04:49 24 April 2019
Slušajte Sputnik
    Pogled na Mostar kroz zastavu tzv Herceg - Bosne

    Prvi korak Hrvata ka stvaranju druge države

    CC0 / Balkan Photos
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    Balkanske igre bez granica (264)
    31090

    Nesuglasice u hrvatskom nacionalnom korpusu u Bosni i Hercegovini traju već godinama, a vrhunac su dostigle na opštim izborima u BiH zbog načina glasanja za hrvatskog člana Predsedništva. Ponovo se govori o hrvatskom entitetu po modelu RS.

    Hrvatski narodni sabor koji okuplja sve hrvatske stranke u Bosni i Hercegovini doneo je Rezoluciju u kojoj Bosnu i Hercegovinu naziva „neostvarenom državom“ i traži izmenu Dejtonskog sporazuma. Oni su ocenili da je trenutno ustavno, institucionalno i političko stanje u potpunosti neprihvatljivo za Hrvate u BiH, kao i da je dejtonska BiH u dubokoj ustavnoj, institucionalnoj i političkoj krizi.

    Hrvatski nacionalni sabor je zatražio „evropeizaciju Dejtona“, odnosno, kao su naveli, „briselsku nadogradnju“, uz obrazloženje da su unitaristički i separatistički ciljevi i interesi nespojivi sa temeljima Dejtona.

    „Stoga bi u tim ciljevima trebalo tražiti glavne uzroke nefunkcionalnosti i nestabilnosti dejtonske BiH. A rešenje akutnih i hroničnih kriza trebalo bi tražiti kroz povratak Dejtonu i njegovom temeljnom načelu konstitutivnosti i međusobne jednakopravnosti konstitutivnih naroda“, piše u ovoj Rezoluciji.

    Hrvati se u svom dokumentu naslanjaju na dve Rezolucije Evropskog parlamenta iz 2014. i 2017. godine, koje podrazumevaju novu i racionalniju administrativno-teritorijalnu organizaciju zemlje, kako bi se na jednak način uvažila sva tri konstitutivna naroda, doslednom primenom načela iz preambule Dejtonskog ustava o konstitutivnosti naroda. Svrha tih promena sastoji se u usklađivanju ustavnih odredbi i zakonskih normi sa načelom Ustava BiH i načelom konstitutivnosti i međusobne jednakopravnosti tri konstitutivna naroda Bošnjaka, Hrvata i Srba.

    Koliko je ova Rezolucija bitna i koji je njen cilj?

    Anđelko Kozomara podseća da ovo nije prvi put da hrvatski nacionalni korpus pokušava da dobije svoj entitet, kako im je to davnih devedesetih i obećano Vašingtonskim sporazumom. Naš sagovornik kaže da zbog neprimenjivanja izbornog zakona u BiH, Hrvati ostaju bez mogućnosti da sami izaberu svog predstavnika u Predsedništvu BiH, dakle glasovima isključivo Hrvata. Već da je moguća manipulacija, kao što je bilo na nedavno održanim opštim izborima u BiH.

    „Zapravo, hrvatski član Predsedništva izabran je bošnjačkim glasovima, a ne glasovima hrvatske zajednice. U tom smislu, Hrvati imaju pravo što traže da se poštuju neke odredbe“, objašnjava naš sagovornik.

    S druge strane, on podseća da bilo kakva izmena Dejtona zahteva saglasnost sve tri strane, zbog čega malo veruje da je tako nešto moguće. Međutim, iako ne spori da Hrvati imaju pravo na svoj stav, on napominje da bi treći entitet, koji bi bio Hrvatski, bio po uzoru na Republiku Srpsku. I ne samo to.

    „Puno se greši kada se kaže da, s obzirom da su Hrvati i Bošnjaci u jednom, federalnom delu, to ne dotiče RS. Naprotiv, osnivanje trećeg entiteta bi zahvatilo i granice Republike Srpske, jer je dobar deo teritorije, koji je nekada predviđao stvaranje hrvatskog entiteta, takozvanu Herceg—Bosnu, u sadašnjim granicama RS. A svaka promena granica je rizična. Posebno u slučaju RS“, ističe naš sagovornik.

    Po njegovom mišljenju, ova Rezolucija neće naići na neki odjek u samoj Bosni i Hercegovini, osim ako ne dobije za tako nešto podršku van granica zemlje. Drugim rečima, ne misli da će imati težinu kao što se to desilo sa zahtevom stranke Bakira Izetbegovića, da Republika Srpska promeni ime. Kozomara ne smatra ni da ova dva slučaja imaju neke sličnosti, ali ne beži od teze da je ovo mogući početak hrvatsko-hrvatskih tenzija u BiH.

    Inače, u istoj Rezoluciji je najavljeno i osnivanje javnog RTV servisa, koji će emitovati program na hrvatskom jeziku i sa programskim sadržajem koji „objektivno i afirmativno konotiraju i reprodukuju društveni, nacionalni i kulturni identitet Hrvata u BiH“.

    „Hrvatski nacionalni sabor BiH će u saradnji s hrvatskim organizacijama u inostranstvu ući u proces formiranja tela koje će okupiti sve predstavnike Hrvata iz BiH u dijaspori, koji će pomoći razvoju hrvatskih krajeva u BiH i povratku Hrvata iz dijaspore. Zajednički cilj svih navedenih mera i aktivnosti jeste podizanje kvalitete života i rada u BiH, usporavanje i zaustavljanje procesa iseljavanja, te demografska obnova hrvatskoga naroda“, ističe se u opširnoj Rezoluciji HNS.

    Dragan Čović je ponovo izabran za predsednika Hrvatskog narodnog sabora (HNS) BiH, na čijem je čelu osam godina. U obraćanju javnosti pozvao je na dogovor sa bošnjačkim i srpskim narodom o reformama potrebnim da bi se ostvarila ravnopravnost sva tri naroda i tako se osigurao put zemlje u EU i NATO.

    Na ovu Rezoluciju najburnije je reagovao hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić.

    Tema:
    Balkanske igre bez granica (264)

    Slično:

    Nije moj predsednik: Mostar na nogama zbog Komšića (foto, video)
    Britanci pozvali bogataše u hrvatski Mostar (video)
    Mostar dobio Trg republike Katalonije
    U Mostaru umesto izbora akcija „Izbori se za Mostar“
    Tagovi:
    Herceg-Bosna, treći entitet, RS, Dejtonski sporazum, Hrvati, Sarajevo, Anđelko Kozomara, Bosna i Hercegovina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga