirodu sukoba, upozorava američka agencija.

    „Stratfor“ napominje da u kontekstu opasnosti od eskalacije rata u istočnoj Ukrajini, početak sukoba u Azovskom moru postaje verovatniji. Međutim, ruska „blokada“ brodova u akvatoriji Azovskog mora takođe može dovesti do pogoršanja sukoba između Rusije i Zapada, pa Vašington u međuvremenu razmatra da li bi trebalo odlučnije da uđe u konflikt na strani Kijeva, zaključuje američka agencija.

    Tagovi:
    Azovsko more, SAD, Ukrajina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga