11:57 21 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Premijer Crne Gore Duško Marković za govornicom

    Drž‘te lopova: Marković priča o pomirenju, a vlasti u Podgorici uporno rade na podelama

    © Sputnik / Nebojša Popović
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 191
    Pratite nas

    Pomirenje i kraj podjela nisu na vidiku u Crnoj Gori. Iako najavljivana kao čin pomirenja, nedavno usvojena rezolucija o Podgoričkoj skupštini 1918. bila je sve samo ne to. Kad se tome dodaju izjave pojedinih „dukljanskih“ intelektualaca protiv SPC, zvuči neobično poruka premijera Duška Markovića da je „potrebna kohezija u pravoslavnom biću Crne Gore“.

    Koliko je politika raspirivanja i održavanja razdora u okviru većinskog pravoslavnog stanovništva Crne Gore visoko na agendi zvanične Podgorice, slikovito govore oštre reakcije na Markovićevu izjavu. Pritom, nakon te posve racionalne konstatacije, premijer nije bio napadnut od strane opozicije, već od intelektualaca bliskih vlastima.

    Tako je jedna od osoba iz pomenutog kružoka, književnik Milorad Popović ustvrdio da premijer Marković vjerovatno nije bio pri sebi kada je govorio o unutarpravoslavnom pomirenju u Crnoj Gori:

    „Kada je to izgovorio, vjerujem da premijer nije bio dovoljno koncentrisan, ili pak nije bio svjestan o čemu govori. Jer za razliku od Crne Gore iz 1918. godine, koju su stvarali Crnogorci, današnju Crnu Goru, onu čija je državnost obnovljena 2006. godine, stvorile su sve nacionalne i vjerske zajednice. Procentualno, one su u tome učestvovale možda čak i više u odnosu na pravoslavni dio Crne Gore. Pored toga, kohezija pravoslavnog stanovništva u Crnoj Gori, o kojoj govori premijer Marković, može se uspostaviti samo na velikosrpskoj osnovi“, odbrusio je Popović.

    U svojoj ostrašćenosti otišao je korak dalje izjavom u intervjuu za Radio Sarajevo da je Srpska pravoslavna crkva „paravojna institucija, koja u Crnoj Gori ima zadatak da deluje destruktivno protiv vlasti i države“.

    Iako takve kritike dukljanskih „intelektualaca“ na račun premijera Markovića analitičari u pojedinim opozicionim i provladinim medijima prije svega tumače u kontekstu prikrivenog sukoba na relaciji Marković–Đukanović, čini se da je to sve mnogo manje važno od činjenice da se na takav način javno objelodanjuje da pomirenje u Crnoj Gori nikako nije želja vlasti u Podgorici.

    Doduše, za to i bez oficijelnih proklamacija ima dovoljno dokaza iz svakodnevnog političkog života, bilo da se radi o rezoluciji o Podgoričkoj skupštini, zahtjevu za uklanjanje spomen ploče u čast srpskoj oslobodilačkoj vojsci u Budvi, ili pak veoma opasnim najavama konačnog obračuna sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) u Crnoj Gori…

    Nema sumnje da onome ko smjera slične akcije u Crnoj Gori ni na kraj pameti nije pomirenje unutar antagonizovanog društva, a kamoli „pravoslavna kohezija“ koju je pomenuo premijer Marković. Istovremeno, veliki broj analitičara vjeruje da je u pitanju samo skretanje pažnje građanstva sa nagomilanih problema u državi, bez obzira na cijenu takve politike u vidu totalne društvene razgradnje Crne Gore. Na kraju balade, uvijek se postavlja osnovno pitanje — a kome sve to treba?

    Potpredsjednica Nove srpske demokratije (NSD) Simonida Kordić za Sputnjik kaže da se Crna Gora faktički nalazi u situaciji „drž‘te lopova“.

    „Sa jedne strane imamo režim koji se kune u demokratske principe i poštovanje ljudskih prava, a sa druge hapsi poslanike u ponoć, bez naloga i bez skidanja imuniteta. Imate režim koji suštinski udara na tkivo državnosti, a sa druge strane izmišlja državne udare i progoni Demokratski front zbog potpuno konstruisanih ideja. Poziva se sa jedne strane na svepravoslavno pomirenje, a sa druge strane se donose potpuno bespredmetne rezolucije koje mogu jedino da izazovu raskol, a nikako pomirenje“, kaže Kordićeva.

    Prema njenoj ocjeni, rezultat je veoma opasno stanje potpune pravne neizvjesnosti i lične nesigurnosti, a cilj je da se obeshrabri bilo kakav vid otpora građana situaciji koja se ne može nazvati dobrom ni na kojem nivou — na ekonomskom, političkom, kulturološkom, i što je najvažnije, na nivou samog poimanja djelova društva između sebe.

    Kordićeva ističe da je ideja o pomirenju, koja se u jednom trenutku čula iz dijela DPS-a, sama po sebi dobra, kakvu bi svaki razuman građanin Crne Gore pozdravio, ali upozorava da postoje mnoge objektivne prepreke da se to i sprovede u delo.

    Problem je, smatra ona, u tome što takav predlog dolazi od onih zvaničnika koji nemaju ama baš nikakvog iskustva u sprovođenju politike pomirenja, a sa druge strane postoji veoma bogato iskustvo vlasti u sprovođenju politike razjedinjenja.

    Sama realnost u Crnoj Gori, kaže Kordićeva, poručuje upravo suprotno i ide u prilog intenziviranja dosadašnje prakse udaljavanja jednog veoma značajnog dijela crnogorske populacije.

    „Riječ je naravno u konkretnom slučaju o srpskoj populaciji jer je ovaj režim izgradio svoju politiku upravo na anatemisanju čitave jedne nacionalne strukture u Crnoj Gori“, precizira naša sagovornica.

    Ona primjećuje i da je veoma indikativno da na skandale kakva su hapšenje poslanika Skupštine Crne Gore i ugrožavanje njihovih elementarnih ljudskih prava, nije reagovao niko od brojnih diplomatskih predstavnika i ambasadora država-članica NATO-a u Crnoj Gori, pa dodaje i da je njihovo ćutanje činjenica koja govori sama za sebe.

    A hapšenja bez naloga, hapšenja bez skidanja imuniteta, ugrožavanje autoriteta i funkcija Parlamenta i pravne sigurnosti bukvalno svakog građanina pitanja su o kojima bi svakako trebalo da se izjasnite, zaključuje Kordićeva za Sputnjik.

    Tagovi:
    Marković, Crna Gora, region
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga