17:25 16 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Bivši pripadnici pokreta Taliban u Avganistanu

    Hoće li susret moćnih u Ankari sprečiti mračni scenario u Avganistanu

    © AP Photo / Reza Shirmohammadi
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 261
    Pratite nas

    Prirodan tok zbivanja u Avganistanu vodi ka direktnoj saradnji velikih sila u rešavanju ovog pitanja, ocenjuje za Sputnjik vojni analitičar Aleksandar Radić.

    Moskva i Vašington po svoj prilici pokušavaju da iznađu zajedničko rešenje za krizu u Avganistanu. Tome u prilog govori činjenica da će se specijalni izaslanici Rusije i SAD za Avganistan sastati 22. februara u Ankari, što je potvrdio Zamir Kabulov, specijalni izaslanik ruskog predsednika za Avganistan.

    Kako je naveo, Rusija podržava pregovore između SAD i talibana, ali je „rano za ispijanje šampanjca“. Kabulov je dodao da je bez postizanja sporazuma između SAD i talibanskog pokreta veoma teško govoriti o rešavanju avganistanskog problema i narednim koracima.

    Komentarišući mogućnost da Moskva i Vašington sarađuju u rešavanju situacije u Avganistanu, vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da iako je to jako osetljiva medijska tema u trenutku kada je Rusija izložena pritiscima sa Zapada i kada joj se stalno povećavaju sankcije, prirodan tok zbivanja u Avganistanu vodi ka direktnoj saradnji velikih sila u rešavanju ovog pitanja.

    „Reč je o situaciji koju su stvorili Amerikanci — oni su nakon napada na Njujork i Vašington 2001. godine ušli u vojnu intervenciju, pridružili su im se saveznici iz NATO-a i mnoge partnerske zemlje i napravljena je velika intervencija koja, na kraju, nije dovela do rezultata. Naime, posle svih ovih godina, uloženih milijardi dolara i hiljada ljudskih života, Avganistan je daleko od situacije u kojoj može da se smatra za zemlju koja bi mogla samostalno da funkcioniše, bezbednosno, pa i politički“, objašnjava Radić.

    Zato su, kako kaže, SAD i Rusija sada partneri u pokušaju da se reši situacija, svako iz svojih razloga.

    „Amerikanci su u odlasku iz krize i treba im svaka pomoć da se spase čast, ali i bezbednosna situacija kako u samom Avganistanu, tako i šire. Avganistanska nacionalna armija nije dorasla talibanima i Trampova je odluka da se ta intervencija polako završi, što je sada prilika za Rusiju da uđe u prostor koji je, pre svega, i istorijski bio u njenoj sferi uticaja i koji dobro poznaje. Takođe, Rusija ima direktan bezbednosni interes da pokuša da primiri ekstreme koji bi mogli da se pojave u Avganistanu posle odlaska stranih trupa, jer je pritisak talibana i drugih ekstremista iz Avganistana prema zemljama koje se graniče sa Rusijom vrlo jasan i vidljiv“, kategoričan je Radić, koji dodaje da je u mračnom scenariju jačanja terorističke opasnosti iz centralne Azije Rusiji potrebna zaštita od potencijalnih terorističkih napada i po ruskoj teritoriji.

    Međutim, politikolog iz Moskve Aleksandar Asafov ne misli da se Amerikancima preterano dopada namera Moskve da pomogne rešenje situacije u Avganistanu.

    „Vašington voli pohvale za postignute sporazume, a u situaciji kada postoji mogućnost da Moskva bude uspešnija — oseća se ugroženo. Očigledno je da su se SAD našle u dihotomiji, kada je jasno da se ne mogu povući Avganistana, ali ni ostati doveka. Situacija deluje nerešivo, jer ne mogu da reše problem i traže na koga mogu da ga svale. Zato se oni trude da kroz različite obaveštajne aktivnosti uvuku u ceo problem i druge aktere i da ih potom optuže za neuspeh i sve nevolje u regionu. Ipak, verujem da lokalne elite iz različitih regiona Avganistana shvataju da situacija ne može biti rešena, osim ako kao posrednik u mirovnom procesu ne bude učestvovala Rusija“, kategoričan je Asafov.

    Avganistanci, kako kaže, žele jasno i očigledno rešenje, poput onog koje je postignuto u sirijskom slučaju, gde je Rusija nastupila kao konstruktivni posrednik.

    „Rusija je na međunarodnoj sceni dobila status uspešnog posrednika između političkih snaga koje inače nikada samostalno ne bi sele za pregovarački sto. Ona je poslednja velika svetska država, veliki i značajan igrač koji poštuje međunarodno zakonodavstvo, pa se različiti subjekti iz različitih država obraćaju Moskvi sa molbom da bude posrednik pri regulisanju konflikta. Pritom, to nije samo Avganistan i nisu samo talibani, već na primer i libijski general Haftar, koji vidi Rusiju kao nekoga ko bi mogao da donese mir u Libiji“, primećuje Asafov.

    Međutim, ovo nije prvi put da Moskva pokušava da pomogne rešavanje situacije u Avganistanu. Rusija je, kako za Sputnjik kaže Nikita Mendkovič, šef Evroazijskog analitičkog kluba, u tom smislu do sada usvojila niz mera.

    „Pored toga što je realizovala zajedničke projekte sa međunarodnim humanitarnim organizacijama kako bi se pomoglo građanima Avganistana, tu je i takozvani moskovski format zajedničkih konsultacija u kojem učestvuju zvanični Kabul i sve one države koje su zainteresovane da se situacija pomeri sa mrtve tačke, poput SAD, Pakistana, Kine i predstavnika oružane opozicije Avganistana. Poslednja runda konsultacija bila je održana pred Novu godinu u Moskvi i bio je postignut određeni napredak, konkretno, nakon ovih moskovskih konsultacija počeli su direktni pregovori talibana i SAD o povlačenju vojske iz Avganistana“, objašnjava Mendkovič.

    U februaru su, dodaje naš sagovornik, opet u Moskvi počele konsultacije između političkih partija Avganistana i predstavnika talibana, ali ovog puta bez učešća zvaničnih predstavnika, o mogućnostima integracije talibana u političke procese nakon predstojećih predsedničkih izbora.

    „Politički proces regulisanja konflikta u Avganistanu je jedina moguća opcija. Naime, u poslednjih osamnaest godina, tokom perioda oružanog konflikta, zapadna koalicija na čelu sa SAD nije uspela da reši problem, čak ni uz jako vojno prisustvo. Naprotiv, situacija se sve više komplikuje i produbljuje, a sve je veća teritorija koju kontroliše naoružana opozicija. Takođe, sve su veći gubici na strani avganistanskih vojnika, jer je u poslednje četiri godine poginulo 45.000 predstavnika zvaničnih Oružanih snaga Avganistana. U ovakvoj situaciji jasno je da politički proces, na kojem insistira Moskva, predstavlja jedini mogući izlaz iz postojeće krize“, ocenjuje Mendkovič.

    On smatra da mirovni pregovori sa talibanima ipak predstavljaju optimalno rešenje, makar za avganistansko društvo.

    Tagovi:
    Avganistan, SAD, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga