15:52 23 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Američka vojska

    Hoće li Tramp izvaditi keca iz rukava da udari na Venecuelu

    © Flickr/ Morning Calm Weekly Newspaper Installation
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 591
    Pratite nas

    Za razliku od američkog predsednika, Kongres SAD ne bi da rizikuje sa vojnom intervencijom u Venecueli. Tim pre što nema naznaka da je vojska okrenula leđa Maduru, a Trampu je već poručeno da se u slučaju invazije spremi na novi Vijetnam.

    Šef komiteta za međunarodne odnose Predstavničkog doma američkog Kongresa Eliot Engel je svekoliku međunarodnu javnost obavestio da u slučaju Venecuele „vojna intervencija nije moguća opcija“. Na neki način, to je bio i svojevrstan odgovor Donaldu Trampu, jer Engel je, slučajno ili ne, iskoristio upravo retoriku američkog predsednika o toj temi.

    Govoreći o mogućem slanju vojske u Venecuelu, kako bi primorao izabranog predsednika Nikolasa Madura da prepusti vlast opoziciji,  Tramp je samo pre deset dana u intervjuu za Si-Bi-Es rekao da je to „svakako opcija“. Kongres kao najviše zakonodavno telo u zemlji ipak je odlučio da nije. Engel nije propustio da naglasi da je upravo Kongres taj koji odlučuje gde i kada će američke snage biti iskorišćene u svetu.

    Da li je to i konačna odluka i ima li Tramp nekog ustavnog keca u rukavu, budući da je predsednik u SAD i vrhovni komandant Oružanih snaga i ima moć da proglasi zakon ili stavi veto na predloge oba doma Kongresa.

    Odličan poznavalac američke političke scene, nekadašnji direktor centra za međunarodne odnose pri Rokford institutu u Ilinoisu dr Srđa Trifković objašnjava da sama pravna odrednica ne mora da bude ključna u toj temi.

    „To je pitanje određenog voluntarizma u američkom procesu donošenja odluka, jer nije ni intervencija protiv SR Jugoslavije 1999. godine bila odobrena od Kongresa. U slučaju Venecuele i na levici i desnici postoji izvesna doza uzdržanosti jer ne postoji kritična tačka odbojnosti prema Nikolasu Maduru koja bi njima dala nade da uspešno izvedu vojnu intervenciju“, kaže Trifković za Sputnjik.

    Trampu, međutim, to nije bilo prvo pominjanje mogućnosti vojnog intervenisanja u Venecueli. Letos je procurela informacija da je Tramp još avgusta 2017. pominjao vojnu intervenciju kao brzo rešenje za tu zemlju. Prema saznanjima američke novinske agencije  „Asošijeted pres“, Tramp je u krugu najbližih saradnika u Ovalnoj sobi pitao zašto jednostavno SAD ne izvrše invaziju na Venecuelu i svrgnu Madura.

    Među prisutnima, a tu su bili i tadašnji državni sekretar SAD Reks Tilerson i tadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Herbert Rejmond Mekmaster, prvo je zavladao muk. Potom su mu, jedan po jedan, objašnjavali kako bi vojna intervencija u Venecueli bila loš potez i mogla da dovede do gubitka teško stečene podrške među latinoameričkim vladama, navela je AP pozivajući se na zvaničnika upoznatog sa dešavanjima na tom sastanku.

    Na spremnost Trampa da u Venecuelratuje, iz Madurove administracije mu je poručeno da su u slučaju invazije Amerikanaca spremni da naprave „još jedan Vijetnam“.

    Da li su ta objašnjenja od pre dve godine i danas bila dovoljna da Kongres bude protivan vojnoj intervenciji. Ili je takva njegova odluka rezultat obračuna vojnim intervencijama sklone „duboke države“ sa Trampom, godinu dana pred predsedničke izbore? Po oceni Trifkovića, odluka je proizvod ocene da bi sa vojnom akcijom puno rizikovali.

    „Naravno, ’duboka država‘ se nikada nije pomirila ni sa Trampovom izbornom pobedom u novembru 2016, ali kada bi zaista krenuli u neku intervenističku varijantu u Venecueli, to bi samo ubrzalo kraj američke imperije. Može čovek sa jednom dozom cinizma da zaključi — što gore, to bolje — neka ih, neka probaju. Ali ipak mislim da se to neće desiti“, smatra sagovornik Sputnjika.

    On ne samo da ne veruje da će biti vojne intervencije, nego ne veruje ni da će Maduro pasti.

    „Nemojmo se zavaravati. Koliko je puta od 2011. naovamo ponavljano da će Bašar el Asad pasti i da su njegovi dani izbrojani, a evo ga i dan-danas je na vlasti. Nema sumnje da su pogrešni potezi vlasti u Venecueli  doprineli finansijskoj krizi. Potpuno je bilo iracionalno računati na održavanje cene nafte iznad sto dolara po barelu kao preduslov finansiranja vrlo ambicioznih socijalnih programa. Ali svejedno, mislim da je Amerika sita tih vojnih intervencija i da u ovom konkretnom slučaju neće biti nove avanture, jer to bi bio i kraj Trampove priče o Americi na prvom mestu“, tvrdi Trifković.

    Slično:

    Rusija: Maduro može biti skinut vojnim pučem
    Maduro: Obećana američka humanitarna pomoć — politički šou
    Maduro ekskluzivno za RT: Neću biti izdajnik i slabić
    Maduro odgovorio Trampu: Ludost je slati vojsku u Venecuelu
    „Da li ćete braniti komandanta“? Maduro postrojio vojsku
    Tagovi:
    predsednik Venecuele, Kongres SAD, američka vojska, odluka, vojna intervencija, opozicija, Eliot Engel, Srđa Trifković, Donald Tramp, Nikolas Maduro, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga