21:56 16 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Radarska stanica

    Ni muva neće moći da proleti: Rusija duž granica izgradila radarski bedem

    © Sputnik / Pavel Lьvov
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    22081

    Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov obelodanio je da je završeno stvaranje čvrstog radarskog polja duž granica Rusije, što garantuje otkrivanje balističkih raketa iz svih pravaca. Ruski vojni eksperti kažu da to znači da je zemlja skroz zaštićena od raketnih napada i da ni „muva neće moći da proleti“.

    Sistem je morao da bude izgrađen od nule, pošto je raspad SSSR-a prouzrokovao znatne pukotine u ovom polju. Prvo, mnogi objekti protivvazdušne odbrane i sistema obaveštavanja o raketnom napadu našli su se van granica Rusije, a oni objekti koji su ostali na prostoru zemlje vremenom su zastareli.

    Ruski vojni eksperti navode da se ovde radi o upotrebi novih tehnologija i opreme i da moćni radari omogućavaju Rusiji da čim primeti neprijateljski projektil reaguje i spreči svaku vrstu napada.

    Kako objašnjavaju, ruski sistemi protivvazdušne odbrane povezani su sa radarskim stanicama i čim radar uoči neprijateljski projektil, aktiviraju se sistemi poput kompleksa S-400 i neprijateljska raketa biva uništena u vazduhu. Zbog toga se smatra da je modernizacija radarskih sistema najbolja bezbednosna odluka koju je doneo ruski predsednik.

    „Izjava o stvaranju jedinstvenog radarskog polja duž ruskih granica znači da se stvara sistem globalne kontrole, uključujući i na udaljenim prilazima našim granicama. S obzirom da se vreme raketa naših potencijalnih protivnika sve više smanjuje, mi smo prinuđeni da se time pozabavimo kako bismo otkrili i neutralisali te rakete ako budu lansirane. Treba imati na umu da radarsko polje nije samo sistem detekcije raketa, nego da ono ima i određeni uticaj na te rakete. Radi se o primeni novih tehnologija, nove opreme u skladu sa onim dostignućima koje imamo u nauci, kompozitnim materijalima“, kaže za Sputnjik vojni ekspert, pukovnik u penziji Aleksandar Žilin.

    Modernizacija ruskog radarskog polja počela je još početkom dvehiljaditih godina, a sada je ovo pitanje za Rusiju posebno važno, naročito u situaciji kada se javljaju nove pretnje, a posebno nakon što su SAD postavile svoj raketni štit u Evropi.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin je više puta upozorio da „američki raketni štit nije odbrana već nuklearni potencijal Vašingtona u Evropi“ i zbog toga Rusija intezivno radi na jačanju svoje odbrane.

    Tako da danas nekoliko stotina sistema radarskih stanica sa najmodernijom opremom za rano upozoravanje štiti kompletnu rusku granicu.

    Američki razarač Makambel tokom probe protivvazdušnih sistema
    U.S. Navy photo by Mass Communication Specialist 3rd Class Jared M. Hill

    Ruski stručnjaci za bezbednost tvrde da nijedna država, pa ni SAD, nema tako moćan sistem za upozorenje na raketni napad.

    Radarski sistemi postavljeni po zemlji u potpunosti su povezani i pokrivaju svaki pedalj Rusije. Oni mogu da lociraju sve rakete, uključujući balističke, na 6.000 kilometara od granice Rusije. Tako da ruska vojska može da prati sve što se dešava u vazduhu od Maroka do Arktika, da nadzire celu Evropi, već deo Kine i teritoriju sve do obala SAD.

    Pored toga, letos je iznad najvećih gradova Rusije formirano kompaktno radarsko polje koje može da otkrije ciljeve na malim visinama, uključujući bespilotne letelice.

    Tada je saopšteno da se Rusija fokusirala na opremanje vojske novim kompleksima i sredstvima za automatizaciju, to est sistemima koji mogu automatski da kontrolišu korišćenje vazdušnog prostora. Taj zadatak je već realizovan u moskovskoj zoni, a kako je navedeno, jedan od prioritetnih zadataka je formiranje radarskog polja i kontrole vazdušnog prostora u Arktičkoj zoni.

    Arktik u ovom trenutku pokrivaju radio-tehničke jedinice protivvazdušne odbrane, a radi se na njihovom usavršavanju i povećanju brojnosti.

    Tagovi:
    radarski sistem, granice, Rusija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga