23:07 22 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Turski tok

    Amerika je poslednja prepreka za najveći projekat Srbije i Balkana

    © Foto: gazprom.ru
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3702
    Pratite nas

    Ima signala da bi, za razliku od potopljenog „Južnog toka“, „Turski tok“ mogao iz Crnog mora da izroni i u Srbiju, ali uprkos optimističkim najavama iz Bugarske i EU, još ništa nije gotovo, jer politika ima završnu reč.

    Sve ide kako treba. Ruski „Gasprom“ je nedavno završio izgradnju i drugog kraka gasovoda „Turski tok“ po dnu Crnog mora predviđenog za evropsko tržište. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se vreme do početka izgradnje tog gasovoda kroz Srbiju praktično meri danima, a „Bulgartransgas“ je konačno odlučio da će investirati u trasu gasovoda kroz Bugarsku do granice sa Srbijom.

    Da li je to dovoljno razloga za optimizam po pitanju prolaska gasovoda kroz Srbiju, s obzirom na pređašnje iskustvo sa „Južnim tokom“, koji je po otpočetim radovima zaustavljen upravo u Bugarskoj?

    Sagovornik Sputnjika, odličan poznavalac te problematike, nekadašnji diplomata Srećko Đukić, kaže da je još rano za tvrdnje da je to gotova stvar i podseća da smo nedavno u Beogradu i od ruskog predsednika Vladimira Putina mogli da čujemo da je Rusija obezbedila sredstva za srpski deo gasovoda, ali da u krajnjoj liniji sve zavisi od EU.

    Ipak, Đukić objašnjava zašto danas ima više optimizma da će za razliku od „Južnog toka“ „Turski tok“ biti realizovan.

    „Zbog toga što su se sve strane saglasile da se taj gasovod gradi po evropskim pravilima, uz poštovanje Trećeg energetskog paketa, po kome gasovod ne može da bude vlasništvo proizvođača gasa, već tranzitera. To su neke naznake da bi gasovod ovoga puta mogao biti izgrađen i da ćemo ga realizovati“, napominje sagovornik Sputnjika.

    Prvi signal u tom pravcu je to što je bugarski operater gasa „Bulgartransgas“ prodao celokupni kapacitet gasovoda za narednih 30 godina, sa jednom prilično diskontnom cenom tranzita gasa od 2,21 dolar za hiljadu kubnih metara transporta po jednom kvadratnom kilometru. To je, smatra on, početak naše nove velike nade, da će nam gas sa istoka konačno stići. Pogotovo što je u tehničko-tehnološkom smislu sama izgradnja sada mnogo lakša, jer se ide po trasi „Južnog toka“, pa bi sve moglo da se završi relativno brzo.

    Po njegovoj oceni, ceo taj potez od tursko-bugarske granice, pa do Varne i od Varne uz Dunav do Zaječara, a odatle ka Horgošu, do granice sa Mađarskom, može sigurno da se uradi najdalje za godinu dana, ako ne bude prepreka.

    „Sudeći po dosadašnjim izjavama, očekuje se pozitivan stav Energetske zajednice EU. To bi bio još snažniji signal od ovoga koji je stigao iz Bugarske, zato što bi to praktično bila saglasnost EU za izgradnju tog gasovoda“, ističe Đukić.

    Međutim, on ukazuje na evropske prioritete kada je gas u pitanju, gde među vodećima nije „Turski tok“. To su, kako dodaje, „Severni tok 2“, a već se intenzivno razgovara o „Severnom toku 3“. Evropa radi na pregovorima Rusije i Ukrajine za korišćenje ukrajinskog gasovoda za tranzit gasa ka Evropi, a prioritet je i južni gasni koridor koji ide iz Azerbejdžana preko Turske i Grčke u Italiju, a jednim delom u Albaniju. Tek iza toga svega dolazi na red naš gasovod „Turski tok“.

    Zato je, kaže on, neophodno da u Evropskoj komisiji u Briselu, kod komesara za energetiku, sve vlade zemalja, kroz koje treba da prođe „Turski tok“, deluju sinhronizovano i sa istih pozicija, kako bi pored tehničke saglasnosti dobili i političku podršku za realizaciju tog gasovoda.

    „I naravno na kraju, a možda i na samom početku, ostaje saglasnost SAD. Kao što znamo, one ne podržavaju ’Turski tok‘, ni ovaj deo koji je izgrađen do Turske, a ni produžetak preko balkanskih zemalja dalje za Evropu“, podseća nekadašnji diplomata, koji ističe da ima još puno posla i nepoznanica, ali da je to tako kada se gradi svaki gasovod. U prilog tome podseća da smo i dalje svedoci ozbiljnih američkih političkih otpora „Severnom toku 2“ i pretnji sankcijama i zemljama i firmama koje učestvuju u njegovoj izgradnji, iako je više od njegove polovine već izgrađeno i pod vodu položeno 500-600 kilometara cevi.

    Đukić ukazuje i na to da su snabdevanje gasom Centralne Evrope i zemalja Jugoistočne Evrope potpuno dijametralno suprotne veličine, zato što Centralna Evropa 100 odsto zavisi od gasa.

    „Amerika može da preti koliko god hoće, ali nemačka privreda ne može da funkcioniše bez gasa nijedan jedini dan“, objašnjava sagovornik Sputnjika, uz opasku da je za razliku od Centralne Evrope, Jugoistočna od gasa zavisna svega 10 do 15 odsto.

    Zato smatra da mi moramo da pokažemo da nam je gas ključni faktor ekonomskog i socijalnog razvoja. Ekonomskog zbog privrednog rasta, a socijalnog zbog prelaska sa čvrstih goriva na gas, kaže on i podseća da su ovih dana naši gradovi jedni od najzagađenijih ne samo u Evropi, nego i svetu.

    „Mi još proizvodimo električnu energiju 70 odsto iz uglja, a Evropa traži da se prilagodimo njenim standardima i izbacimo ugalj iz proizvodnje struje, a kako to možemo ako nam ne dozvole izgradnju gasovoda“, ističe Đukić za Sputnjik.

    Slično:

    „Turski tok“ već dobio konture: Putin i Erdogan na otvaranju morskog dela gasovoda
    Ukrajina ima „plan B“ u slučaju puštanja gasovoda „Severni tok 2“
    „Gasprom“ izgradio preko 380 kilometara gasovoda „Severni tok 2“
    Tilerson: Amerika protiv gasovoda „Severni tok 2“
    Tuča moćnih zbog „Južnog toka“ u Srbiji – umesto gasovoda
    Tagovi:
    gasovod, politički pritisak, treći energetski paket, Severni tok 2, Crno more, EU, izgradnja, Turski tok, Srećko Đukić, Vladimir Putin, Aleksandar Vučić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga