20:15 25 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Emanuel Makron

    Poslednja „zavera“ u Parizu: Makron prevazišao i najveće rusofobe

    © AP Photo / Amr Nabil
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Sandra Čerin
    4898

    Francuskom predsedniku su svi krivi za to što je postao jedan od najnepopularnijih lidera na svetu, i levica, i desnica, i naravno — Rusija. Pritom, dok optužuje Rusiju za navodno mešanje u unutrašnje stvari Francuske, Makron istovremeno otvoreno podržava pobunu protiv legalno izabrane vlade u Venecueli, kaže politikolog Aleksandar Pavić.

    Pisanje francuskih medija da je predsednik Emanuel Makron na zatvorenom sastanku sa medijima govorio, između ostalog, o „mešanju“ televizije RT u proteste „žutih prsluka“, izazvalo je pravu buru u javnosti, ali i reakciju Ruske Federacije i protestnu notu koju je tim povodom Ministarstvo spoljnih poslova Rusije uputilo Ambasadi Francuske u Moskvi.

    Kako je pisao list „Le Point“, na sastanku sa francuskim novinarima Makron je izjavio da je jedan od vođa pokreta „Žuti prsluci“ Erik Drue „medijski proizvod, proizvod društvenih mreža“. Takođe, list navodi da je predsednik Francuske rekao da su „žuti prsluci“ dobijali konsultacije iz inostranstva, a da njihovu aktivnost podržavaju „kupljeni nalozi na društvenim mrežama i trolovi“, među kojima je navodno izdvojio RT i Sputnjik.

    Kako je za Sputnjik ocenio Sergej Fjodorov, viši naučni saradnik Instituta Evrope Ruske akademije nauka, svedoci smo vrlo nespretnog opštenja Makrona sa novinarima i predstavnicima medija.

    „Šef francuske države verovatno nije očekivao da će list ’Le Point‘ praktično doslovno preneti njegove reči i prilično neprijatne uvrede ne samo na račun francuskih građana, već i optužbe na koje je odmah reagovalo Ministarstvo spoljnih poslova Rusije. Čini mi se da se Makron, imajući u vidu da je to bio zatvoreni sastanak sa medijima, nepotrebno i previše opustio i zaboravio da se on ipak nalazi na čelu države, te da domaćinu palate na Jelisejskim poljima ne priliči takva retorika“, primećuje Fjodorov.

    I francuski novinar Dmitrij de Koško smatra da je optuživanje Rusa za proteste „žutih prsluka“ veoma čudno.

    „Čak i ’profesionalni rusofobi‘ nisu potrčali da u protestima ’žutih prsluka‘ vide rusku zaveru. Pokret ’Žuti prsluci‘ je uistinu spontani, narodni pokret, koji već 12 nedelja okuplja duboko nezadovoljne građane, bez obzira na praznike ili loše vremenske uslove. Ni Rusi, ni Amerikanci, ni Arapi, niko sa strane ne bi mogao da organizuje tako masovne protestne šetnje da one nisu iskreni odraz dubokog nezadovoljstva“, kategoričan je De Koško.

    Međutim, kako dodaje, Makron je počeo da optužuje ceo politički spektar, od ultra levih do ultra desnih pokreta i stranaka da navodno sprovode zaveru, iako je temu zavere zapravo počeo da koristi sam francuski lider, ali i njegove pristalice, za sve one koji su u opoziciji.

    „Poenta je, međutim, u tome što su francuski mediji počeli da gube poverenje građana još ranije, a ovo sa ’žutim prslucima‘ je situaciju dodatno otežalo. Može se slobodno reći da običan narod više ne veruje zvaničnim medijima i logično je što traže alternativne izvore informacija, bilo da se radi o televiziji, radiju ili novinama. Na internetu se takođe pretražuju izvori koji bi mogli objektivno da izveštavaju, pa ne čudi što je narod počeo masovno da prati RT, koji je praktično jedini mediji koji organizuje debate u kojima učestvuju pristalice različitih opcija“, objašnjava De Koško.

    Sličnog stava je i politikolog Aleksandar Pavić koji za Sputnjik kaže da se francuski predsednik služi istim metodama koje koriste Trampovi protivnici u Americi ili Englezi koji su optužili Ruse za „aferu Skripalj“.

    Suština je, objašnjava, u tome da glavni zapadni krugovi koji predstavljaju establišment gube kontrolu u sopstvenim zemljama u kojima vlada veliko nezadovoljstvo, jer veliki deo stanovništva živi sve gore, dok se mali procenat neprestano bogati.

    „Njima je potrebno da skrenu pažnju sa svoje politike koja je dovela do takvog stanja, pa su našli vrlo zgodnog krivca — Rusiju. To ih ništa ne košta, time se pravdaju da nisu oni krivi već je kriv neko spolja, a nije ih briga ni što takvi postupci, bukvalno, dovode u pitanje svetski mir. Našli su, dakle, jedan zgodan spoljni izgovor na osnovu kojeg mogu da nastave sa dosadašnjim ponašanjem, mogu čak i da dodatno militarizuju sopstveno društvo, da uvode represivne mere, da satanizuju opoziciju i običan narod koji se buni protiv toga, a da ime i prezime svega toga bude — Rusija. Naravno, sve to bez ijednog dokaza“, smatra Pavić.

    Prema njegovim rečima, francuskom predsedniku su svi krivi za to što je postao jedan od najnepopularnijih lidera na svetu — i levica, i desnica, i, naravno, Rusija. Pavić se slaže sa ocenom Marije Zaharove, portparolke Ministarstva spoljnih poslova Rusije, da je Makron, ukoliko se navodi francuskih medija o njegovim izjavama pokažu kao tačni, zapravo glavni proizvođač lažnih vesti u Francuskoj.

    „Dok optužuje Rusiju za navodno mešanje u unutrašnje stvari Francuske, Makron istovremeno otvoreno podržava pobunu protiv legalno izabrane vlade u Venecueli. To ga dakle čini i najvećim licemerom u Francuskoj, a ne samo glavnim proizvođačem lažnih vesti. On kao da nije svestan šta govori jer sa jedne strane nije dobro ako se neko meša kod njega, ali je dobro kada se on meša u tuđe poslove“, kategoričan je Pavić.

    Tagovi:
    Emanuel Makron, Francuska, Rusija, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga