09:17 19 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Krava

    Šta Srbiji donosi novi dogovor sa Turskom

    © Foto : Pexels
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    2298

    Sporazum o bescarinskom izvozu sa Turskom trebalo bi da pospeši prodaju srpske robe koja u prošloj godini nije ispunila očekivanja, a najviše se polaže na izvoz junetine, ulja i stočne hrane.

    „Možda je i bolje što je odobrena duplo manja kvota za izvoz naše junetine u Tursku, nego obećavanih 10.000 tona, jer je realnije da to bude ostvareno“, prokomentarisao je sekretar Udruženja za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije (PKS) Nenad Budimović za Sputnjik najnoviju vest da je Parlament Turske ratifikovao Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske prema kojem će se veći broj proizvoda naći u bescarinskom režimu.

    Kvota od 5.000 tona junećeg mesa ostala je ista kao i prošlogodišnja, iako je početkom decembra, pred put u Tursku, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio da očekuje dogovor s turskim kolegama o povećanju kvote za izvoz junećeg mesa sa 5.000 na 10.000 tona.

    Budimovića ne čudi konačan ishod, s obzirom na to da Srbija do kraja prošle godine nije uspela da realizuje bescarinski izvoz dogovorenih 5.000 tona junetine.

    „Negde pred kraj godine, krajem novembra, početkom decembra, bilo je oko 3.200 tona. Možda je i bolje što je manja kvota nego onih obećavanih 10.000 tona, zato što je realnije da bude realizovana. Mi možemo da tražimo kvotu i 50.000 tona, a ne možemo da izvezemo tri tone“, bio je slikovit sagovornik Sputnjika.

    On podseća da sa EU već godinama imamo ugovorenu godišnju kvotu od 8.800 tona, a izvozimo samo 500 tona.

    Prema njegovom mišljenju, pošto smo se u prošloj godini uhodavali, kvota od 5.000 tona bescarinskog izvoza junećeg mesa u Tursku u ovoj godini će biti dostižna, iako je reproduktivni ciklus kod goveda najduži u stočarstvu.

    „Dve godine se ulaže u tele, na primer, od kada se krava oteli. Godinu dana treba da se ulaže, da se tovi, da se radi i tek onda da se to materijalizuje ako ima otkupa. Zato je vrlo bitno da ti parametri u celom tom trgovačkom i uzgajivačkom aranžmanu budu što bolje sinhronizovani, da se zna ko otkupljuje, ko nabavlja telad, ko gaji, ko izvozi“, objašnjava sagovornik Sputnjika.

    Sekretar Udruženja za stočarstvo u PKS uz to napominje da kada bik dostigne težinu između 450 i 500 kilograma, svaki dan posle toga za farmera koji ga hrani predstavlja gubitak.

    Dobro je što je već prošlogodišnji dogovor o bescarinskom izvozu podstakao proizvođače. Tačnije, više ih je podstakla cena junetine koja je sa 1,9 evra po kilogramu žive vage skočila na 2,2 ili 2,3 evra, kako gde, napominje Budimović. To je 30-40 evrocenti po kilogramu, što nije zanemarljivo.

    On dodaje da je dobro i što je taj izvoz junetine u Tursku za nas povoljniji nego onaj u EU.

    „Oni uzimaju ceo trup. Nisu kao EU da traže samo bebi bif, but sa delom kičme, odnosno krmenadlama. Onda je problem sa EU što nam ostaje prednji čerek. Turci sve uzimaju, odnosno uzimaju polutke“, objašnjava sagovornik Sputnjika.

    Dobro je, kaže, i što je sporazumom o slobodnoj trgovini sa Turskom predviđen bescarinski izvoz 25.000 tona sirovog suncokretovog ulja, 10.000 tona rafinisanog suncokretovog ulja, 15.000 tona semena suncokreta, 5.000 tona soje, 1.000 tona preparata koji se koriste u ishrani životinja. To omogućava da planiramo proizvodnju i njene viškove, pa tako i viškovi jestivog ulja više neće ići samo za Rusiju.

    Novost je i izvoz komponenti stočne hrane i to su ozbiljne količine, smatra Budimović. Hiljadu tona je praktično 40 šlepera, što nije malo, slikovit je sekretar Udruženja za stočarstvo u PKS.

    Prema oceni rukovodioca Centra za bilateralnu saradnju PKS Marije Sepi, od primene novog Sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije i Turske pre svega se očekuje da dovede do uravnoteženja robne razmene i daljeg rasta srpskog izvoza, uz smanjenje deficita na srpskoj strani. Robna razmena sa Turskom u prošloj godini, prvenstveno naš izvoz, nije baš ispunio očekivanja. Pokrivenost uvoza iz Turske srpskim izvozom od 33,17 odsto najniža je još od 2013. godine.

    Tako je spoljnotrgovinska razmena u robi sa Turskom u 2017. godini iznosila 998,6 miliona evra, pri čemu je naš izvoz dostigao vrednost od 273,2 miliona, a uvoz 725,4 miliona evra, kazala je Sepijeva za Sputnjik.

    Prema dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Turskom u prvih devet meseci 2018. godine iznosila je 794,6 miliona evra. Izvoz od 197,9 miliona evra bio je u padu od 3,2 odsto u odnosu na isti period 2017, dok je uvoz dostigao vrednost od 596,7 miliona evra, odnosno rast od čak 18,3 odsto u poređenju sa prvih devet meseci 2017. godine.

    Izvoz našeg junećeg mesa bio je vredan 11,8 miliona evra, a najrentabilniji izvozni proizvod bile su katode (33,8 miliona evra) i automobilske gume (20,8 miliona evra).

    Zato i ne čudi ocena Sepijeve da od novog sporazuma o bescarinskom izvozu očekujemo da pospeši rast prodaje srpske robe i koliko toliko smanji trgovinski deficit na srpskoj strani.

    Slično:

    Jagnjadi nema ni za Ibarsku, a kamoli Kinu
    Srbija u maju potpisuje sporazum o izvozu mesa u Kinu
    Srbi godišnje pojedu oko 7,5 tona GMO mesa (video)
    Rusija bez turskog mesa, ribe, mlečnih proizvoda i voća
    Tagovi:
    junetina, trgovinski deficit, bescarinski izvoz, robna razmena, kvote, ulje, sporazum, Marija Sepi, Nenad Budimović, Branislav Nedimović, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga