05:39 24 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Nemački parlament

    Između dve vatre: Nemačka u klinču Amerike i Rusije

    © AP Photo / Markus Sćreiber
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    0 390

    Među nemačkim političarima ne postoji oštra podela na one koji su naklonjeniji Americi i one koji su naklonjeniji Rusiji. Ipak, sa jedne strane, jedan broj nemačkih političara zalaže se za oštrije sankcije Rusiji, dok drugi, svesniji nemačkog ekonomskog interesa, žele normalizaciju odnosa sa Rusijom.

    Na prvi pogled, nemačka politika izgleda monolitno u svojim spoljnopolitičkim opredeljenjima. To bi se moglo zaključiti i iz izjave Dirka Vizea, nemačkog zvaničnika zaduženog za odnose sa Rusijom, koji za 2019. predviđa pogoršanje odnosa između dve zemlje.

    „Što se tiče globalnih problema u odnosima sa Rusijom, tu sam skeptičan. Mi se suočavamo sa naglim pogoršanjem“, rekao je on. „Imamo posla sa trovanjem bivšeg špijuna Skripalja. Onda je Moskva pokrenula spiralu trke u naoružanju — Sporazum o likvidaciji raketa kratkog i srednjeg dometa može biti raskinut. I tim pitanjem ćemo morati intenzivno da se bavimo ove godine. I naravno, sećam se opasne demonstracije sile u Azovskom moru. Zato izjavljujem: odnosi sa Rusijom u ovoj godini će se pogoršati.“

    Međutim, sa druge strane stoje brojni nemački političari i biznismeni koji i nisu toliko radi da rizikuju, pre svega, ekonomski interes i raskinu sve odnose sa Rusijom. Tako, na primer, bivši kancelar Gerhard Šreder smatra da je za Nemačku neprihvatljivo da joj Amerika diktira sa kim njegova zemlja može da trguje.

    „Iran, Kina, Rusija — ako se tako dalje nastavi, ubrzo ni s kim nećemo moći da imamo ekonomske veze. Za zemlju koja je toliko zavisna od izvoza, kao Nemačka, to je neprihvatljivo. To je neophodno reći i Amerikancima, uz sve poštovanje i prijateljstvo“, rekao je Šreder.

    U nemačkoj politici nema oštre podele na „rusofile“ i „amerikanofile“, naglašava dugogodišnji dopisnik lista Politika iz Nemačke Miroslav Stojanović, iako, kako kaže, unutar velike koalicije vlada konfuzija po pitanju odnosa prema antiruskim sankcijama.

    Procep, kada se govori o odnosima sa Rusijom moguć je između socijaldemokrata (SPD) i konzervativaca (CDU-CSU), jer naslednica Angele Merkel na čelu CDU, Anegret Kramp Karenbauer, kako Stojanović kaže, dosta reskira kada su pitanju nemačko-ruski odnosi, dok se socijaldemokrati zalažu za što skoriju normalizaciju odnosa.

    „Ključna stvar je u tome da Nemačka živi od izvoza, da od toga zavisi više od jedne trećine radnih mesta i da je rusko tržište za njih veoma interesantno. Tako da velike nemačke korporacije koje su prisutne na ruskom tržištu odavno vrše pritisak na vladu kancelarke Merkel da promeni odnos koji je, naravno, napravljen pod američkim diktatom. To nije u interesu Nemačke jer ona pre svega energetski zavisi od Rusije i bije žestoku bitku oko ’Severnog toka 2‘“, objašnjava Stojanović.

    Dok je, sa jedne strane, Stojanović uveren da će Nemačka istrajati u borbi za novi gasovod, sa druge naglašava da budućnost nemačko-ruskih odnosa zavisi i od odnosa između Brisela i Vašingtona.

    Što se EU bude više emancipovala od zavisnosti od SAD, to će dolaziti do većeg ublažavanja rigoroznog i restriktivnog odnosa prema Rusiji, smatra on.

    Takođe, naglašava Stojanović, budućnost rusko-nemačkih odnosa zavisiće i od ishoda izbora za Evropski parlament, ali i od izbora u tri istočne nemačke pokrajine. Alternativa za Nemačku (AfD), stranka koja je naklonjena boljim odnosima sa Rusijom, mogla bi da postane najjača politička snaga u Saksoniji i Tiringiji.

    „To bi izazvalo veliku dramu na nemačkoj političkoj sceni, tako da bi verovatno došlo do raskida velike koalicije i, moguće, do prevremenih izbora, čime bi bila zapečaćena sudbina kancelarke Merkel. I u tim koordinatama će se verovatno formirati i odnos prema Rusiji“, smatra Stojanović.

    Osim bivšeg kancelara Šredera, za ljude koji su naklonjeniji normalizaciji odnosa sa Rusijom važe i nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer i ministar finansija Olaf Šolc. Štajnmajer nema upliva u tekuću politiku, ali je njegov uticaj unutar SPD dosta jak. Za razliku od njih, ministar spoljnih poslova Hajko Mas je, kako Stojanović kaže, rigorozniji u izjavama prema Rusiji.

    Međutim, Mas, kao ministar spoljnih poslova, mora da vodi računa o komplikovanim odnosima unutar EU, kao i da osluškuje glas Vašingtona, zbog čega ponekad mora da daje izjave koje radikalnije zvuče od stava drugih nemačkih političara, zaključuje Stojanović.

    Slično:

    Merkelova: Nemačka mora da preuzme još veću odgovornost u svetu
    Veliko „najn“: Nemačka oštro protiv američkih raketa bilo gde na svojoj teritoriji
    Nemačka levičarka pozvala Nemce da slede primer „žutih prsluka“ (video)
    Nemačka je iznenađena „neočekivanom promenom kursa“ SAD prema Siriji
    Nemačka će podržati produžavanje antiruskih sankcija
    Tagovi:
    južni tok2, gasovod, pogoršanje odnosa, pogoršanje, Nemačka, Amerika, Rusija, odnosi, ekonomija, izjava Dirka Vizea, SPD, CSU, CDU, Dirk Vize, Olaf Šolc, Anegret Kramp-Karenbauer, Hajko Mas, Miroslav Stojanović, Gerhard Šreder, Frank-Valter Štajnmajer, Angela Merkel, Rusija, Amerika, Nemačka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga