22:50 22 April 2019
Slušajte Sputnik
    Američki vojnici pored lansirnog protivraketnog sistema Patriot u Poljskoj

    Cilj izlaska SAD iz dogovora o raketama — opkoljavanje Rusije sistemima PRO

    © AFP 2019 / Wojtek Radwanski
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    2186

    Nakon što su SAD objavile da se povlače iz Sporazuma o raketama kratkog i srednjeg dometa, optuživši Rusiju za kršenje odredbe tog dokumenta, američki predsednik Donald Tramp je najavio da bi u budućnosti mogao biti sklopljen novi sporazum za kontrolu naoružanja, koji bi obuhvatio i druge zemlje.

    Po njegovim rečima, jedna od učesnica novog sporazuma mogla bi biti i Kina.

    „Inicijativa za izlazak tog dogovora došla je sa američke strane. Šta oni mogu da ponude u ovom slučaju? Smešno je — prvo poništavaju dogovor, a onda hoće da ga ponove. Pritom, najverovatnije da ti pregovori neće biti laki, zato što Amerikanci menjaju dispozicije sistema odbrane. Ovo će pooštriti diskusiju i pokrenuti pitanje da li je preporučljivo time se baviti. Nema mesta u svetu gde SAD nemaju svoje interese. Na taj način oni pokušavaju da pokažu svoj globalni prioritet da je sa njima neophodno o svemu dogovarati se“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Aleksandar Safonov.

    On je napomenuo da je stvaranje tenzija oko Rusije dobro osmišljena američka politika.

    „Izlazak iz Dogovora o raketama srednjeg i kratkog dometa i pokušaj izgradnje sistema raketne odbrane po obodu Ruske Federacije su akcije u dva plana. Prvi je ekonomija, jer se na taj način finansiraju zahtevi američkih vojnoindustrijskih kompanija. Drugo, to je ekonomski pritisak na Rusiju — Amerikancima se uopšte ne sviđa što je Rusija u poslednje vreme postala ključni igrač na energetskom tržištu. Uostalom, mi ne samo da proizvodimo naftu, već i poboljšavamo infrastrukturu — stižu ’Severni tok‘ i ’Turski tok‘, stvaraju se čvorišta… Sve je to udar na američke interese“, kaže Safonov.

    Pored toga, smatra on, Sjedinjene Države strahuju od približavanja Rusije i evropskih zemalja, posebno sa Nemačkom.

    „Amerikanci imaju fobiju da će Rusija kao glavni izvor prirodnih i ljudskih resursa biti u stanju da uspostavi čvrste kontakte sa Nemačkom, gde postoji dobra inženjerska škola i industrija. Povezivanje jednog sa drugim stvara fantastične izglede za ekonomski napredak tih zemljama. Zbog toga je svaki haos oko Rusije, proglašavanje Rusije ’svetskim zlom‘, stvaranje tenzija na ruskim granicama osmišljena politika“, zaključio je politikolog.

    Sa svim svojim nedostacima, Dogovor o raketama iz 1987, koji su potpisali lideri SAD i SSSR-a, Ronald Regan i Mihail Gorbačov, označavao je likvidaciju cele klase raketa dometa od 500 do 5.500 kilometara kopnenog baziranja.

    Direktor Centra za vojnopolitičke studije MGIMO-a Aleksej Podberjozkin ističe da je Dogovor o raketama igrao važnu ulogu u „obuzdavanju“ trke u nuklearnom naoružanju.

    „Istina, ovaj sporazum nije obuhvatio nuklearne sile Francuske, Velike Britanije i Kine. Posle toga su se pojavile nuklearne snage u Indiji, Pakistanu i, verovatno, Izraelu — i sve to oružje nije spadalo pod dogovor i to je njegov nedostatak. Ali zahvaljujući tom sporazumu, cela klasa naoružanja dve najveće nuklearne države bio je uništen i značajan kanal trke naoružanja je zatvoren. Sada, nakon što su SAD rešile da izađu iz tog dogovora, mi ćemo biti prinuđeni da preduzmemo kontramere i stvaraćemo takve rakete kopnenog baziranja, uključujući, verovatno, i hiperzvučno oružje“, kaže ekspert Aleksej Podberjozkin.

    Većina ruskih eksperata smatra da Tramp, predlažući nerealan sporazum u zamenu za stari Dogovor o raketama svesno „sahranjuje“ taj sporazum. To je, kako objašnjavaju, tipična američka strategija koju su pokušali da sprovedu i za vreme raspada dogovora o protivraketnoj odbrani. Scenario je isti: u početku se daje apsolutno nerealan predlog kojim se bilateralni sporazum (u ovom slučaju između RF i SAD) menja nekakvim multilateralnim sa učešćem Kine i Indije. Nakon što takav ugovor ne bude potpisan, „Amerikanci će za to optužiti Kineze, Indijce, Pakistance“.

    Ruski ekspert Aleksej Fenenko je siguran ne postoji šansa da novi dogovor bude zaključen zbog upravo odbrambene strategije Nju Delhija i Pekinga. Pošto Indija još nema svoje interkontinentalne balističke rakete, dok Kina nema svoju flotu dovoljnu da uništi strateški potencijal SAD, ove zemlje se oslanjaju na rakete srednjeg i kratkog dometa kao glavni instrument obuzdavanja Amerikanaca, koji imaju svoje baze u regionu. Samim tim, Vašingtonu je jasno da Kina i Indija ne mogu pristati na tu ponudu i upravo zbog toga Tramp i daje nerealne predloge.

    Međutim, ima i ruskih eksperata koji smatraju da bi nov sporazum mogao da bude potpisan.

    Zagovornici novog sporazuma smatraju da razvoj novog oružja zahteva potrebu da se odredbe dogovora prilagode novim uslovima i novim standardima u oblasti naoružanja.

    Oni ne isključuju mogućnost da će Moskva i Vašington tome pristupiti razumno, da će pobediti politički realizam i da će Putin i Tramp zaključiti novi sporazum o kontroli naoružanja.

     

    Tagovi:
    PRO, rakete, Svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga