03:29 21 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Demonstrant ispisuje grafit na simboličnom zidu ispred američke ambasade u Meksiko Sitiju

    Amerika na korak od vanrednog stanja, šta je sledeći Trampov potez

    © REUTERS / Edgard Garrido
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    1473

    Zid koji Donald Tramp želi da podigne na granici sa Meksikom neće rešiti problem ilegalne imigracije u Ameriku, ali je postao kamen spoticanja i preti da izazove krizu američkih institucija, dublju nego što je sada.

    Dve nedelje posle delimične blokade rada američkih federalnih institucija zbog odbijanja novog saziva Kongresa da američkom predsedniku Donaldu Trampu odobri sredstva za izgradnju zida na meksičkoj granici, šef Bele kuće najavljuje mogućnost uvođenja vanrednog stanja, koje bi mu omogućilo da zid izgradi sredstvima bez odobrenja Kongresa.

    „Mogu to da uradim ako želim“, rekao je Tramp novinarima prošlog petka, „Možemo da proglasimo vanredno stanje zbog bezbednosti naše zemlje. Možemo to da uradimo. Još nisam to učinio, ali mogu“.

    U nedelju, američki predsednik ponovio je da postoji mogućnost da proglasi vanredno stanje u zavisnosti od toga kako će se događaji razvijati u sledećih nekoliko dana, pozivajući se na Zakon o vanrednom stanju iz 1974.

    Američki pravni stručnjaci vode debatu oko toga da li je Trampova namera moguća ili ne. Ono što u njihovim debatama provejava kao opšti stav je da možda i nije tako jednostavno zaobići Kongres (koji u krajnjoj instanci kontroliše federalni budžet) kao što Tramp namerava, ali nije nemoguće.

    Američka televizija NBC prošlog petka javila je da su se pravnici iz Bele kuće, Pentagona i Ministarstva otadžbinske bezbednosti sastali kako bi razmotrili ovo pitanje, koje za Trampa predstavlja jedno od njegovih najvažnijih predizbornih obećanja.

    Predsednik ima diskreciono pravo da proglasi vanredno stanje. Deklaracijom o proglašenju, predsedniku se dodeljuje skup specijalnih izvršnih ovlašćenja kako bi rešavao hitne situacije, poput izbijanja rata.

    Međutim, ono što buni eksperte je to što su predsednička ovlašćenja u toku vanrednog stanja nejasna. Svaki Trampov potez najavljen u petak i nedelju, za Meta Daleka, pravnog eksperta sa Vašingtonskog univerziteta, sudovi bi mogli da spreče. Dalek za NBC navodi primer bivšeg predsednika Harija Trumana, koji je tokom vanrednog stanja za vreme Korejskog rata pokušao da nacionalizuje industriju čelika. Vrhovni sud tada je presudio da Truman nema ovlašćenja da učini ono što je namerio.

    Na Trumanov slučaj pozvao se i predsedavajući Komiteta za obaveštajne poslove Predstavničkog doma Džejk Teper. U emisiji „Stanje nacije“ televizije Si-En-En, Teper je izjavio da Tramp nema prava da proglasi vanredno stanje:

    „Ako Hariju Trumanu nije dozvoljeno da nacionalizuje industriju čelika tokom ratnog vremena, ovaj predsednik nema prava da proglašava vanredno stanje i gradi zid vredan više milijardi dolara.“

    Sa druge strane, pravni eksperti kažu da bi Tramp za gradnju zida mogao da iskoristi „neobavezni“ novac iz budžeta Ministarstva odbrane, jer federalni zakoni dozvoljavaju vojsci da finansira građevinske projekte tokom rata ili vanrednih situacija.

    Portparol Pentagona izjavio je prošlog decembra da bi Član 10 američkog građanskog zakonika mogao da bude osnova koja bi vojsci dala ovlašćenje da finansira projekat izgradnje zida.

    Predsednik SAD Donald Tramp
    © AP Photo / Evan Vucci

    Ovih dana, v.d. šefa osoblja Bele kuće Mik Malvani potvrdio je da traži način za finansiranje zida:

    „Jako sam uključen u to i radio sam sa svim članovima Kabineta da pokušam da pronađem novac koji možemo legalno koristiti za odbranu južne granice“, rekao je Malvani uz dodatak da „predsednici imaju ovlašćenja da brane naciju“.

    Svoje objašnjenje situacije u Americi, dugogodišnji dopisnik lista Politika iz SAD Milan Mišić počinje navodima američkih komentatora, koji govore da Tramp sada treba da reši humanitarnu krizu koju je sam stvorio.

    Trampov poslednji ustupak bio je predlog da zid bude izgrađen od gvožđa, ali, kao jedno od njegovih najvažnijih izbornih obećanja, stalo mu je da zid bude izgrađen, iako, kako Mišić kaže, time ne rešava nikakav problem. Sa druge strane, problem sa ilegalnom imigracijom iz Južne Amerike, koju bi zid navodno trebalo da reši nije, prema Mišićevim rečima, toliko veliki kakvim Tramp pokušava da ga predstavi.

    „Amerika ima oko 11 miliona ilegalnih imigranata na svojoj teritoriji. Ljudi bez papira u Americi uglavnom su oni koji su došli sa vizama i nisu se vratili kada je trebalo. Kada je reč o Meksikancima, poslednjih godina više se njih vraća iz Amerike u Meksiko, nego što iz Meksika dolazi u Ameriku. I treće, taj zid koji on predlaže i koji bi trebalo da bude dug oko 1.000 kilometara, po svim ocenama i objektivnim analizama ne bi rešio problem, jer bi samo povećao posao švercerima, kao što već postojeći zid ili slične barijere ne zaustavljaju ilegalni prelazak granice“, kaže Mišić.

    Ni Trampov adut da teroristi u Ameriku ulaze preko južne granice, prema Mišićevim rečima ne drži vodu, jer se, kako kaže, teroristi u SAD uglavnom regrutuju od naturalizovanih Amerikanaca muslimanskog porekla.

    Predsednik može da proglasi vanredno stanje ako je zemlja ugrožena, ali problem je u tome što niko ne vidi da su Sjedinjene Države sada ugrožene, dodaje.

    „Reč je o njegovoj (Trampovoj) političkoj potrebi da, prvo, udovolji svojoj bazi, a jedno od objašnjenja koje se ovih dana može pročitati je da bi taj zid ili barijera, šta god da se izgradi i ako se izgradi, bio trajni spomenik Trampu. Bio bi sigurno upamćen kao Trampov zid“, kroz smeh komentariše Mišić.

    Blokada rada federalnih organa nastala zbog odbijanja demokratske većine u Predstavničkom domu da Trampu odobri 5,6 milijardi dolara za izgradnju zida preti, kaže Mišić da eskalira u dublju krizu. Ova blokada već je druga po dužini u američkoj istoriji, sa izgledima da zauzme prvo mesto.

    Kriza koja izbila oko izgradnje zida, samo je početni takt zapleta koji u američkom političkom životu sledi ove godine, jer demokratska većina namerna je da otvori niz istraga povodom Trampovih poreskih prijava ili veza sa Rusijom. Stoga, zaključuje Mišić, Tramp ovu godinu počinje u znatno nepovoljnijem položaju nego prethodnu.

    Zapravo, kada bi Tramp proglasio vanredno stanje, ne bi se dogodilo ništa čudno, jer SAD u vanrednom stanju žive u kontinuitetu skoro četiri decenije. Novinari televizije Si-En-En izbrojali su 31 vanredno stanje po raznim međunarodnim pitanjima sa kojima Amerika trenutno živi.

    Sam Tramp proglasio je za vreme svog mandata tri deklaracije o vanrednom stanju. Jednu koja je trebalo da kazni strance koji su navodno umešani u američke izbore i koja je kritikovana kao preblaga. Tramp se pozvao na vanredna ovlašćenja i kada je uveo sankcije kršiteljima ljudskih prava širom sveta i nikaragvanskoj vladi zbog korupcije i nasilnog gušenja antivladinih protesta.

    Tramp je najavio i obraćanje naciji i posetu južnoj granici, koja je jedna od najfrekventnijih granica na svetu (u oba pravca pređe je oko 350 miliona ljudi godišnje), što bi moglo da donese barem delimičan rasplet krize.

    Slično:

    Tramp ide na granicu sa Meksikom
    Ovako su se prošle godine blamirali Tramp, Kolinda, Makron i Mejova (video)
    Tramp: Previše sam uspešan za opoziv
    Tramp: Delimična blokada vlade — dok god je potrebno
    Tramp preti: Zatvoriću granicu s Meksikom u potpunosti!
    Tramp: Ne brinite se za Izrael, američki vojnici odlaze, ali američki dolari ostaju
    Tramp prilikom dolaska u Irak: Malo sam se uplašio leta
    Tramp: Amerika ne može zauvek da ostane svetski policajac
    Tagovi:
    federalni organi, ilegalna imigracija, Tramp, blokada, kriza, SAD, Meksiko, zid, izgradnja, granica, blokada rada američke vlade, izgradnja zida na meksičkoj granici, Džejk Teper, Met Dalek, Mik Malvani, Hari Truman, Donald Tramp, Milan Mišić, Sjedinjene američke države, Meksiko
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga