21:57 16 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    NATO vojnik

    Kako će Srbi sprečiti NATO da „osvoji“ Bosnu i Hercegovinu

    © AFP 2018 / JANEK SKARZYNSKI
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    73103

    Bosni i Hercegovini su otvorena vrata NATO-a, s obzirom da su ministri spoljnih poslova ove organizacije odobrili prvi godišnji nacionalni program, čime je Bosna i Hercegovina dobila ponudu za Akcioni plan za članstvo (MAP). Da li BiH uopšte može da postane članica Alijanse ili je u pitanju geopolitička igra?

    Novu odluku Alijanse najavio je u sredu rano ujutru generalni sekretar Severnoatlantske organizacije Jens Stoltenberg. On je uoči rasprave o Zapadnom Balkanu na samitu ministara spoljnih poslova članica NATO-a u Briselu poručio da će ova bivša jugoslovenska republika dobiti ponudu za članstvo u NATO (MAP).

    „Očekujem da ćemo od BiH zatražiti izradu prvog godišnjeg programa. Sada je na vlastima da prihvate ovu ponudu“, izjavio je Stoltenberg.

    Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik najavio je da će se on pridržavati rezolucije Narodne skupštine Republike Srpske o vojnoj neutralnosti i da neće podržati ništa što se tiče NATO-a.

    „Mi smo jasno iskazali svoj stav o NATO-u kroz politički konsenzus svih stranaka u Republici Srpskoj. Ja nemam drugu politiku osim politike NSRS. Ne znam šta je bila namera da se sada to nešto ubrza, da li da se iskuša BiH ili da se pokaže apsurdnost situacije u BiH. Mene kao člana Predsedništva BiH obavezuje isključivo rezolucija NSRS“, rekao je Dodik.

    I tu nastaje prvi „problem“. Kako zvaničnici NATO-a očekuju da im se BiH priključi, ako je skoro pola te države protiv članstva? Takođe, vrlo je upitno ispunjava li BiH standarde za priključenje Severnoatlantskoj alijansi.

    Prema rečima stručnjaka za međunarodne odnose iz Banjaluke Željka Budimira, ovakva odluka Vojne alijanse je očekivana, a signali da će se kriterijumi za prijem BiH u NATO smanjivati, stizali su duže vreme.

    „Vrlo je slična situacija koju smo nedavno imali sa Crnom Gorom, koja takođe nije ispunila nijedan od ranijih standarda NATO-a. Ovde više nisu u pitanju standardi, već geostrateška igra, što pre uključiti BiH u Severnoatlantsku alijansu i na tome će se insistirati u narednom periodu“, smatra Budimir.

    On očekuje, kako kaže, povećanje pritisaka na političke aktere u BiH, naročito na Republiku Srpsku, ne bi li se postigao konsenzus oko učlanjenja u NATO. Zbog toga je veoma važno za srpski entitet da istraje u svojoj odluci, koja je potvrđena rezolucijom Narodne skupštine RS o vojnoj neutralnosti, da se BiH ne priključuje NATO-u.

    „Republika Srpska stoji na stanovištu da u taj savez ne treba ići, da se treba držati vojne neutralnosti, što se naravno reflektuje na čitavu BiH. Iz tog razloga, RS će biti meta pritisaka da promeni stranu. RS se drži politike vojne neutralnosti koju zastupa i Srbija. Videćemo, u narednom periodu moguće je očekivati pritiske sa svih strana“, zaključuje naš sagovornik.

    Da se radi o geostrateškoj igri Zapada, slaže se i novinar i nekadašnji diplomata BiH u više zemalja Zlatko Dizdarević. NATO se, prema njegovim rečima, nalazi u ofanzivi prema našem regionu. I on pominje Crnu Goru, koja je prema njegovom viđenju stvari, u NATO primljena kako bi se zatvorio potencijalni izlaz Rusije na Jadran.

    Takođe, scenario u Makedoniji sa referendumom koji nije prošao među građanima, a NATO ga je priznao, smešan je, prema Dizdarevićevim rečima, i ne bi mogao da prođe nigde drugde u Evropi.

    On, kako kaže, nije iznenađen činjenicom da je posle godina pregovora i uslovljavanja, kada je MAP bio prilično daleko od BiH, orijentacija NATO-a prema Balkanu ubačena u igru, prečicom i u BiH.

    „Da li je BiH spremna ili nije, to je pitanje koje, po mom dubokom uverenju, uopšte u politici, u geostrategiji i u svemu što se dešava u svetu, pa i na Zapadnom Balkanu nije meritorno. Ako je potrebno da se neko negde uvuče, onda će se zaboraviti i uslovi i standardi i sve ostalo. Setimo se samo ulaska Rumunije, Bugarske, Mađarske… u trenutku kada je to bilo potrebno. Kada nije potrebno, pregovara se godinama ili mesecima. Prema tome, zatvoriće se oči i pred nepostojanjem svih uslova koji su se spominjali ranije, kada je ulazak BiH u NATO bio u pitanju“, smatra Dizdarević.

    Bez obzira što je Stoltenberg pominjao uslove, po Dizdarevićevom uverenju, ti uslovi ne bi bili prepreka da se ulazak BiH u NATO realizuje.

    Principijelno, normalno i ljudski gledano, nastavlja Dizdarević, poziv NATO-a da mu se BiH priključi još više će zakomplikovati unutarpolitičku situaciju u toj zemlji.

    Međutim, u BiH ništa više ne funkcioniše principijelno, normalno i ljudski, napominje on:

    „To je jedna igrarija, koja se zasniva na potpunom nepostojanju onih državotvornih elemenata koji postoje u svakoj drugoj zemlji. Po mom mišljenju, BiH u ovom trenutku nema svoj zajednički unutrašnji suverenitet. Politika u BiH se zasniva na borbi dva protiv jedan, pri čemu je jedan danas ovaj, a sutra drugi. Na tome se dobijaju politički poeni i obezbeđuje se homogenost tri naroda, ja ih zovem tri plemena, s obzirom da su u to pretvorena.“

    To što je politička elita u RS na jednim, a politička elita u Federaciji BiH na drugim pozicijama u odnosu na priključenje BiH NATO-u, prema Dizdarevićevom mišljenju neće imati uticaja u poređenju sa onim što se već događa u BiH.

    „Republika Srpska će se pozivati na svoju ustavnu situaciju koja proizilazi iz Dejtona, Federacija će se pozivati na svoje, neko će sutra kazati da treba aktivirati stav koji postoji u Predsedništvu — ’kada se ne slažu, ne donosi se odluka‘ i to će ostati tako“, navodi Dizdarević.

    Mnogo je, prema njegovim rečima, ozbiljnije pitanje u kojoj meri će NATO prihvatiti bosanskohercegovačku realnost. Iskustvo Makedonije mu, kako kaže, govori da neće.

    „I u Makedoniji su zatvorili oči, išli su u Parlament, trgovali su i kupovali poslanike… To sve skupa vodi u spiralu zaoštravanja, pogledajte samo situaciju između Beograda i Prištine. Prema tome, moja preokupacija, da ne kažem zabrinutost, jeste da takozvana međunarodna zajednica ulazi u spiralu zaoštravanja, koja je sve gora i gora i kojoj ne vidim optimistični kraj“, zaključuje Dizdarević.

    MAP predstavlja program pomoći, praktične podrške i konsultacija namenjen pripremama zemalja za članstvo u NATO. Reforme i pripreme uključuju pet oblasti: političku i ekonomsku, odbrambenu i vojnu, finansijsku, bezbednosnu i pravna pitanja.

    Ovaj program je usvojen na samitu NATO-a u Vašingtonu 1999. godine (na pedesetogodišnjicu osnivanja organizacije, usred agresije na SRJ), sa ciljem da se pomogne zemljama koje žele članstvo u Alijansi.

    Sve istočnoevropske države koje su se priključile NATO-u, prošle su kroz ovaj program, uključujući i Crnu Goru. Međutim, u BiH je situacija malo komplikovanija nego u ostalim državama, jer je pre osam godina postavljen „talinski uslov“, nazvan po Talinu, estonskoj prestonici gde je 2010. održan samit zemalja-članica NATO-a, na kome je BiH pozvana da se priključi MAP.

    Taj uslov se odnosi na knjiženje „perspektivne“ vojne imovine na ime centralne vlasti u Sarajevu, što RS ne želi da uradi, jer bi se time njena teritorija smanjila sa 49 odsto, koliko joj pripada po Dejtonskom sporazumu. RS ne želi da centralnim organima u Sarajevu prepusti velike površine, kao što je nekadašnja kasarna JNA u Banja Luci, u kojima bi NATO mogao da instalira svoje baze.

    Ovo pitanje, pored rezolucije Narodne skupštine RS o vojnoj neutralnosti, ključna je prepreka za članstvo BiH u NATO. Pošto je pitanje knjiženja vojne imovine, kao što je to početkom godine rekao savetnik bivšeg američkog potpredsednika Džoa Bajdena Majkl Karpenter, stavilo lisice vlastima BiH u pogledu NATO integracija, sve više se govori o ukidanju ovog uslova.

    Međutim, i ako ovaj uslov bude ukinut, ostaje rezolucija RS.

    Slično:

    Dosad najoštrija reakcija šefa NATO-a na vest o formiranju Vojske Kosova
    NATO manipuliše činjenicama kako bi kamuflirao istupanje SAD iz Sporazuma o raketama
    NATO: Majdan i „žuti prsluci“ se ne mogu porediti
    Američki zvaničnik: Makedonija u NATO do 2020. godine
    U Donbas stigli vojnici u uniformama NATO-a
    Šef NATO-a rekao šta misli o ideji o „korekciji granica“
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga