06:46 25 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Bugarska zastava

    Makedonija pod pritiscima: Hoće li se svi dogovori raspasti kao bugarska skupština

    © Foto : CC0 Creative Commons
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    1283

    Iako naizgled osiguran sporazumima sa Atinom i Sofijom, makedonski put u EU i NATO ne čini se toliko obezbeđen kada se pogledaju poslednji komentari grčkih i bugarskih zvaničnika. Problem je što nisu razrešeni glavni istorijski sporovi, smatraju sagovornici Sputnjika.

    Kada su premijeri Makedonije i Bugarske Zoran Zaev i Bojko Borisov potpisali sporazum o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji avgusta meseca 2017, evropski mediji ocenjivali su taj događaj kao osamnaest godina očekivani epilog dobrih odnosa dveju zemalja.

    Sporazumom, koji je Parlament Makedonije (Sobranje) ratifikovao početkom ove godine, dve zemlje su se odrekle teritorijalnih pretenzija jedne prema drugoj, Bugarska se obavezala da će podržati makedonske evroatlantske integracije, a takođe je predviđeno da se osnuju mešoviti komiteti koji će objektivno sagledati zajedničku istoriju.

    Sporazum sa Sofijom, sa današnje tačke gledišta, bio je samo prvi korak ka sporazumu o imenu koji je Makedonija postigla sa Grčkom u Prespi godinu dana kasnije.

    Međutim, iako je makedonski evroatlantski put naizgled zapečaćen ovim sporazumima, kao trudom međunarodne zajednice da na sve moguće načine progura Prespanski sporazum kroz Sobranje, uprkos volji većine makedonskih građana, još ima problema.

    Jedna izjava makedonskog premijera Zorana Zaeva uzburkala je strasti, kako u Atini, tako i u Sofiji. Zaev je, navodno, izjavio u Sobranju da odredbe Prespanskog sporazuma omogućavaju da makedonski jezik može da se uči u Grčkoj kao strani jezik.

    Na talas nezadovoljstva koje je Zaevljeva izjava izazvala u Atini, Skoplje je ustuknulo korak unazad saopštenjem u kome se navodi da „jezička politika u obe zemlje nije određena Prespanskim sporazumom, a mi poštujemo i razumemo stav da je pitanje jezika koji se uče u Grčkoj unutrašnje pitanje ove zemlje“.

    I dok lider najjače grčke opozicione stranke, Nove demokratije, Kirjakos Micotakis poziva grčke partije da odbiju Prespanski sporazum, dotle se iz Sofije oglasio zamenik premijera i ministar odbrane Krasimir Karakačanov.

    On je upozorio Zaeva da ne zloupotrebljava pitanje makedonskog jezika, jer bi to moglo da košta zvanično Skoplje članstva u NATO-u i EU.

    Karakačanovljeva pozicija zamenika premijera i ministra odbrane navodi na pomisao da se radi o ozbiljnijoj stvari nego što je slučaj u Grčkoj.

    Oštra izjava bugarskog ministra odbrane motivisana je, prema rečima skopskog političkog analitičara Branka Đorđevskog unutrašnjim prilikama u toj zemlji.

    Đorđevski podseća da je pre nekoliko nedelja u Bugarskoj izbila korupcionaška afera oko izdavanja bugarskih pasoša u koju su umešani funkcioneri VMRO-BND, pa i sam Karakačanov.

    „U takvoj situaciji, on kao da ima potrebu da se izvuče iz nje, a to se najlakše pravi na način da date tako neku ekstremnu izjavu i da se čitav fokus preorijentiše u tom pravcu. Ne mislim da je Karakačanov važan faktor u Bugarskoj vladi. Tačno je da je deo koalicije, međutim, tamo glavnu reč ima premijer Borisov, a on čvrsto stoji iza dogovora“, objašnjava Đorđevski.

    Komisije koje rade na utvrđivanju istorijskih činjenica, prema njegovim rečima, rade korektno i ne bi trebalo da ima problema u primeni makedonsko-bugarskog sporazuma.

    „Nisu iznenađenje ovakve izjave i potezi. Takvih opstrukcija biće i dalje, makedonski susedi će tražiti da što više poentiraju u čitavoj situaciji. Ipak oni imaju svoje interese i jasno je da slične poteze treba očekivati i mislim da će to otežavati makedonske evroatlantske integracije. Ipak, mislim da se neće događati blokade, kao što je bilo primera u toku učlanjenja nekih zemalja, a kako će se Makedonija ponašati u vezi sa njima, ostaje da se vidi“, kaže Đorđevski.

    Makedonski premijer, prema njegovim rečima, često popušta, dajući objašnjenja svojih izjava koje više liče na izvinjenja, ali na putu makedonskih integracija u NATO i EU neće se naći neka nepremostiva prepreka, zaključuje on.

    Stručnjak za međunarodne odnose Aleksandar Daštevski podseća da je na sličan način ranije Makedoniji pretio i bugarski premijer Bojko Borisov, ali i drugi bugarski funkcioneri. Stoga, kaže Daštevski, upozorenje Karakačanova ne predstavlja novost.

    Ceo spor, i sa Bugarskom, i sa Grčkom, smatra Daštevski, dolazi od toga što nijedna od ove dve zemlje ne priznaje makedonsku naciju, a makedonsko-bugarske komisije koje rade na ispitivanju istorijskih činjenica imaju za cilj da negiraju makedonski nacionalni identitet.

    „Nisu rešena osnovna pitanja. Ja bih potpisao ugovor ako imam garanciju da Bugarska priznaje Makedoniju i makedonski narod, ako ne priznaje, onda nema šta da se potpisuje. Ali, to je već potpisano i sada se radi na tome da se promeni istorija. I sada je to ogoljen proces koji traje“, kaže Daštevski.

    Bugarska priznaje Makedoniju, ali ne i makedonski jezik, koji smatra bugarskim dijalektom u koji su, posle 1944, implementirane srpske reči i gramatika. Ovo, međutim, nije bila prepreka uspostavljanju odnosa dveju zemalja. U sporazumu iz 2017. ne spominju se bugarski ili makedonski jezik, već „jezici dveju država prema njihovim ustavima“.

    Karakačanov je lider partije VMRO-BND (Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija — bugarski nacionalni pokret), koja pretenduje da bude naslednik istorijske VMRO.

    Većina koju u Parlamentu Bugarske ima GERB premijera Bojka Borisova zavisi od koalicije sa Ujedinjenim patriotama, koalicije koju čine Ataka Volena Siderova, Nacionalnog fronta za spas Bugarske Valerija Simeonova i Karakačanovljevog VMRO-BND.

    Kada je Borisov maja 2017. formirao vladu, Simeonov i Karakačanov su imenovani za njegove zamenike, dok je Siderov postao vođa poslaničke grupe Ujedinjenih patriota.

    Zbog svega toga, glasovi koji kritikuju Zaeva iz Sofije mogu da izgledaju ozbiljnije od onih koji dolaze iz Atine, jer u slučaju Karakačanova radi se o lideru vladajuće stranke, koja je jezičak na vagi ravnoteže snaga u Parlamentu Bugarske.

    Slično:

    „Makedonija blokira“: Ispred Sobranja protesti i barikade
    Makedonija: Od prištinskih mera profitiraju trgovci na štetu građana
    Mogu li se sukobiti Mađarska i Makedonija — zbog Gruevskog
    Rezervisti VIP loži: „Makedonija je Grčka!“
    Bolton Lavrovu uz osmeh: Makedonija je vrlo komplikovana država
    Dan kakav Skoplje na pamti: „Severna Makedonija“ pred još jednom preprekom
    Sobranje potvrdilo ustavne promene, Makedonija menja ime
    Referendum pokazao: Makedonija neće ući u NATO iako su joj nuđene pare
    Tagovi:
    evroatlantske integracije, jezik, blokada, Makedonija, izjava, upozorenje, NATO, EU, izjava Krasimira Karakačanova, GERB, VMRO-BND, Nova demokratija, NATO, EU, Aleksandar Daštevski, Krasimir Karakačanov, Kirjakos Micotakis, Branko Đorđevski, Bojko Borisov, Zoran Zaev, Bugarska, Makedonija, Grčka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga