06:10 10 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Mapa BiH

    BiH pod protektoratom — ne funkcioniše, a bez protektorata bi se raspala

    Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    1211

    Na današnji dan, kada se obeležavaju 23 godine od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, BiH je još uvek država u kojoj je prisustvo međunarodne zajednice neupitno. Novoizabrani član Predsedništva BiH Milorad Dodik izašao je sa inicijativom da stranci iz BiH odu što pre. Može li Dodik da ostvari sviju inicijativu i može li Bosna da preživi bez stranaca?

    Danas, više od dve decenije posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, novoizabrani predstavnik Srba u Predsedništvu BiH Milorad Dodik zalaže se za, kako je rekao, odlazak stranaca iz BiH, pre svih, visokog predstavnika i stranih sudija.

    Podeljena su mišljenja o tome može li BiH preživeti bez stranog mešanja i može li Dodik ne samo da izdejstvuje odlazak stranaca iz BiH, već i da vrati ako ne sva, onda makar neka ovlašćenja entitetima.

    Najveća vrednost Dejtonskog sporazuma je mir, ono što je loše, jeste nasilje koje su nad Dejtonskim sporazumom vršili visoki predstavnici, smatra politički analitičar iz Banja Luke Anđelko Kozomara.

    Dodik koji je, prema Kozomarinim rečima, zaustavio nasilje visokih predstavnika dok je bio predsednik Republike Srpske, kao iskusniji političar od druga dva člana Predsedništva, može to da učini i na nivou BiH. Ono što je problem, jeste to što druga dva člana Predsedništva, Željko Komšić i Šefik Džaferović, više veruju strancima nego svom kolegi iz RS, smatra Kozomara.

    „Dodikovo zalaganje da ode OHR i da odu stranci iz Ustavnog suda, sasvim je opravdano i realno. U tome on ima podršku mnogih bošnjačkih i hrvatskih političkih analitičara, jer su svesni da toliko mešanje u unutrašnje stvari jedne zemlje ne postoji nigde u svetu“, smatra Kozomara.

    Ono što bi Dodiku moglo da predstavlja problem je, dodaje Kozomara, obećanje da će entitetima vratiti neka od ovlašćenja preneta na centralne organe. Za tako nešto mu je potrebna saglasnost druga dva člana Predsedništva, a u ovom trenutku ne izgleda realno da oni na to i pristanu.

    Početak vraćanja ovlašćenja entitetima Kozomara vidi i u osnivanju Saveta za nacionalnu bezbednost RS. Ovaj savet bi, prema njegovom mišljenju, mogao da preraste u obaveštajnu službu RS.

    Međutim, teško je da Dodik u prvom mandatu kao član Predsedništva vrati druga ovlašćenja entitetima, kaže Kozomara.

    „Ono što se može sa sigurnošću tvrditi, jeste da on, dok je u Predsedništvu, neće dozvoliti prenos drugih nadležnosti na nivo BiH. Na ruku mu ide i izjava predstavnika EU u BiH Larsa Gunara Vigemarka, koji je rekao da je prošlo vreme da stranci nameću rešenja za unutrašnja pitanja u BiH“, kaže Kozomara.

    Time je Vigemark, dodaje Kozomara, poslao indirektnu poruku visokom predstavniku.

    Hrvatski filozof rodom iz Mostara Nino Raspudić, poznat po izjavi da je izbor Željka Komšića za hrvatskog člana Predsedništva BiH „poslednji čavao u lijes BiH“, skeptičan je u pogledu budućnosti BiH bez prisustva međunarodnog faktora.

    BiH je, prema njegovi rečima, još uvek poluprotektorat, gde imamo visokog predstavnika koji ima ovlašćenja da smeni bilo kog demokratski izabranog političkog predstavnika.

    „Dakle, on je suveren, on je iznad građana i naroda BiH, iako su oni po Ustavu, odnosno Aneksu 4 Dejtona suvereni. Paradoks te situacije je što bi, kakvo je sada stanje na terenu, jer BiH je jedna disfunkcionalna država i podeljeno društvo, odlazak međunarodne zajednice značio i raspad BiH. S druge strane, delovanje međunarodne zajednice ne pridonosi nimalo stabilnosti ili jačanju BiH“, objašnjava on.

    Tako su Hrvati u BiH došli u situaciju da im, zbog nametnutih promena izbornog zakona i intervencija niza visokih predstavnika, Bošnjaci biraju političke predstavnike, što se dogodilo na nedavnim izborima za Predsedništvo BiH.

    „Ta pomalo perverzna situacija izgleda ovako: nema BiH bez prisustva i pritiska međunarodne zajednice, a delovanje međunarodne zajednice, pre svega visokog predstavnika, dodatno destabilizira ono što je dogovoreno u Dejtonu“, zaključuje Raspudić.

    Bosna i Hercegovina spada među retke države sveta konstituisane međunarodnim ugovorom. U Evropi posle Drugog svetskog rata postoji samo još jedan sličan primer — Austrija, čije su postojanje takođe garantovale velike sile.

    Za razliku od Austrije, savremena BiH, konstituisana na današnji dan pre 23 godine u američkoj bazi Rajt-Peterson kod grada Dejtona u Ohaju, još uvek je neka vrsta međunarodnog protektorata.

    Njenu bezbednost garantuju snage NATO-a, još uvek prisutne na terenu. I dalje je prisutan visoki predstavnik (OHR), koji doduše dugo nije koristio „Bonska ovlašćenja“, koja mu omogućavaju da se meša u unutrašnje političke odnose u BiH. Savet za primenu mira još uvek održava redovne sastanke, a BiH je i dalje redovna tema na sednicama Saveta bezbednosti UN.

    Po mnogo čemu, ne samo po dugotrajnom prisustvu inostranih vojnih i civilnih službi, BiH je specifična tvorevina. U Dejtonu zamišljena kao država koja se sastoji od tri konstitutivna naroda i dva entiteta, sa slabim ovlašćenjima centralnih vlasti i širokim entitetskim ovlašćenjima, za protekle 23 godine prešla je put na kome su entitetska ovlašćenja prenošena na centralne organe.

    Sve bi bilo u redu da se to događalo uz saglasnost svih strana. Međutim, sa prenosom ovlašćenja sa entiteta na centralnu vladu bila je saglasna u većini slučajeva samo jedna strana — bošnjačka, dok su se druge dve, hrvatska i srpska, tome protivile.

    Slično:

    Dodik: Putovaću s pasošem Srbije, BiH je moje radno mesto
    Dodik: Nisam ikebana
    Dodik najavio smene svih Srba u Predsedništvu BiH
    Dodik poljubio zastavu Republike Srpske u zgradi Predsedništva BiH
    Dodik: Verujem da će i Željka imati dva mandata kao ja
    Dodik i Cvijanovićeva položili zakletvu: Srbija je oslonac Srpske (video, foto)
    Dodik: Ako treba promenićemo Ustav
    Tagovi:
    protektorat, Bosna, visoki predstavnik u BiH, entiteti, Predsedništvo BiH, Dejton, međunarodna zajednica, stranci, godišnjica potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, OHR, NATO, Nino Raspudić, Šefik Džaferović, Željko Komšić, Anđelko Kozomara, Milorad Dodik, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga