22:11 13 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Crveno dugme

    Sa Amerikom mogu pregovori samo dok je prst na atomskom dugmetu

    CC0 / pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    1750

    Severna Koreja saopštila je da je završila sa izradom nuklearnog oružja pre tačno godinu dana i da je sada usredsređena na ekonomski razvoj zemlje.

    Podsetimo, 29. novembra 2017. godine Severna Koreja je saopštila da je lansirala interkontinentalnu balističku raketu „hvason 15“, koja, prema tvrdnjama severnokorejske agencije CTAK, može dostići svaki region na teritoriji SAD.

    Lider Severne Koreje Kim Džong Un
    © AP Photo / Korean Central News Agency/Korea News Service

    U članku severnokorejskog sajta „Meari“ navodi se da je demonstracija moći Severne Koreje dovela do radikalne promene situacije na Korejskom poluostrvu, odnosno do tri sastanka lidera dve Koreje i prvog samita između Severne Koreje a i SAD.

    Na pitanje da li je primer Severne Koreje pokazatelj da se sa Sjedinjenim Američkim Državama može razgovarati samo sa pozicija sile, odnosno sa pozicija nuklearnog ili hemijskog naoružanja, dugogodišnji novinar i spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović odgovara potvrdno. Kako dodaje, najjednostavniji odgovor zašto je to tako odavno su u Sjedinjenim Američkim Država dali mirovni aktivisti.

    „Prema njihovom mišljenju, od negde šezdesetak američkih intervencija u svetu, odnosno od 60 tačaka gde su Amerikanci intervenisali, nijedna od njih nije imala razvijen nuklearni ili hemijski program. Dakle, Sjedinjene Američke Države se dobro paze da ne napadnu ili da ne izazovu unutrašnje haose u državama koje poseduju sredstva masovnog uništenja. To je Kim Džong Un dobro znao, a pre njega i njegov deda i otac, pa je praktično negde od sredine šezdesetih godina 20. veka Severna Koreja uz pomoć tadašnjeg Sovjetskog saveza, a kasnije i Pakistana, razvijala svoj program nuklearnog naoružanja“, objašnjava Korkodelović.

    Kako kaže, iako među stručnjacima ima dosta sumnji u to koliko je taj program stvarno uznapredovao i da li je kompletno završen, ipak se niko ne usuđuje da eventualno interveniše. Tačnije, svi se klone nepredviđenih posledica eventualne nerazumne odluke da Severna Koreja bude napadnuta.

    Istorija je, napominje Korkodelović, dobro naučila severnokorejske vođe da moraju da razvijaju nuklearno oružje kao poslednje sredstvo opstanka kako njihovog ličnog režima, tako i očuvanja posebnog društveno-političkog sistema, zasnovanom na oslanjanju na sopstvene snage.

    „Na to ih upućuju i primeri nekoliko zemalja u kojima je postojao nuklearni ili hemijski program, doduše ne tako uznapredovao kao što je u Severnoj Koreji, ali upravo zbog toga su te zemlje bile podložnije pritisku SAD. To je pre svega Libija, gde se šef države Moamer Gadafi početkom dvehiljaditih godina odrekao svog programa oružja za masovno uništenje, da bi svega osam godina kasnije doživeo groznu smrt u toku građanskog rata koji su inicirale i uveliko pomagale zapadne sile“, ukazuje Korkodelović.

    Isto, kaže, važi i za režim Sadama Huseina u Iraku.

    „Sadamova postrojenja za proizvodnju nuklearnog materijala bila su još negde 1970. godine napadnuta od strane izraelskih bombardera, a posle se Sadam navodno prebacio na proizvodnju hemijskog oružja, što je bio jedan od glavnih argumenata Amerikanaca da pokrenu međunarodnu oružanu intervenciju 2003. godine. Izraelci su navodno uništili i sirijska postrojenja za proizvodnju hemijskog oružja, koja su opet bila razvijana uz pomoć, navodno, Severne Koreje. Dakle, sve zemlje koje nisu imale uznapredovan program nuklearnog naoružanja silom ili milom su bile naterane da taj program obustave“, napominje naš sagovornik.

    Prema njegovim rečima, tako je bilo i sa Južnoafričkom Republikom, u vreme kada je tamo vladala bela manjina.

    „Pod pritiskom Zapada i međunarodnih sankcija, taj belački režim se u jednom trenutku morao odreći programa nuklearnog oružja. Isto je važilo i za generalsku huntu u Argentini, a bilo je govora i da je Egipat imao svojevrstan program nuklearnog naoružanja. Da je nuklearno naoružanje efikasno sredstvo odvraćanja agresora može da nam posluži i primer same bivše Jugoslavije, koja je takođe imala svoj program nuklearnog naoružanja još negde od poznih četrdesetih godina prošlog veka, iz vremena sukoba sa Staljinom. Taj program je uveliko bio razvijan u institutu u Vinči“, kaže Korkodelović za Sputnjik.

    Tagovi:
    Sverna Koreja, nuklearno naoružanje, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga