21:54 16 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Žuta kuća, Kosovo i Metohija

    Sputnjik saznaje: Država Srbija došla u posed tajnog Unmikovog izveštaja o „Žutoj kući“

    © Youtube/screenshot
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    5981

    Izveštaj Unmika o „Žutoj kući“ imamo u arhivi Radne grupe, a imao ga je i Dik Marti, kao i Karla del Ponte kada je pisala svoju knjigu. Znači, on jeste bio zataškavan svojevremeno, ali smo uspeli da dođemo do toga, otkriva za Sputnjik Milovan Drecun, predsednik Odbora za KiM Skupštine Srbije.

    Kopija poverljivog izveštaja Unmikove kancelarije za nestala lica od 18. juna 2004. godine, koji je objavio medijski centar „Ruski ekspres“, a iz kog proizilazi da je ekipa Unmikovih istražitelja i forenzičara bila na licu mesta u „Žutoj kući“ u okolini Burelja na severu Albanije i tamo prikupila određene dokaze važne za dalju istragu trgovine ljudskim organima Srba sa Kosova i Metohije u periodu od 1998. do 2001. godine, nije nepoznat srpskim vlastima. Štaviše, kako Sputnjik saznaje, nalazi se u Skupštini Srbije.  

    Naime, kako nam kaže Milovan Drecun, predsednik Odbora za KiM Skupštine Srbije, ta se dokumentacija pojavljivala i ranije, a o njoj je u nekoliko navrata govorio i Hoze Pablo Barajbar, jedan od autora tog izveštaja.

    „Nema nikakve dileme da je od strane Unmika napravljen izveštaj, da je sprovedena početna istraga, da su utvrđene neke činjenice i to na samoj teritoriji Albanije, to je slučaj takozvane ’Žute kuće‘. Međutim, posle toga vrši se zataškavanje tog izveštaja i to u vreme čitavog slučaja ilegalne trgovine organima, u vreme kada je Bernar Kušner bio prvi čovek Unmik administracije. Kasnije, sa protokom vremena, polako su počele da se pojavljuju informacije da taj izveštaj postoji, a delovi tog izveštaja su u više navrata bili objavljeni u medijima“, objašnjava Drecun.

    Kako dodaje, ono što je u svemu tome zabrinjavajuće, jeste da nisu preduzete aktivnosti od strane Unmika da se sve to procesuira, nego je Karla del Ponte tek po isteku mandata Glavnog tužioca Haškog tribunala o tome progovorila u svojoj knjizi.

    Drecun kaže da Radna grupa za prikupljanje dokaza i činjenica o zločinima OVK nad srpskim narodom i ostalim nacionalnim zajednicama, koju je formirao Odbor za KiM Skupštine Srbije, poseduje kompletan ovaj izveštaj, i na engleskom i na srpskom jeziku, kao i fotografije koje su tada snimljene na licu mesta.

    „Taj izveštaj imamo u arhivi Radne grupe, a imao ga je i Dik Marti, kao i Karla del Ponte kada je pisala svoju knjigu. Znači, on jeste bio zataškavan svojevremeno, ali smo uspeli da dođemo do toga. To tada nije bila nikakva ’Žuta kuća‘, jer fasada nije bila žuta, a mi imamo i sve fotografije koje su tada nastale tokom uviđaja. Mi taj izveštaj koristimo u okviru rada Radne grupe, a vezano za optužnice koje treba da se podignu u Specijalizovanom tužilaštvu“, objašnjava Drecun.

    Sa tim izveštajem su, kaže Drecun, pre mesec dana upoznati i pojedini predstavnici zapadnih ambasada i Evropske unije na sastanku na kojem im je Radna grupa predstavila dokumentaciju, kojom raspolaže vezano za zločine OVK.

    „Na tom sastanku smo podelili dosije ’Žuta kuća‘, koji sadrži i pomenuti izveštaj Unmika. Dakle, Radna grupa je podelila taj materijal u okviru priče o ’Žutoj kući‘ i ne samo taj izveštaj, već i ono što je radio Dik Marti, kao i ono što je pisala Karla del Ponte“, objasnio je Drecun za Sputnjik.

    Na pitanje ko zapravo stoji iza zataškavanja ovog izveštaja, Drecun kaže da je izveštaj bio prikrivan od strane zvaničnika Unmika i, koliko se seća, Bernara Kušnera, ali napominje da je neko morao da im dâ tu direktivu.

    „Oni su bili tamo, uradili su taj izveštaj i nakon toga je stalo, ništa se nije dešavalo. Tu je problem što se dalje nije radilo na tome, što znači da je neko politički moćan zaustavio dalje aktivnosti. Koliko mi je poznato, naše Tužilaštvo za ratne zločine je svojevremeno tražilo taj materijal, ali ga nisu dobili, što takođe spada u okvir tog zataškavanja“, ukazuje Drecun.

    Kako kaže, Specijalizovano tužilaštvo koje radi na zločinima OVK i koje radi po izveštajima Dika Martija, moglo bi eventualno da pokrene slučaj ilegalne trgovine organima.

    „Mi kao Radna grupa naravno da tražimo od njih da pokrenu što je moguće više tih predmeta o zločinima OVK, ali ne možemo ni da utičemo ni da tražimo zvanično kao država, jer je to sud koji je formiralo Kosovo. Dakle, da li će oni odlučiti da podignu optužnice za ’Žutu kuću‘ ja ne znam, ali mi kao Radna grupa stavljamo na raspolaganje sve to što imamo“, zaključuje Drecun za Sputnjik.

    Tagovi:
    Bernar Kušner, Karla Del Ponte, Unmik, žuta kuća
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga