05:59 17 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Miroslav Lazanski

    Bitka za „Trepču“: Srbi spremni za svaki scenario (video)

    © Sputnik / Radoje Pantović
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Uroš Bobić
    2404

    U svetlu najnovijeg razvoja događaja na Kosovu i Metohiji, Miroslav Lazanski je sa gostima emisije „Na nišanu Lazanskog“ razgovarao o slučaju „Trepča“, gde je na delu surova otimačina imovine Srbije od strane Prištine.

    Kombinat „Trepča“ svojevremeno je u zapadnim medijima nazivan „najvrednijim komadom zemlje na Balkanu“, a do pre dve decenije bio je među najvećim evropskim rudnicima cinka i olova.

    Lazanski je upitao svoje goste da li današnje otimanje „Trepče“, uz nepoštovanje osnovnih postulata međunarodnog prava, predstavlja i rezultat neutoljive želje Zapada za osvajanjem jeftinih izvora sirovina.

    Milijarde tona rude, zlato, srebro…

    Na početku razgovora prof. dr Vojin Čokorilo sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu podsetio je na to kog je obima, prema najnovijim stručnim procenama, rudno bogatstvo „Trepče“.

    „Procene su da lignita u ’Trepči‘ ima između 13 i 15 milijardi tona, pod zemljom. Tu se samo aproksimativno mogu izračunati troškovi eksploatacije, ali ako je jedna tona recimo 10 evra, pa onda izračunamo koliko vredi u maloprodaji… Nije to malo. Ukupne rezerve olova i cinka procenjene su na 4-5 milona tona; ako koncentrat vredi hiljadu evra… Zlata u ’Trepči‘ ima nešto manje, srebra ima malo više, ali tu su i drugi retki elementi koji se koriste u specijalnim industrijama širom Evrope i sveta. Definitivno su to veliki potencijali, i veliko bogatstvo“, kaže Čokorilo.

    Ni nasilje nije isključeno

    Jovan Dimikić, direktor „srpskog“ dela kombinata „Trepča“, objasnio je da su se menadžment i radnici od početka izjasnili da neće prihvatiti zakonska rešenja Prištine, i da su i pored velike zabrinutosti menadžmenta odlučni da ne popuste pred bespravnim zakonskim rešenjima.

    „Ne možemo da predvidimo sve u potpunosti, ali smo spremni za svaki mogući scenario“, kaže Dimikić.

    Na pitanje Lazanskog — da li strahuje od nasilne akcije kosovske policije u skoroj budućnosti, on kaže:

    „Nadam se da do toga neće doći, zato što, ako sagledamo situaciju realno, nas mogu opstruirati i na druge načine: konfiskacijom imovine, opreme, blokadom računa… Ni scenario fizičkog nasilja nije isključen.“

    Tražimo nova politička rešenja

    Upitan šta bi se desilo u slučaju da dođe do blokade računa kombinata, Dimkić kaže da u okviru kosovskog sistema definitivno nema mogućnosti za dogovor o bilo čemu.

    Dimkić kaže da što se srpskog dela „Trepče“ tiče, tu ima više od 3.500 zaposlenih koji rade po sistemu „pola radi – pola ne radi“, pa se smenjuju. Već dve decenije je „Trepča“ praktično podeljena na sever i jug, koje funkcionišu kao zasebne organizacione jedinice.

    „I u APR-u Srbije i Kosova mi smo, navodno jedno pravno lice, ali to su zapravo dve organizacije koje u suštini ne prepoznaju jedna drugu. U pitanju su odvojene tehnoekonomske sredine, bez jakih tehnoloških veza, koje ne zavise jedna od druge i imaju zaseban albanski, odnosno srpski menadžment“, kaže naš sagovornik.

    Unmik je bez ikakvog uticaja

    On dodaje da je takva struktura apsolutno i pravno dokaziva, a da je struktura kapitala koja se navodi u kosovskom sistemu „voluntaristički definisana“.

    „Oni su mogli da kažu da im pripada 50, 80, 100 odsto kompanije; preko noći je utvrđen neki broj, ne zna se prema kojim kriterijumima, apsolutno bez ikakvih dokumenata“, kaže sagovornik Sputnjika i dodaje da Unmik nikada nije pristao na tu strukturu, i čak joj se protivi, ali dodaje da to telo UN samo formalno funkcioniše, ali nema nikakvu vlast niti uticaj na terenu.

    Na spekulacije medija da ako Albanci preuzmu Trepču i nastave da kopaju, mogu praktično da počnu da eksploatišu rudu i u centralnoj Srbiji, Dimkić kaže da je to samo hipotetička situacija i da se nada da do toga neće doći.

    Dodaje da su u tom slučaju male šanse da bi se nastavila takva vrsta radova u kombinatu jer se u toj, kako kaže, veoma regulisanoj grani industrije sve dešava uz strogu kontrolu države i sistema, i uz veliki broj neophodnih dozvola i sertifikata koje „Trepča“ trenutno ima.

    „I u ovom smanjenom obimu proizvodnje, mi smo daleko najznačajniji privredni subjekat na Kosovu i Metohiji — osnov privrede severa Kosova“, dodaje Dimkić.

    Zapadu sveto samo ono što je njegovo

    Advokat sa bogatim iskustvom u oblasti međunarodnog prava Goran Petronijević ocenio je da Priština u ovom trenutku koristi činjenicu da je Zakon o „Trepči“ donela 2016. godine, u vreme kada su Albanci iskoristili trenutak u kom država Srbija nije adekvatno reagovala.

    „Očigledno je da su u dogovoru sa mentorima rešili da rade sve što ih savetuju. Sve to ima veze s pregovorima s Beogradom i ovim trenutkom u čitavom procesu. Sistem će biti isti kao i sa vojskom Kosova i taksama na robu iz centralne Srbije: nagomilavaju se afere, jedna stiže drugu i mediji i javnost se bave aktuelnim problemom, a prethodni se automatski zataškava“, kaže Petronijević.

    On dodaje i da je za poslednjih 20-30 godina postalo jasno da je kriza međunarodnog prava pokazala da „više ništa nije sveto“.

    „Zapadu je sveto samo ono što je njegovo. Pojavila se u međunarodnoj areni i teza o nepoklapanju državnog i prirodnog bogatstva — usmerena direktno na Rusiju, kao najveći basen prirodnih bogatstava na svetu. Prema njoj, navodno, ono što je duboko u zemlji ne pripada državi, već celoj planeti, a to je suprotno svemu što se uči na pravnim fakultetima širom sveta. Definitivno je liberalni koncept napušten, a privatna svojina je sveta samo dok se ne pojavi neko jači, neko ko može da ti je otme“, kaže Petronijević.

    Očigledno je da su Albanci, kaže naš sagovornik, prilikom formiranja parainstitucija na Kosovu i Metohiji napravili paralelni proces raspodele kapitala „Trepče“ u odnosu na tu samoproklamovanu državu.

    „Niko od nas nikada nije te papire video, ali sam siguran da bi u nekom sporu pred međunarodnim sudom, u uporednoj argumentaciji, njihovi argumenti bili veoma, veoma slabi“, kaže Petronijević.

    On na kraju dodaje da svakako treba razmišljati o zaštiti državne imovine i silom, ali pošto je jasno da to sada nije opcija, ono što stručnjaci i upućeni u stanje na terenu mogu da urade jeste da sugerišu državi da na što adekvatniji način, diplomatskim putem, pokuša da razreši situaciju u svom najboljem interesu.

    Tagovi:
    Lazanski, Trepča, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga