18:12 19 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Studenti stipendisti NIS-a Sofija Šoškić., Petar Rajić i Nebojša Obrknežev

    Srpski stipendisti u Rusiji: Kad studiraš na ivici severnog ledenog pojasa (video)

    © Sputnik /
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 221
    Pratite nas

    Prošla godina bila je vrlo važna za prvu generaciju stipendista NIS-a, pošto su se posle nekoliko godina studiranja u Rusiji vratili u Srbiju i počeli da rade u toj kompaniji. O svojim iskustvima u emisiji „Sputnjik intervju“ govorili su Sofija Šoškić, Petar Rajić i Nebojša Obrknežev.

    Za svoju odluku od pre pet godina da konkuriše i pokuša da studira u Rusiji, Sofija Šoškić kaže da je bila nepromišljena, ali ipak najbolja odluka u njenom životu. Iako je već bila položila prijemni za Elektrotehnički fakultet u Beogradu, odlučila je da se upusti u avanturu, ode u Moskvu bez znanja ruskog jezika i vrati se kao naftni inženjer.

    „Sve što sam znala o nafti tada jesu reči mog profesora fizike: ’To ti uključuje fiziku, hemiju, matematiku a tebi to dobro ide tako da će ti se svideti‘. Ja sam znala da želim da budem inženjer, ali u tom trenutku nisam znala šta je zapravo naftno inženjerstvo“, kaže Sofija Šoškić.

    S druge strane, Petar Rajić nije imao dilemu. Od malena u svetu naftne industrije i sa puno predznanja upustio se u pripreme za konkurs. Nije imao problem ni sa ruskom jezikom za koji je zahvalan profesorki u Zemunskoj gimnaziji.

    Za Sofiju Šoškić i Nebojšu Obrkneževa to je već bio izazov pošto su na studije u Rusiju krenuli bez znanja ruskog jezika. Olakšavajuća okolnost jeste to što program podrazumeva i učenje ruskog jezika sa stranim studentima iz celog sveta koji takođe tamo studiraju. Jako brzo se progovori ruski jezik u tom okruženju, već posle dva, tri meseca. Upoznali su studente iz Južne i Centralne Amerike, Kine, Vijetnama, Sirije… Svi oni dolaze na studije u Rusiju o trošku ruske države u programu za strane studente. U tom programu sve više ima mesta za mlade iz Srbije i svake godine se povećava broj onih koji odlaze. Prošle godine Srbija je imala najboljeg stranog studenta Andriju Avramovića, takođe stipendistu NIS-a.

    Nebojša Obrknežev magistrirao je u Rusiji u gradu Uhti, koji se nalazi 120 kilometara od severnog ledenog pojasa. Važan je za naftnu industriju jer je tamo prva ruska bušotina i tamo se nalazi najveće rusko nalazište uljnih škriljaca. Tamo se nalazi i spoj Transsibirskog i Severnog gasovoda koji ide ka Moskvi, pa dalje ka Evropi.

    „Grad ima oko 110.000 stanovnika, na mom univerzitetu i u domu bilo je najviše studenata iz Afrike, što je meni bilo interesantno da tako lako dolaze da studiraju na minus 30, minus 40. Svi smo se brzo uklopili, svi smo bili pustinjaci u zimskoj pustinji…“, priča Obrknežev.

    Svi studenti smešteni su u domovima, a tamo gde su naši studenti NIS je renovirao sobe tako da su i uslovi bili veoma dobri. Uslovi i pravila su prilično oštri i poštuju se, saglasni su naši sagovornici. Ipak svi se druže i u domu i van doma, ali to nije toliko slično sa životom u studentskim domovima u Srbiji. Ističu i kvalitet znanja koji su poneli, ali i odličan odnos profesora i samih univerziteta prema studentima. Tako su Obrkneževa iz Uhte poslali u Nemačku.

    „Mene su iz Uhte u šestom semestru dok sam bio u Ruskoj Federaciji poslali u Frajburg u nemački nacionalni Institut za naftu i gas. Tako da sam ja osetio malo i tog zapadnog sistema. Postoje određene razlike, ali gde god da se nalazite ukoliko želite da naučite vi to možete bez problema. Sve zavisi od vas i da li vas neki nastavnik tera da učite ili ne. Druga stvar je ako stvarno želite da naučite da radite tu struku kao profesionalac, vi to naučite“, kaže Obrknežev.

    Petar Rajić takođe ističe bogatstvo literature koje je dostupno na studijama u Rusiji i dodaje da su tamošnji fakulteti povezani i sa američkim i evropskim, da je saradnja snažna i da svako ko želi može dosta da nauči.

    „Nije nemoguće otići i studirati u Rusiji“, naglašava Rajić.

    Gosti Sputnjika govorili su i o prvom radnom iskustvu u NIS-u gde su deo rotacionog programa, što znači da na tri meseca menjaju mesta, a prvo su, naravno, na terenu.

    „Dobro i vredno iskustvo koje će mi značiti. Prvo sam bila u Zrenjaninu, sada sam u Kikindi i radim kao operater u proizvodnji, što ponekad podrazumeva i fizički rad i rad u ekstremnim vremenskim uslovima“, objašnjava Sofija Šoškić uz osmeh.

    Kažu da su veoma zadovoljni prvim radnim danima u NIS-u, starije kolege su raspoložene da pomognu. Projekat „Energija znanja“ pružio im je mnogo i na profesionalnom, ali i na ličnom planu. Nameravaju da ostanu u zemlji, poneli su divno iskustvo sa studiranja u inostranstvu, pobeđivali su sebe, a odlučni su da svoje znanje primene u Srbiji.

    Tagovi:
    stipendisti, Rusija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga