02:06 15 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Jugoslavija zastava i Evropa

    Može li Srbija otkriti pravu istinu o krvavom raspadu Jugoslavije koju skrivaju fioke UN

    © Flickr / Marijanana
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3885
    Pratite nas

    Teško je vratiti točak unazad, ali obelodanjivanje otkrivenih izveštaja sa ratnih terena na prostoru bivše SFRJ, koji su arhivirani jer se nisu uklapali u već kreiranu sliku o Srbima kao lošim momcima, značilo bi uspostavljanje makar naknadne pravičnosti.

    Ono što do sada nije pošlo za rukom srpskim zvaničnicima kada je u pitanju obelodanjivanje pune istine o građanskom ratu na prostoru bivše SFRJ, zbog koga je anatemisana samo srpska strana, možda će biti moguće zahvaljujući tome što je arhiv Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija, mimo uobičajene prakse, bio dostupan profesoru Nikoli Moravčeviću iz Čikaga.

    On je 2006. godine objavio knjigu „Svetlost zapada“, istorijski roman o raspadu Jugoslavije, a prikupljajući izvornu građu za njega, dugogodišnje poznanstvo sa tadašnjim predsednikom Generalne skupštine UN Butrosom Galijem omogućilo mu je, kao retko kome, pristup tamošnjem arhivu.

    „U to vreme Madlen Olbrajt bila je američka predstavnica u UN i učestvovala je u radu Saveta bezbednosti. Kada sam se pojavio u Njujorku Butros Gali je imao još četiri meseca do završetka prvog mandata od četiri godine, a već je znao da ga Amerikanci neće i da neće dobiti drugi mandat. Iz tog razloga mi je dozvolio da pregledam arhivu Saveta bezbednosti koja u UN nije otvorena za naučnike. Obećao sam mu da moja knjiga koju hoću da napišem o Jugoslaviji i šta se tada dešavalo u SB, neće izaći pre njegovih memoara, a bio je ozlojeđen zbog toga kako ga Amerikanci tretiraju i bio je spreman da se vrati u Egipat“, ispričao je za Sputnjik Moravčević, koji je tokom karijere bio i prorektor prestižnog Univerziteta Ilinois u Čikagu.

    Upravo u to vreme se upoznao sa Butrosom Galijem, koji je bio na istoj funkciji na Univerzitetu u Kairu, a njihovo prijateljstvo, učvršćivano na stručnim konferencijama, nastavljeno je i kada je Gali postao šef egipatske diplomatije i potom predsednik Generalne skupštine UN.

    Zbog toga je dobio pismo generalnog sekretara kojim mu je bio omogućen ekskluzivan uvid u Arhiv SB UN, gde je četiri meseca u toku 1997. godine imao pristup izveštajima složenim po datumima.

    Tako je i došao do saznanja da su stalne članice SB UN imale pravo da selektuju izveštaje s terena i da na sednice iznose „istine“ o ratu na prostoru bivše SFRJ, koje su se uglavnom poklapale sa interesima SAD, koje je zastupala među Srbima dobro upamćena Olbrajtova.

    A među arhiviranim izveštaji, koji nisu stigli do očiju javnosti, nalaze se i oni prvog komandanta „plavih šlemova“ Satiša Nambijara, generala međunarodnih mirovnih snaga Erve Gobijara, Majkla Rouza i drugih. Oni nisu uzeti u obzir za raspravu na telima UN, jer su odudarali od uobičajene unapred kreirane „istine“ da su Srbi jedini krivci za sve, koju je diktirala američka diplomatija.

    Moravčević kaže da je tako kopirao između 300 i 350 strana arhiviranih izveštaja. Kako napominje, nije ih ponudio arhivima u Srbiji, jer na Zapadu nije običaj da istorijski pisac svoje izvore daje u neki zvanični arhiv. Svoju knjigu, u kojoj nije iskoristio sva dokumenta, ali jeste glavne argumente, po objavljivanju je poklonio svakoj od tadašnjih 136 biblioteka u Srbiji. Reakcije nije bilo.

    Saznanja poput Moravčevićevog o zataškanim izveštajima počela su u poslednje vreme sve više da isplivavaju. Tako je doskorašnji ambasador Srbije u Unesku Darko Tanasković ispričao za Sputnjik da je tek nedavno lociran izveštaj o srpskim žrtvama u rejonu Srebrenice, koji je 1993. godine sačinjen i dostavljen Amerikancima.

    Sve do skora je vešto bio zaturen po fiokama UN, rekao je Tanasković, koji je taj izveštaj sociologa Milivoja Ivaniševića lično predao Amerikancima u sedištu CIA.

    „U Lengliju su me primila dvojica službenika, koji su rekli da je to najbolje urađen izveštaj o civilnim žrtvama sa prostora bivše Jugoslavije, ali su dodali svoj politički komentar: ’Vi verovatno nemate iluzije da ovo može da promeni sliku, jer karte su podeljene, vaše karte su bez aduta u ovom trenutku. Međutim, ako želite, Vi to ostavite kod nas, pa jednoga dana — ko zna za šta se ovo može upotrebiti‘“, ispričao je nedavno Tanasković za Sputnjik.

    Na pitanje šta dalje kad su pitanju frizirani izveštaji u UN, nekadašnji šef diplomatije Vladislav Jovanović je za Sputnjik rekao da bi prvo UN morale da objave tu informaciju u svojim redovnim službenim spisima, pa da ona zatim cirkuliše po svetu. Zatim bi Srbija trebalo da predstavi istinu o jugoslovenskoj krizi, suprotstavljajući je onoj istini koju je Zapad nametnuo.

    Da li je došlo vreme da se izveštaji „zaturani“ po arhivama UN obelodane i kako je to uopšte moguće?

    Šef Katedre za međunarodno pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu, dr Bojan Milisavljević za Sputnjik kaže da podaci do kojih je došao Moravčević mogu biti od koristi i da tu postoje dve mogućnosti — pravna i politička.

    „Pravna mogućnost je da se to sve obelodani i da se pokuša da se u okviru UN pokrene debata pred njenim organima, Generalnom skupštinom i Savetom bezbednosti. Da se izlobiraju države koje će to podržati i pokrenuti istragu o tome zašto je to zataškavano. To postoji kao mogućnost, ali bi to podrazumevalo opsežnu akciju diplomatije i Srbije i nekih država zajedno sa nama da se lobiraju i druge države da podrže jednu takvu akciju u okviru Generalne skupštine i Saveta bezbednosti“, ukazuje Milisavljević.

    Iako su se događaji već odigrali i odluke donete, teško je vratiti točak unazad, napominje sagovornik Sputnjika, ali i podseća da bi stavljanje te teme na dnevni red organa UN ipak ukazalo na novu dimenziju i drugu sliku o kojoj su upravo govorili zataškani izveštaji.

    A to bi, kako napominje, podrazumevalo da se Srbija, kao država, dodatno angažuje.

    „To je pravni put u okviru SB UN, a politički bi bio u okviru Generalne skupštine UN. To podrazumeva i angažovanje relevantnih medija u svetu koji će to da plasiraju kao važnu vest. To nije lako da uradite posle 20-30 godina od događaja, kada imate druge situacije koje su aktuelne. To podrazumeva jednu strategiju i ozbiljnu aktivnost i naše zemlje i drugih država koje bi želele uspostavljanje makar naknadne pravičnosti“, ocenio je Milisavljević.

    Tagovi:
    dokumenta, raspad, Jugoslavija, UN
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga