04:26 15 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Petro Porošenko

    Ratno stanje — šansa za Porošenka da se oslobodi opozicije

    © REUTERS / VALENTYN OGIRENKO
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    1022

    Kremlj je upozorio da odluka o uvođenju ratnog stanja u Ukrajini posle incidenta u Kerčkom moreuzu može dovesti do eskalacije na jugoistoku te zemlje — u Donbasu, dok politikolozi predviđaju da posledice po tu zemlju mogu biti još drastičnije.

    Politikolozi ocenjuju da uvođenje ratnog stanja u zemlji vodi ka represijama, novim hapšenjima, oduzimanju prava građanima, „stezanju kaiševa“ i novim napadima na rusku kulturu u Ukrajini.

    „Potpisivanje ukaza o uvođenju ratnog stanja u Ukrajini je samo deo pitanja, a treba videti kakva će ovlašćenja i parametri biti obuhvaćeni tim ukazom. Cilj je naravno prekid izborne kampanje, a to je kršenje prava građana Ukrajine. U suštini, to je ograničavanje svih prava. To je kontrola života zemlje od strane vojnih uprava, zatvaranje opozicionih medija, to su hapšenja bez suđenja i zatvaranja ljudi… Što je najvažnije, to će omogućiti da se ’počisti‘ opozicija i uklone oni koji su nekada istupali protiv Porošenka“, smatra analitičar Vadim Kolesničenko.

    Posledice ukaza će pre svega uticati i na ekonomiju zemlje. Odmah nakon zasedanja Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine pale su cene ukrajinskih evroobveznica, a pod znakom pitanja našla se i sledeća tranša MMF-a, bez koje Kijevu preti defolt.

    „Ratno stanje formalno lišava Ukrajinu mogućnosti da dobija kredite od strane međunarodnih organizacija kao što su MMF, Svetska banka i tako dalje. Iako je Ukrajina izjavila da je MMF obećao da će joj dati kredit, prema Ustavu takvih organizacija, krediti se ne daju državama koje proglašavaju ratno stanje. Zato je Ukrajina sada na klizavom terenu. U svim ostalim aspektima veću ulogu igra politika. Ukrajinu očekuju izbori uskoro i jasno je da Porošenko treba ili da pobedi, ili da ih odloži. Njemu je jasno da će on na izborima izgubiti i zato mu svaka provokacija ide na ruku. Mislim da je značajan broj Ukrajinaca toga svestan“, kaže Aleksej Korenjov.

    Međutim, direktor Instituta za strateško planiranje Aleksandar Gusev smatra da će Kijev ipak dobiti kredit od MMF-a.

    „Radi se o tome da uvođenje ratnog stanja podrazumeva obustavu davanja bilo kakvih kredita, uključujući i kredite MMF-a, iako se čak to stanje ne uvodi na celoj teritoriji. Ali, Kristin Lagard je već izjavila da će kredit biti obezbeđen i dat. U decembru bi Ukrajina trebalo da dobije 8,7 milijardi dolara. I ona će ih svejedno dobiti. To potvrđuje činjenica da su sva ta pitanja bila dogovorena još pre incidenta i stoga je jasno da je ovo bila planirana akcija protiv Rusije“, kaže Gusev.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je upozorio da uvođenje ratnog stanja u nekim regionima može da predstavlja pretnju za eskalaciju napetosti u oblasti sukoba, odnosno na jugoistoku Ukrajine, dok neki ruski eksperti strahuju da bi to moglo da dovede do „pravog rata“ i uvlačenja Rusije u taj konflikt, što bi moglo da dovede do direktnog sukoba Kijeva i Moskve.

    Podsetimo, Vrhovna rada Ukrajine je zbog incidenta na Crnom moru u ponedeljak odobrila ukaz predsednika Ukrajine Petra Porošenka za uvođenje ratnog stanja u deset oblasti zemlje, konkretno u Luganskoj i Donjeckoj i unutrašnjim vodama akvatorije Azov-Kerč na 30 dana. Kijev je doneo odluku da uvede ratno stanje posle incidenta sa kršenjem ruske granice od strane ukrajinskih brodova.

    Rusija je pokrenula krivični postupak zbog povrede državne granice, a ukrajinski mornari, koji su priznali da su namerno izazvali provokacije, biće procesuirani. 

    Tagovi:
    Porošenko, Ukrajina, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga