01:18 18 Januar 2019
Slušajte Sputnik
    SponzorušaNovčanice od 500 evra

    Ima li razloga za slavlje: Evro slavi 20. rođendan

    © Foto: Jutjub/Saša Kontrolev © Fotolia / Vege
    1 / 2
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    0 18

    Sudbina evra je u domenu političkih odluka glavnih članica EU o tome šta je osnov buduće evrozone. Izazov postoji, ali postoje i jaki interesi da se posle dve decenije od nastanka evro održi, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u beogradu Dejan Šoškić.

    Ima li više razloga za slavlje, ili za brigu? Tačno 20 svećica na rođendanskoj torti zajedničke valute evrozone, tokom kojih je preko glave uspela da preturi i veliku svetsku ekonomsku krizu, pokazali su da se uprkos tome što je reč o drugoj svetskoj valuti, evro i dalje nosi sa izazovima.

    Po oceni ekonomista, razlog tome je što je izostalo tešnje integrisanje evrozone, o čemu nema sloge među njenim članicama. Uz to, EU je i dalje izložena opasnosti, jer su deset godina posle globalne finansijske krize ovlašćenja kontrolnih tela u bankarskom sektoru u drugim delovima sveta de fakto smanjena, upozorio je šef Evropske centralne banke Mario Dragi.

    Uprkos tome što se globalna upotreba evra kao rezervne valute smanjila, on je i dalje druga najviše korišćena valuta u svetu.

    Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, nekadašnji guverner NBS, Dejan Šoškić podseća da je evro inaugurisan u vreme kada se smatralo da će EU ići putem u kome će doći do rasta njenog suvereniteta, a postepenog gubljenja suvereniteta nacionalnih država-članica, ali da se to nije tako odvijalo.

    On za Sputnjik objašnjava da nije bilo raspoloženja, pre svega Nemačke i još nekih zemalja, da se u potpunosti objedini fiskalna politika — da se napravi fiskalna unija i porezi ubiraju na nivou evropskog budžeta. To se nije desilo, ostao je nacionalni suverenitet nad fiskalnom politikom.

    „Ja bih rekao da je budućnost evra pre svega vezana za ishod političkih razgovora unutar EU, koja sada ima goruće pitanje bregzita. Pretpostavljam da će nakon tog, ključno pitanje biti u kom pravcu dalje ide EU. Da li je to EU sa više brzina, da li će se formirati neko jezgro koje će se više integrisati, pre svega jezgro evrozone, a da će druge zemlje koje nisu u evrozoni neke stvari drugačije sprovoditi i ići sporije u nekim domenima“, kaže Šoškić.

    Ili će se, dodaje on, ići ka nekoj vrsti centrifugalnih ideja, da se ipak napusti ideja političke unije i da se više gravitira ka onome što je bio i njen osnovni koncept na početku, pre svega tržišna unija, stvaranje jedinstvenog trgovinskog prostora.

    Po oceni profesora Ekonomskog fakulteta, neizvesnost po pitanju evra postoji, ali je on ipak optimista kada je reč o sudbini valute koju danas koristi više od 340 miliona ljudi u 19 evropskih država.

    „Ja mislim da postoje jaki interesi da se evro održi. Ne bih se priključio onim skepticima da je to valuta u opadanju, u silaznoj putanji, mislim da evro ima dobru perspektivu, ako postoji dobra politička volja unutar Evrope“, smatra Šoškić.

    Ispitivanje javnog mnjenja sprovedeno u novembru za potrebe Evropske centralne banke (ECB) pokazalo je da 74 odsto građana evrozone smatra da je evro bio dobar za EU, a 64 odsto da je bio dobar za njihovu državu.

    Na pitanje šta evrozonu, pa i evro čeka u slučaju da na predstojećim izborima za evropski parlament značajniju poziciju dobiju suverenističke snage koje su ojačale u poslednje vreme, Šoškić kaže da nije sporno da oni možda dobiju veću zastupljenost, ali da veruje da evro ima jake argumente da opstane kao zajednička valuta.

    „Ja verujem da su građani, birači sada već naviknuti na dvodecenijsko postojanje evra, na mogućnost da ponovo prelaze granice i plaćaju istom valutom. Mislim da su te pogodnosti ipak nešto što građani osećaju i ne verujem da će političke opcije koje zagovaraju izlazak zemalja iz evrozone dobiti širu podršku“, ističe sagovornik Sputnjika.

    Na pitanje koliko je danas realna ideja evropskog komesara za ekonomska pitanja Pjera Moskovisija, da evrozona dobije svoj parlament i budžet, nekadašnji guverner NBS napominje da je upravo to bio naredni korak koji je bio predviđen za celu EU kada je stvorena, ali se videlo da to ne ide tako lako.

    „Čini mi se da je predlog Moskovisija pokušaj da se revitalizuje ta ideja na jednom užem broju zemalja koje čine evrozonu, gde je razlog za to još i veći, da se pre svega postigne dogovor o fiskalnoj konsolidaciji, a to znači korak više u pravcu političke integracije. Ta ideja nije u suprotnosti sa sporazumima s početka devedesetih godina, već samo razrada ideje koja je bila zamišljena za celu EU. Mislim da ima puno smisla i da je važna za dobru perspektivu evra u budućnosti“, ocenio je Šoškić za Sputnjik.

    Slično:

    Bankari otkrili koja je valuta najjeftinija na svetu
    Sve oči uprte u liru, a evro će se srušiti
    EU u previranju — šta će se desiti ako Italija napusti evro
    Evro za pet godina odlazi u istoriju
    Češki političar: Ne želimo evro, nacionalna valuta je garant nezavisnosti zemlje
    Procurilo: Hrvatska sprema operaciju „Evro“
    Evro je mrtav: Le Penova poziva na povratak francuske valute
    Da li će evro propasti, ili će uništiti Evropu?
    Tagovi:
    politički dogovor, suverenističke stranke, svetska ekonomska kriza, evro, fiskalna politika, EU, evrozona, Pjer Moskovisi, Dejan Šoškić, Mario Dragi, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga