09:32 19 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Predsednik Francuske Emanuel Makron

    Pali li varnica između Pariza i Rima fitilj velikog evropskog okršaja?

    © AP Photo / Francois Mori
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    11000

    Nakon podrške američkog predsednika Donalda Trampa „Žutim prslucima“ u Francuskoj, antivladine proteste u zemlji Gala podržali su i italijanski zvaničnici.

    Naime, zamenik italijanskog premijera i lider italijanskog pokreta Pet zvezda Luiđi di Majo poručio je „Žutim prslucima“ da ne posustaju. Podršku im je dao i njegov koalicioni partner, predsednik Lige i italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini rekavši da „podržava pristojne građane koji protestuju zbog predsednika koji vlada protiv svog naroda“.

    Na pitanje kako tumačiti ovakve poruke zvaničnog Rima u kontekstu odnosa među najznačajnijim zemljama Evropske unije, politikolog Aleksandar Pavić kaže da je jasno da je italijanska vlada dosledna svom mandatu.

    „Oni su i izabrani na toj antiglobalističkoj, antiimigracionoj, antibriselskoj platformi i Mateo Salvini samo izražava ono zbog čega su ga građani i birali i zbog čega je sada daleko najpopularniji političar u Italiji. On nije bio licemer, nije probao da glumi jedinstvo unutar EU, tim pre što je i sam francuski predsednik imao vrlo oštre reči kritike za takozvane populiste pre nego što je mečka zaigrala pred njegovim vratima“, ocenjuje Pavić.

    On podseća da su i ranije postojale varnice između italijanske vlade i Makrona zbog imigranata, jer je francuski predsednik insistirao na tome da Italija bude „humanija“ prema migrantima i da ih pusti da uđu u Italiju.

    „Zvanični Rim je na to odgovorio da je francuska vlada licemerna jer oni sami ne puštaju migrante iz Italije da pređu u Francusku, iako je to šengenska zona. Tako da oko tog ključnog pitanja između Rima i Pariza odavno postoji animozitet“, objašnjava sagovornik Sputnjika.

    Prema njegovom mišljenju, Mateo Salvini ima puno pravo da za Makrona kaže da je „predsednik koji vlada protiv svog naroda“.

    „Makron, naime, uživa podršku od jedva 25 odsto naroda, dok Salvini ima daleko veću podršku i najpopularniji je političar u Italiji, a njegovu vladu podržava većina Italijana, o čemu Makron i sada, a i u budućnosti može samo da sanja“, kategoričan je Pavić.

    Kako kaže, može se očekivati je da se retorika na relaciji Rim–Pariz zaoštri, naročito zbog predstojećih izbora za Evropski parlament.

    Benksijevi grafiti sa zastavom EU
    © REUTERS / Hannah McKay

    „Sada se igra i na tu kartu i političari se sada zapravo obraćaju i glasačima, jer će izbori za EP u maju imati, ako ništa drugo, ono veliku simboličku vrednost. Već neko vreme tinja taj sukob između briselske birokratije i onih koje je Brisel nazvao ’populistima‘, a to je zapravo narod koji je obespravljen politikom štednje, politikom globalizacije i politikom spasavanja banaka na račun srednje klase i običnih ljudi“, napominje Pavić.

    Makron je, ističe sagovornik Sputnjika, pripadnik „starog poretka“ u EU, dok su Salvini i Di Majo predstavnici novog talasa koji je uzdrmao čitavu Uniju.

    „Zato očekujem da će se retorika zaoštriti ne samo kada je reč o odnosima Francuske i Italije, već i unutar cele Evropske unije. Tačnije, između snaga koje predstavljaju briselsku birokratiju, tu evropsku ’superdržavu‘ sa jedne strane i naroda koji je obespravljen, koji traži nova rešenja i to njihovi političari počnu da rade za narod, a ne za korporacije, banke i zapadni vojnoindustrijski kompleks sa druge strane“, upozorava Pavić.

    Podsetimo, protesti „žutih prsluka“ počeli su u Francuskoj sredinom novembra zbog povećanja taksi na gorivo i cena benzina. Kasnije su zahtevi demonstranata prošireni, a učesnici protesta su nezadovoljni socijalnom politikom francuskih vlasti nastavili su da izlaze na ulice u celoj zemlji.

    Tagovi:
    Mateo Salvini, Emanuel Makron, Italija, Francuska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga