03:03 27 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    6079
    Pratite nas

    Eliot Abrams, čovek koji je imenovan za specijalnog izaslanika SAD u Venecueli, ima kriminalni dosije i direktno je umešan u čitav niz državnih prevrata i ostalih prljavih poslova koje su američke vlasti organizovale širom sveta, piše ruski portal „Vzgljad“.

    Američki državni sekretar Majk Pompeo, koji je prošlog petka imenovao Abramsa na novu dužnost, znao je šta radi, jer teško da bilo ko drugi u SAD zna više o prednostima i manama novog izaslanika od bivšeg šefa CIA.

    Eliot Abrams nije novajlija na američkoj političkoj sceni, iako više voli da radi u pozadini nego pred reflektorima. On je zauzimao značajne pozicije tokom vlade Ronalda Regana (kao pomoćnik američkog državnog sekretara za zapadnu hemisferu) i Džordža Buša Mlađeg (kao zamenik nacionalnog savetnika za bezbednost američkog predsednika po pitanju Afrike i Bliskog istoka).

    On ima odlično obrazovanje — 1969. godine diplomirao je na prestižnom Harvardskom univerzitetu, a 1970. godine magistrirao je međunarodne odnose na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Nakon toga je na Harvardu 1973. godine doktorirao u oblasti pravosuđa.

    U istoriji američke diplomatije njegovo ime se obično povezuje sa mešanjem u unutrašnje poslove drugih zemalja, koje je dovodilo i do vojnih intervencija i državnih udara.

    Prvi put je ime Eliota Abramsa postalo poznato javnosti 1986. godine, kada je otkrivena afera „Iran-Kontra“. Abrams je tada služio u Stejt departmentu i bio je jedan od zvaničnika Reganove administracije za koga je dokazano da je bio uključen u snabdevanje Irana oružjem, uprkos postojećim zabranama. Sredstva dobijena od ilegalnih transakcija, koje su takođe kršile zabranu Kongresa, korišćena su za pružanje podrške nikaragvanskim pobunjenicima (kontraši) koji su se borili protiv predsednika zemlje Danijela Ortege.

    Kao rezultat istrage, niz visokih američkih zvaničnika osuđen je na velike novčane i zatvorske kazne. Abrams je bio među njima, ali život iza rešetaka nije iskusio, jer ga je 1992. godine pomilovao tadašnji predsednik zemlje Džordž Buš Stariji.

    Eliot se 2001. godine pridružio administraciji 43. američkog predsednika Džordža Buša Mlađeg. Prvo je imenovan za specijalnog pomoćnika predsednika i direktora departmana za ljudska prava i demokratiju u Savetu za nacionalnu bezbednost. Godine 2005. postao je savetnik američkog predsednika za globalnu demokratiju. Sledeće godine je kao stalni pomoćnik Kondolize Rajs učestvovao u pregovorima za rešavanje izraelsko-libanskog sukoba.

    Eliot je 2016. godine kritikovao vladu Baraka Obame zbog nedovoljne pažnje prema Izraelu i istovremeno izrazio nezadovoljstvo zbog načina na koji je organizovana predizborna kampanja Donalda Trampa. Prema podacima pojedinih američkih medija, pojedini političari iz Trampovog okruženja predlagali su ga 2017. godine za mesto državnog sekretara, ali „predsednik je to lično sprečio, setivši se Eliotove kritike“ njegove predizborne kampanje.

    Oskudne zvanične informacije ne mogu otkriti prave sposobnosti novog izaslanika za Venecuelu.

    Adamsovo ime je, naime, i ranije dovođeno u vezu sa Venecuelom: 11. aprila 2002. godine, nakon snažnih demonstracija koje su rezultirale sukobima između pristalica i protivnika tadašnjeg predsednika Uga Čavesa, venecuelanska vojna komanda saopštila je da je Čaves podneo ostavku, nakon čega je lider opozicije, ekonomista Pedro Karmona došao na mesto predsednika. Tri dana kasnije, Čavesove pristalice su se pobunile, pogotovo vojska, a komandant Ugo je ponovo zauzeo najviši položaj u državi.

    Otprilike nedelju dana nakon pokušaja državnog udara, britanski list „Observer“ je objavio da su „ugledni članovi američke vlade na čelu sa Džordžom Bušom Mlađim bili uključeni u pripremu državnog udara“. Pozivajući se na britanske diplomatske izvore i izvore u Organizaciji američkih država, list je izvestio da su se predvodnici državnog udara, uključujući i samog Karmonu, nekoliko meseci sastajali sa zvaničnicima Bele kuće, te da američka vlada ne samo da je znala za operaciju, već ju je i odobrila.

    „Ključnu ulogu u prevratu imao je Abrams, koji je radio u Beloj kući kao direktor Odeljenja za ljudska prava i demokratiju u Savetu za nacionalnu bezbednost“, pisao je list.

    Nekoliko meseci kasnije, Buš je imenovao Abramsa za direktora Odeljenja za Bliski istok i Severnu Afriku u Savetu za nacionalnu bezbednost, gde je Eliot promovisao ideju „snažnog uticaja na Irak“ i insistirao na vojnoj invaziji na tu arapsku zemlju. Intervencija se, kao što je poznato, 2003. godine zaista dogodila.

    Preostaje da se prisetimo još jedne izuzetne epizode.

    U decembru 1981. godine, elitni bataljon Oružanih snaga El Salvadora „El Salvador Atlakatl“, koji su podržavale i finansirale SAD, izvršio je masakr u selu El Mosote. Prema dokumentima salvadorske Komisije za utvrđivanje istine iz 1993. godine, identifikovano je oko 500 ljudi koje su ubile specijalne snage zbog sumnje za veze sa antivladinim formacijama. U materijalima komisije takođe je konstatovano da su „lica i tela mnogih žrtava unakažena do te mere da nisu mogla da budu identifikovana“.

    Abrams je ubrzo nakon tih događaja rekao da su izveštaji o stotinama mrtvih komunistička propaganda.

    „Bataljon o kojem vi govorite (Atlakatl), poznat je kao visoko profesionalna jedinica“, izjavio je tada Abrams.

    Nekoliko godina kasnije, politiku u El Salvadoru nazvao je „neverovatnim dostignućem“.

    A evo šta je ovih dana izjavio Majk Pompeo, komentarišući novo Abramsovo imenovanje:

    „Njegova vernost idealima osiguranja prava i sloboda svim narodima čini ga idealnom figurom za obavljanje ovog posla (u Venecueli).“

    Tagovi:
    Eliot Abrams, Venecuela, Svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga