01:29 18 Januar 2019
Slušajte Sputnik
    Put u EU - ilustracija

    Sužava se put: Nova baltička rampa ispred Srbije — zbog Rusije

    CC0
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    92662

    Manevarski prostor Srbije koja bi da ide ka Evropskoj uniji balansirajući između Istoka i Zapada sve više će da se sužava, a srpskoj diplomatiji i političkoj eliti biće sve teže da vode politiku neutralnosti.

    Status kvo kada je u pitanju (ne)otvaranje Poglavlja 31 o usaglašenoj spoljnoj politici Srbije sa onom u Briselu će potrajati još neko vreme i, po oceni generalne sekretarke Evropskog pokreta u Srbiji, za to nije razlog samo politika Srbije prema Rusiji, nego i prema prijemu Prištine u neke međunarodne organizacije.

    Baltičke države, pojačane Poljskom, od oktobra 2014. godine blokiraju slanje izveštaja o skriningu Poglavlja 31 i njihov najnoviji predlog je da se izveštaj o skriningu ponovo skroji ili ažurira, a Srbiji postavi dodatni uslov koji će zadovoljiti sve članice EU, kako bi se deblokirao taj proces.

    Od samog početka bilo je jasno da će odnos Srbije prema Rusiji i izričit stav Beograda da aktuelna vlast nikada neće uvoditi sankcije Moskvi biti kamen spoticanja na njenom putu ka EU, s obzirom na Poglavlje 31.

    Tako se Srbija nije pridružila nijednoj od devet deklaracija koje se direktno ili indirektno tiču Moskve, a koje je Brisel usvojio u prvoj polovini godine, a od ukupno 32 spoljnopolitička dokumenta u kojima je traženo usaglašavanje, Srbija je, kako su objavili pojedini mediji, odbila čak 18.

    Da li je moguće u već započetom postupku pridruživanja EU menjati uslove, odnosno uvoditi nove, kakva je bila prethodna praksa sa kandidatima za članstvo u EU, i da li je posredi vrsta pritiska na Srbiju da ipak menja politiku prema Rusiji? 

    Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić kaže za Sputnjik da baltičke države nemaju većinu u Savetu Evropske unije za njihov naum da Srbiji uvedu još jedan uslov da bi bilo deblokirano slanje izveštaja o skrinigu Poglavlja 31. Dodaje, međutim, da imaju mogućnost blokiranja slanja izveštaja, što praktično znači nemogućnost otvaranja tog poglavlja.

    Ona podseća da je skrining za ovo poglavlje završen još u oktobru 2014. godine i da od tada ne možemo da dobijemo izveštaj o skriningu baš zato što su tri baltičke države i Poljska blokirale dostavljanje tog izveštaja o skriningu jer se Srbija nije usaglasila sa spoljnopolitičkim merama i deklaracijama koje je EU donela.

    Srbija je po tome, kako ukazuje, jedinstvena među zemljama-kandidatima.

    „Druge zemlje-kandidati koje su u ovom procesu prolazile kroz sva poglavlja nisu imale ovakav problem — njihova spoljna politika je bila usaglašena sa EU jer su sve pre ulaska postale članice NATO-a. Pošto je Srbija vojno neutralna zemlja, za nas je, očigledno, ovaj problem drugačije postavljen“, ističe sagovornica Sputnjika.

    Nema sumnje da pojedinim članicama EU posebno smeta i razvijena vojno-tehnička saradnja Srbije i Rusije.

    Grubješićeva, međutim, napominje da se u našem slučaju ne radi samo o sankcijama prema Rusiji, premda je od izbijanja ukrajinske krize drastično povećan broj deklaracija sa kojima se Srbija nije usaglasila.

    „U isto vreme su pojačani napori Prištine da pristupi što većem broju međunarodnih organizacija, posebno onih vezanih za sistema UN, a Srbija je počela aktivno da radi sa brojnim afričkim, azijskim i južnoameričkim državama. Nismo glasali ni za deklaracije koje je EU usvojila prema tim državama, jer su nam potrebni njihovi glasovi protiv kandidovanja Prištine za članstvo u nekim međunarodnim organizacijama“, ukazuje generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.

    Na pitanje kako će se stvari dalje odbijati, ona je mišljenja da će status kvo trajati još neko vreme.

    „Predlog baltičkih država nema podršku većine u EU da bi bila uspostavljena još neka dodatna pravila, ali s druge strane imaju sposobnost da blokiraju otvaranje ovog poglavlja, jer mi bez izveštaja o skriningu ne možemo ni da pošaljemo pregovaračku delegaciju u Brisel da bi se ovo Poglavlje 31 otvorilo“, objašnjava sagovornica Sputnjika.

    Politikolog Jelena Vukoičić najnoviju vest o baltičko-poljskom predlogu shvata kao novi pritisak na Srbiju kada je u pitanju odnos prema Rusiji, koji, kako kaže, treba posmatrati dvosmerno.

    Ona s jedne strane ukazuje da te države to mogu da rade samoinicijativno, jer je opštepoznat njihov vrlo negativan stav i jak animozitet koji je deo njihove društvene klime prema Rusiji. S druge strane dodaje da nekada manje moćne i bitne zemlje EU prosto reaguju u određenim situacijama u skladu sa zajedničkom politikom i da iza toga što rade stoji briselska administracija. Kako kaže, ona samo isturi određenog igrača da lupa packe nekoj neposlušnoj zemlji-kandidatu za članstvo.

    „Kada je u pitanju Srbija i njen odnos sa EU i ako pogledamo sve što se trenutno dešava u međunarodnoj politici, možemo da očekujemo da će ti pritisci vezano i za odnos sa Rusijom i za sva druga osetljiva pitanja, prvenstveno za Kosovo i Metohiju, samo rasti. Biće sve teže i teže i srpskoj diplomatiji i političkoj eliti u Srbiji da balansira i da vodi politiku neutralnosti, balansiranja između Zapada i Istoka, jer će ti pritisci na nas biti sve jači“, smatra Vukoičićeva.

    S obzirom na to da je pristupanje EU zvanična državna politika Srbije već skoro 20 godina, Beograd, po mišljenju sagovornice Sputnjika, nema luksuz da može da odbije neke zahteve Brisela.

    „Ako hoćete da uđete u neki klub, onda morate da poštujete njegova pravila, tako da će taj manevarski prostor da se sužava“, ističe ona, uz ocenu da će Srbija trpeti mnogo veće pritiske nego druge zemlje-kandidati za članstvo u EU, pri čemu se ne zna kada ćemo i da li ćemo postati članica.

    Slično:

    Srbija u Briselu otvorila poglavlja 17 i 18; Knajselova: Srbija nam je među prioritetima
    Srbija otvorila još dva poglavlja u pregovorima sa EU: finansijske odredbe i ribarstvo
    Erdogan poručio EU: Nova poglavlja ili zbogom
    Srbija otvorila još dva poglavlja, 20 i 26
    Brisel: Srpski napredak sa osam otvorenih poglavlja
    Mesić: Blokada poglavlja 26 je eksces
    EU otvara dva poglavlja u utorak, treće „čeka“ saglasnost Zagreba
    Nema zatvaranja poglavlja bez epiloga napada na ambasadu
    Srbija i EU: Otvorena pregovaračka poglavlja 23 i 24
    Otvaranje poglavlja 19. jula u Briselu, Merkelova čestitala Vučiću
    Tagovi:
    kandidat za članstvo u EU, zajednička spoljna i bezbednosna politika EU, sankcije Rusiji, skrining, blokada, pritisak, otvaranje poglavlja, Suzana Grubješić, Jelena Vukoičić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga