15:37 16 Februar 2019
Slušajte Sputnik
    Ramuš Haradinaj i vojska tzb. Kosova

    Šta se to sprema: Rusi i Britanci obaraju ruke oko Kosova

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    31894

    Ne postoje formalne garancije da neka vojska neće nekoga napadati, a kad je u pitanju takozvana kosovska vojska ne može biti ni suštinskih garancija jer se u slučaju Kosmeta ne poštuju ni međunarodna akta, ni rezolucije. Zato najveća garancija za bezbednost Srba na severu KiM i srpskih resursa treba da budu naši organi bezbednosti.

    Kako stvari stoje, jedina garancija da takozvana kosovska vojska neće udariti na Srbe na severu Kosova i Metohije jeste reč Ramuša Haradinaja. A znajući lik i delo sadašnjeg premijera samoproglašenog Kosova, a nekada jednog od ozloglašenih vođa terorističke OVK, malo ko je može uzeti za ozbiljno. Kada je početkom decembra prošle godine na najavu formiranja takozvane vojske Kosova negodovao čak i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, istakavši da je to protivno preporukama Alijanse, Haradinaj je odgovorio da je to unutrašnja stvar Kosova.

    Teško da je tada nekoga nepristrasnog mogao da uveri u to da Kosovo ne formira vojsku zbog severa Kosmeta već, kako je rekao, „za Avganistan i Irak, da bi pomogli drugim zemljama“. Da su Britance „ubedili“ potvrdila je ambasadorka te zemlje, Karen Pirs, na protekloj sednici Saveta bezbednosti UN, kada je iznela njihovo tumačenje Rezolucije 1244, prema kome ako nešto nije izričito zabranjeno, onda je dozvoljeno, pa tako i formiranje kosovske vojske.

    Odmah je uzvratio ambasador Rusije u UN Vasilij Nebenzja, ocenom da „ne postoje garancije da se takozvana vojska Kosova, koja se uglavnom sastoji od terorista Oslobodilačke vojske Kosova, neće koristiti protiv srpskog stanovništva“.

    On je naglasio da Kosovo ostaje glavni izvor nestabilnosti i potencijalnih sukoba na Balkanu, a da su se prištinske vlasti usredsredile na pogoršanje krize koja preti nastavljanjem nasilja u regionu.

    Na tumačenje britanske ambasadorke danas je oštro reagovala i Ambasada Ruske Federacije u Londonu naglasivši da formiranje takozvane kosovske vojske predstavlja direktnu pretnju po Srbe koji žive na severu KiM, što drastično povećava mogućnost novog izvora tenzija na Balkanu. Na to je, kako je naglašeno, ukazano i u poslednjem polugodišnjem izveštaju šefa misije OEBS-a u Prištini.

    Komentarišući najnoviju razmenu diplomatske vatre o pitanju kosovske vojske, general-major Vojske Srbije u penziji i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač kaže da ni suštinski, a ni u formalnom smislu ne postoje garancije da ta vojska neće biti pretnja po Srbe. On uz to podseća i na zabranu formiranja kosovske vojske i prema Rezoluciji 1244 i po Kumanovskom sporazumu.

    „Najveći problem danas je što, nažalost, ne vrede ni međunarodna akta, ni rezolucije i što je u međuvremenu učinjeno sve da bi se suštinski obezvredila Rezolucija 1244 pošta ona formalno ne može da bude ukinuta zbog konteksta i odnosa snaga u Savetu bezbednosti“, kaže Kovač za Sputnjik.

    On smatra da će u predstojećem periodu te formalno već promovisane snage suštinski biti dovedene na veći nivo operativnih sposobnosti kako bi sa tim vojnim stanjem mogle da izvršavaju zadatke u skladu sa interesima prištinskih vlasti, ali i sa političkim i međunarodnim interesima vodećih zemalja Zapada.

    „Vidimo i po izjavama Haradinaja, naročito u poslednje vreme, da će svim sredstvima štiti suverenitet i integritet ’države Kosovo‘. To upravo znači da ukoliko bude potrebno da se upotrebi vojska Kosova za Gazivode, za sever Kosova, za Trepču, oni se u krajnjem neće libiti toga, prethodno obezbedivši saglasnost pre svega Velike Britanije i SAD, uz indirektnu podršku Francuske i Nemačke“, mišljenja je Kovač.

    On je uveren da ćemo u narednom periodu sigurno imati takvih problema sa takozvanom vojskom Kosova, ali veruje i da naše i vojno i političko rukovodstvo ima adekvatne scenarije odgovora na to.

    Prema oceni Kovača, ne može se verovati ni u kakve garancije akata koji nemaju međunarodnu vrednost ni kredibilitet, jer oni koji ne poštuju Rezoluciju 1244 neće poštovati nikakav drugi obavezujući akt.

    „Najveća garancija za srpske resurse, za Gazivode i Trepču, i za bezbednost stanovništva na severu KiM treba da budu naši organi bezbednosti, vojska, policija, žandarmerija. Ukoliko silom budu ugroženi, silom će morati i da se odgovori i ukoliko mi budemo izbegavali takav odgovor, ili oni budu znali da nećemo preduzeti takav odgovor, sigurno je da će u određenom kritičnom momentu posegnuti i za svojim specijalnim snagama i za vojskom da bi uspostavili potpunu kontrolu i takozvane granice i granične linije, kontrolu nad teritorijom Kosova i strateškim resursima“, upozorava general-major Vojske Srbije u penziji.

    Na pitanje da li bi u slučaju najgoreg scenarija i obostrane upotrebe vojne sile postojala pretnja od šireg konflikta, sagovornik Sputnjika kaže da to niko ne može da predvidi.

    On, međutim, dodaje da Srbija definitivno mora da štiti svoje strateške interese. Ako ne postoji volja Kfora da spreči formiranje kosovske vojske, nego upravo to podržava, onda i Srbija sa svojim organima bezbednosti, vojskom, mora biti u stanju da štiti svoje strateške interese po svaku cenu, ubeđen je sagovornik Sputnjika.

    „A da li će to ugroziti mir u većem obimu, ili ne, o tome treba da vode računa pre svega mentori kosovskih vlasti, prvenstveno Velika Britanija i SAD“, zaključio je Kovač.

    Slično:

    Kako je „vojska Kosova“ izazvala politički „rat“ u Makedoniji
    Haradinaj: Vojska će delovati i na jugu i na severu Kosova
    Nemačka: Zašto se ne koristi pojam „vojska“ Kosova
    Samo bez podmornica: Haradinaj otkriva kako će izgledati vojska Kosova
    Vojska Kosova uvod u prekrajanje granica?
    Mediji: Vojska Kosova će delovati i na severu; Ambasada SAD: Podržavamo tranziciju KBS-a
    NATO objavio šta će uraditi ako bude proglašena „vojska Kosova“
    Tagovi:
    Sever Kosova, vojni konflikt, Rezolucija12 44, Vojska Kosova, garancije, resursi, Kumanovski sporazum, bezbednost, Srbi, Karen Pirs, Mitar Kovač, Vasilij Nebenzja, Ramuš Haradinaj, Jens Stoltenberg, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga