15:37 20 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Iranska revolucija: Ajatolah Homeini

    Revolucija koja je tektonski promenila Bliski istok (video)

    Michel Lipchitz
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    0 283

    Iranska revolucija je prva populistička religiozna fundamentalistička revolucija koja je pokazala da islam ima toliku moć da može da pokrene milionske mase i da stvori državu zasnovanu na svom učenju, odnosno na Svetoj knjizi — Kuranu.

    Završnu fazu Islamske revolucije u Iranu, koja je trajala od oktobra 1977. do sredine februara 1979, označio je trenutak kada je iranski šah Muhamed Reza Pahlavi 16. januara 1979. godine napustio presto i zemlju.

    Četiri decenije kasnije i dalje su žive polemike oko toga da li revolucija u Iranu predstavlja, kako neki misle, „eru heroizma i žrtvovanja koja je donela zametak svetske islamske države“ ili je pak to bilo doba, kako neki Iranci kažu — kada su „svi na nekoliko godina izgubili razum“.

    Borislav Korkodelović, nekadašnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu, rekao je ovim povodom u emisiji „Sputnjik intervju“ da je Iranska revolucija, kao jedna od najvećih u istoriji čovečanstva i po mnogo čemu jedinstvena, izazvala prave „tektonske promene“ na Bliskom istoku.

    „To je bila prva populistička religiozna fundamentalistička revolucija i to revolucija koja je pokazala da islam ima toliku moć da može da pokrene milionske mase i da stvori državu zasnovanu na svom učenju, odnosno na Svetoj knjizi — Kuranu“, ocenjuje Korkodelović.

    Govoreći o uzrocima revolucije i pada šaha Reze Pahlavija, koji je na Zapadu bio doživljavan kao reformator i modernizator, a u domovini je, prema nekim ocenama, bio odbačen „kao mrtav miš“, Korkodelović kaže da pre svega treba imati na umu da islam ima dugu tradiciju u Iranu.

    Džon Keri i Mohamad Džavad Zarif
    © AP Photo / Kevin Lamarque

    „Naročito od 16. veka, od pada safaritske dinastije, islamski sveštenici su bivali sve nezavisniji od iranskih šahova, sami su ubirali poreze i bili su praktično samostalni u pogledu politike i finansija. U tom smislu, glavni protivnik šaha Reze Pahlavija bilo je islamsko sveštenstvo, nezadovoljno, pre svega, njegovim agrarnim reformama, onim elementom Pahlavijeve vladavine zbog kojeg zapadnjaci insistiraju na tome da je bio progresivan. Tu je bio i njegov stav u pogledu prava glasa žena, a veliki deo islamskog sveštenstva je bio protiv takvih radikalnih mera“, ukazuje Korkodelović.

    Međutim, kako navodi, šahovom vladavinom su, pored sveštenstva, bili nezadovoljni i mnogi drugi.

    „Pahlaviju naruku nije išlo to što je doživljavan kao ’američki čovek‘, a izreka u Iranu je bila da su ga ’doveli Englezi, a na vlasti održavali Amerikanci‘. Takođe, došlo je do naglog bogaćenja malog broja ljudi, dok se sa druge strane dogodio ogroman priliv sirotinje u prigradska naselja. Tako da su njegov pad uzrokovale silne socijalne razlike, između ostalog uslovljene i takozvanim ’belim‘ reformama, zajedno sa snažnim odbijanjem zapadnjačkih vrednosti i osećajem među sveštenstvom da islam uzmiče pred svim tim novotarijama“, primećuje Korkodelović i dodaje da se ajatolah Homeini, koji se u Iran vratio nakon šahovog bekstva, protivio velikom zapadnjačkom, američkom i izraelskom uticaju.

    U osvrtu na ono što je Islamska revolucija u Iranu donela toj zemlji, gost „Sputnjik intervjua“ kaže da je ono što je danas primetnije zapravo veći element jednakosti, i to u različitim vidovima.

    Korkodelović napominje da u Iranu i danas postoje veoma bogati, naročito oni koji su bliski naftnoj industriji, ali da taj jaz između bogatih i siromašnih ipak nije tako veliki kao što je bio nekada. Takođe, kako navodi, korupcija i dalje postoji, ali ne na onom nivou na kome je bila u vreme kralja.

    „Školstvo je veoma unapređeno, a više od 90 odsto stanovnika su pismeni ljudi. Treba reći i da među njima prednjače žene, koje su na fakultetima prisutnije od muškaraca. Nauka je generalno silno uznapredovala, a i zdravstvo je veoma unapređeno. Tako da je u značajnom delu segmenata društva došlo do velikog napretka“, ocenjuje Korkodelović.

    Sa druge strane, dodaje, sigurno je da je u domenu ekonomije moglo da bude urađeno više.

    Ministar spoljnih poslova Irana Muhamed Džavad Zarif
    © Sputnik / Ramilь Sitdikov

    „Međutim, treba imati u vidu da su od samog početka revolucije, a naročito kada su pred kraj 1979. godine studenti nezadovoljni jer su Amerikanci dali kralju dozvolu za boravak, uleteli u američku ambasadu i držali je pod okupacijom 444 dana, Sjedinjene Države same ili uz pomoć zapadnih saveznika sprovodile režim sankcija prema Iranu. To je moglo da se oseti, u velikoj meri, praktično sve ove četiri decenije“, kategoričan je Korkodelović.

    Na pitanje da li revolucija u Iranu još uvek traje, kako veruju pojedini analitičari, Korkodelović kaže da bi se moglo tako reći.

    „Zahtevi za većim slobodama i među ženama i među mladim ljudima će se nastaviti, i to je ono što govori da će ta revolucija stalno biti obogaćivana“, zaključuje Borislav Korkodelović.

    Tagovi:
    islamska revolucija, Iran, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga