06:17 10 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    NATO vojnici na vojnoj vežbi - arhivska fotgrafija

    Da li je BiH dobila sa Zapada „mafijašku ponudu“ — onu koja se ne odbija? (video)

    CC BY 2.0 / 7th Army Training Command
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    0 5122

    Da NATO nakon Crne Gore i po svoj prilici Makedonije, u svom sastavu želi i Bosnu i Hercegovinu jasno ukazuje poslednji sastanak ministara spoljnih poslova zemalja-članica Alijanse i ponuda data toj zemlji za aktiviranje Akcionog plana za članstvo (MAP).

    Ovaj potez NATO-a, međutim, neizbežno otvara brojna pitanja, poput onog da li to ministri Severnoatlantskog saveza nisu upoznati sa tim da je Republika Srpska u Narodnoj skupštini izglasala Rezoluciju o vojnoj neutralnosti ili ih jednostavno nije briga.

    Kako je u emisiji „Sputnjik intervju“ ocenio politikolog Aleksandar Pavić, ponuda za MAP upućena Bosni i Hercegovini zvuči kao kada vam mafija dâ ponudu koja se ne odbija.

    „NATO se i u Srbiji, na neki način, ponaša kao neki uterivač. Oni su praktično uterali Crnu Goru u svoju organizaciju, bez referenduma, a sada to isto, na silu, rade i u Makedoniji. Sada ignorišu jasno izrečenu i čak institucionalizovanu volju naroda Republike Srpske, koji je rekao da neće da ide u NATO. Oni bukvalno gaze, i to jeste vrlo opasno, jer ignorišu volju formalno gledano 49 odsto teritorije BiH, naroda i institucija koji tamo vrše vlast“, kaže Pavić.

    Prema njegovom mišljenju, NATO će MAP koristiti kao polugu pritiska u smislu — mi smo to aktivirali, a sada da vidimo šta ste vi uradili, bez obzira na to što vas nismo pitali da li vi uopšte želite da mi to aktiviramo ili ne.

    „NATO-u se očigledno vrlo žuri, jer je jasno da se sada i formalnosti sve manje poštuju. Nekome se žuri da zaokruži priču na Balkanu, a to opet podseća na nemačko ponašanje 1941. godine, kada je trebalo zaokružiti priču na Balkanu da bi se krenulo na Rusiju. Srbija je tu glavna meta, jer smo mi, da tako kažem, jedina slobodna teritorija u Evropi koja još nije legla na rudu, bez obzira na to u kakvoj smo situaciji. Ovde se još ne uvode sankcije Rusiji, još se predsednik Srbije često viđa sa predsednikom Rusije, i to je za njih jednostavno nepodnošljivo“, ocenjuje Pavić i napominje da se u uvlačenju balkanskih zemalja u Alijansu koriste sva sredstva i sve je manje obzira čak i prema pukoj formi demokratije.

    Na pitanje da li će Milorad Dodik i Željka Cvijanović, kao srpski član Predsedništva BiH i predsednica RS, biti na meti pritisaka da Srpska dopusti ulazak BiH u NATO, Pavić kaže da je to potpuno izvesno.

    „Očekivano je da će pritisci biti veliki. Oni nisu uzalud prošle godine odvojili skoro dvadeset miliona dolara za navodnu pomoć medijima. Pritom, kada se aktiviraju ovi akcioni planovi NATO-a, to takođe podrazumeva i medijsko pokriće, jer se mediji koriste da bi se narodu objasnile blagodeti ulaska u Alijansu. Kako u BiH postoji mnogo medija koji nisu državni, preko njih će se vršiti propaganda, satanizovaće se političari, što je takođe mafijaški način ophođenja“, napominje Pavić i dodaje da će se istovremeno vršiti pritisak i na Srbiju preko Kosova i Metohije.

    To je, objašnjava, širok front NATO delovanja.

    „Ono što se dešava u Ukrajini i ovo što vidimo na Balkanu, sve je to deo jedne šire priče — pritisak duž cele linije fronta, gde god je to moguće, kako bi se Rusija izolovala od Evrope i kako bi se stekli uslovi da se destabilizuje vlast u Rusiji, koliko god to ludački zvučalo“, kategoričan je Pavić.

    Na pitanje da li Bosni i Hercegovini, kada se radi o eventualnom članstvu u NATO-u, preti scenario poput onog u Crnoj Gori ili Makedoniji, Aleksandar Vranješ, docent na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, kaže da je jasno da je NATO značajno povećao dinamiku svojih aktivnosti.

    „Čak su se u nekim stvarima odrekli nekih svojih principa, poput ispunjavanja uslova za MAP, pa ne bi bilo čudno da ti pritisci budu usmereni i u tom pravcu. Sa druge strane, ako NATO smatra da BiH treba da uvede u članstvo po svaku cenu, pa čak i po cenu toga da se negiraju stavovi RS, oni će samim tim zabiti veliki klin u suverenitet i postojanje Bosne i Hercegovine i time značajno ugroziti opstanak zemlje. Mi još ne znamo na šta su spremni, a na primeru Crne Gore videli smo da su spremni na mnoge stvari, da po svaku cenu zemlje regiona uvedu u članstvo. Samim tim preti opasnost da bi oni mogli biti taj, da tako kažem, poslednji grobar Bosne i Hercegovine“, ukazuje Vranješ.

    Kako dodaje, ako bismo tražili neku dobru ili pozitivnu stranu u čitavoj situaciji, to je onda svakako pozicija Republike Srpske koja je nakon poslednjih izbora značajno ojačana.

    „SNSD, partija predsednika Dodika, sada ima takvu političku mogućnost da u suštini može na zakonskom nivou, kada je reč o parlamentu BiH, doslovno da blokira mnoge zakonske inicijative. Dodik je rekao da će se SNSD i on kao član Predsedništva voditi onim što je Rezolucija o vojnoj neutralnosti definisala kada je reč o Republici Srpskoj. Dodik i Cvijanovićeva najavili su i sastanak svih relevantnih faktora iz RS koji će usaglasiti zajednički stav o MAP-u, a na osnovu Rezolucije o neutralnosti RS. To će, dakle, biti kompas političkog delovanja i po ovoj temi, a Republika Srpska će definitivno biti faktor koji će se pitati da li će Bosna i Hercegovina ući u MAP“, ocenjuje Vranješ.

    Komentarišući insistiranje srpskog člana Predsedništva BiH na isticanju zastave Republike Srpske, politikolog Aleksandar Pavić kaže da Dodik na to ima puno pravo i dodaje da ovde nije reč samo o isticanju nacionalnih principa i ponosa.

    „On time izražava i jednu veliku istinu koja se često prenebregava, da je BiH napravljena od dva entiteta bez kojih ne bi ni postojala. Da Republika Srpska nije Slobodana Miloševića ovlastila da je zastupa u Dejtonu, Dejtona ne bi ni bilo. Ona je postojala kao država i pre konstituisanja dejtonske BiH, i Milorad Dodik hoće da se to jasno istakne, jer smo u poslednje 23 godine svedoci centralizacije, pokušaja slabljenja i ukidanja entiteta i podržavanja zahteva za majorizaciju svih drugih od strane političkog Sarajeva. Zato je isticanje zastave RS važan simboličan potez da se kaže — više neće moći tako“, zaključuje Pavić.

    Tagovi:
    NATO, EU, BiH
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga