02:45 25 April 2019
Slušajte Sputnik
    Valentin Incko visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu.

    Srpska započinje borbu protiv institucije koja joj otima nadležnosti

    © AFP 2019 / ELVIS BARUKCIC
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    3692

    Posle predloga RS za ukidanje visokog predstavnika u BiH neke međunarodne institucije će, ako ništa drugo, ipak morati da postave pitanje koja je uloga i kakav je doprinos visokog predstavnika.

    Ono na šta iz Republike Srpske ukazuju već godinama sada će prvi put biti pretočeno u formu zvaničnog predloga — da se ukine institucija visokog predstavnika.

    O toj inicijativi vrha SNSD-a izjasniće se prvo Vlada i Parlament Republike Srpske, a onda će o njoj morati da se izjasne i ostale potpisnice Dejtonskog mirovnog sporazuma.

    „Svih ovih godina zbog napada i ponašanja visokog predstavnika, koji je masovno kriminalno kršio međunarodni ugovor, došli smo u situaciju da imamo potpunu paralizu na nivou BiH, bez ijedne ideje šta BiH znači sutra“, objasnio je lider vladajuće stranke u RS i srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik.

    O tome kakva je dalja sudbina ove inicijative, za Sputnjik je govorio bivši sudija Ustavnog suda BiH Krstan Simić, koji smatra da je reč o dugoročnom pitanju, ali i vrlo bitnom, ne samo za budućnost BiH i njenih entiteta i naroda, već svakog od građana.

    „Postojanje visokog predstavnika, bez obzira što je on nekakva dejtonska institucija koja je uspostavljena da kontroliše sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma, jeste nešto što u velikoj meri ograničava suverenost jedne države. Samom činjenicom da u BiH postoji visoki predstavnik i s druge strane da postoji ideja da se pristupi EU, dovodi do apsurdne situacije — da država koja de fakto nije suverena, hoće pristup toj ili bilo kojoj drugoj asocijaciji“, objašnjava Simić.

    Međutim, on ukazuje da je ta institucija dejtonska kategorija i da Narodna skupština RS nema mandat, niti može da uskrati poverenje visokom predstavniku i da se to pitanje mora rešiti na međunarodnom nivou. Ipak smatra da je takva odluka RS vrlo bitna.

    „To je stav jednog od entiteta, jednog sastavnog dela BiH, da je institucija visokog predstavnika prevaziđena i da je, uz odlazak stranih sudija iz ustavnog suda, BiH država koja treba da preuzme političku, društvenu i svaku drugu sudbinu u svoje ruke. Stoga podržavam da poslanici skupštine RS iskažu taj svoj stav i da ga nakon toga upute u proceduru koja je neophodna, a to je da obaveste Savet bezbednosti UN, Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIK) i njegove članice“, ukazuje sagovornik Sputnjika.

    On napominje da se u prethodnom periodu dešavalo da su upravo oni koji bi trebalo da kontrolišu sprovođenje i primenu Dejtonskog sporazuma, menjali taj sporazum i ustavno-pravni poredak zemlje. Zato je, kako dodaje, RS s pravom ogorčena na postupke svih prethodnih visokih predstavnika. Ali i napominje: taj postupak treba okončati, ne zarad interesa RS, već zarad interesa BiH, koja treba da počne da gradi svoj put bez mentora, tutora i kontrolora.

    Na pitanje u kojoj meri su oni promenili ustavno-pravni poredak time što su prenosili nadležnosti sa entiteta na zajedničke institucije u Sarajevu, Simić kaže da je on promenjen u nekoliko bitnih segmenata. Prvo je uspostava Suda BiH i Tužilaštva BiH, koji uopšte ne postoje kao ustavna kategorija u Dejtonskom sporazumu.

    Nekadašnji sudija Ustavnog suda BiH ukazuje i na odluku o konstitutivnosti Ustavnog suda BiH, donetu pod uticajem visokih predstavnika, donetu preglasavanjem bošnjačkih i inostranih sudija, prema kojoj su svi narodi konstitutivni na svakom centimetru teritorije. Uvođenjem tog ključa danas u Vladi RS morate imati pet-šest ministara Hrvata i Bošnjaka. Pritom imamo situaciju da od završetka rata do danas Dom naroda Federacije BiH nije popunjen, jer nema dovoljno Srba, kojih je čak manje od tri odsto u Federaciji, što je ispod nivoa za nacionalne manjine, napominje Simić.

    „Ovde bi trebalo početi graditi demokratske institucije, vladavinu zakona, stvarati uslove gde će svi građani biti ravnopravni, gde će kriterijum biti sposobnost, a ne nacionalna osnova. Ali upravo je ta famozna odluka o konstitutivnosti donela apsurdnu situaciju u pravni sistem, da se na grame mere sudije, ministri, državni činovnici, ali samo u RS, a ne i u Federaciji BiH“, objašnjava on posledice odluke inicirane od strane visokog predstavnika.

    Na pitanje koliko je entitetskih nadležnosti preneto na BiH, on kaže da je to teško reći. Preneta je, kaže, nadležnost Visokog sudskog saveta, da se krivični postupci vode pred Sudom i Tužilaštvom BiH, kontrola vojske. Prenete su, kako kaže, i neke neprimetne nadležnosti, poput zakona o statistici, o vodama, autorskim pravima muzičara.

    Zbog nedorečenosti ustavnog sistema, jer Ustav BiH praktično sadrži samo ustavne principe u 29 članova, mnoge institucije su prenete i uspostavljene na nivou BiH, napominje sagovornik Sputnjika, ocenivši da je sada teško to vratiti. U svim tim prenosima nadležnosti ključnu podršku je dala institucija visokog predstavnika i vreme je, kako dodaje, da se to zaustavi.

    Na pitanje šta treba da se dogodi, kakvi uslovi da se steknu da visoki predstavnik napusti BiH, on ističe da će otpor za donošenje takve odluke biti od strane međunarodne zajednice, ali i kod Bošnjaka.

    Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Valentin Incko
    © AP Photo / Sulejman Omerbasic

    „Oni uporno očekuju da će im međunarodna zajednica napraviti državu BiH u kojoj će oni postati dominantan narod. Bošnjačkim partijama su puna usta BiH, ali kada treba nešto uraditi da ta BIH postane stvarno suverena, oni to uporno odbacuju tražeći podršku međunarodne zajednice“, kaže Simić.

    Uprkos tome što smatra da predstoji dug i težak proces po inicijativi koju pokreće Republika Srpska, on je mišljenja da je to vrlo važan momenat.

    „Ovo je prvi put da neko zvanično kreće sa tom inicijativom. Ona će se prvi put pojaviti u nekim institucijama koje će morati da postave pitanje koja je uloga i šta je doprinos visokog predstavnika i da li on doprinosi ili koči dalji razvoj BiH s jedne strane i integraciju BiH s druge strane“, zaključio je bivši sudija Ustavnog suda BiH.

    Slično:

    Ruski ambasador u BiH: Krajnje je vreme za zatvaranje OHR-a
    OHR i Američka Ambasada o Orićevoj izjavi: Neodgovorno i neprihvatljivo!
    Kako će BiH u EU sa OHR i PIK-om
    OHR — ludačaka košulja Bosne i Hercegovine
    Tagovi:
    prenos nadležnosti, visoki predstavnik u BiH, entiteti, Dejtonski sporazum, međunarodna zajednica, predlog, ukidanje, Krstan Simić, Milorad Dodik, BiH
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga