00:37 19 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Železnička stanica u Hongkongu

    Odgovor na histeriju: Kineski pojas Hongkong–Makao menja pravila igre – zauvek

    © AP Photo / Kin Cheung
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Milena Cmiljanić
    22953

    U trenutku prave histerije u SAD koju je izazvao kineski tehnološki gigant „Huavej“, Kina priprema novi udarac za svog istočnog protivnika — pravi novu silicijumsku dolinu u pojasu od Hongkonga do Makaa.

    Trgovinski pregovori između Kine i SAD ulaze u finalnu fazu, ali Peking paralelno s tim investira u velike projekte koji jednom zauvek mogu da promene pravila igre. Radi se o pojasu Hongkong—Makao, koji će postati klaster za visoke tehnologije.

    Nova strategija predviđa odlučni napredak u sferi tehnologija i realizovaće se u četiri velika grada: Hongkongu, Šendženu, Makau i Guangdžouu. Taj region, u kome živi više od 67 miliona ljudi, uskoro će moći da se pohvali ekonomijom vrednom hiljadu milijardi dolara, što premašuje vrednost japanskog izvoza. 

    „Hongkong je bio britanska, a Makao portugalska kolonija. Dok je Hongkong postao britanska kolonija 1879. godine, Makao je bio pod Portugalcima od 1599. godine. Oba grada su se razvijala odvojeno od Kine. Sredinom 20. veka, Hongkong i Makao su se značajno razlikovali po ekonomskom razvoju od ostatka Kine. Tek krajem 20. veka, kada je počelo sprovođenje reformi, Peking je uspeo da poveže Hongkong i Makao sa kineskom ekonomijom. Dostignuća Hongkonga i Makaa su postepeno prelazila na južnu Kinu, zahvaljujući čemu se to područje danas brže razvija od severa“, kaže šef ruskog Centra za ekonomska i društvena istraživanja Kine i zamenik direktora Instituta za Daleki istok Ruske akademije nauka Andrej Ostrovski.

    Otvaranje mosta koji povezuje Hongkong, Žuhaj i Makao u Kini
    © AP Photo / Kin Cheung
    Otvaranje mosta koji povezuje Hongkong, Žuhaj i Makao u Kini

    Kako se očekuje, Šendžen, u kom se nalazi sedište „Huaveja“, postaće čvorište tehnologija, Hongkong će biti centar finansija i trgovine, Makao turizma i trgovinskih odnosa sa Brazilom (zbog svoje portugalske prošlosti), dok će Guangdžou biti administrativni centar.

    Kina je već potrošila ogromna sredstva na povezivanje tih gradova. Na primer, prošle godine je otvoren najduži most na svetu koji je povezao Hongkong i Makao. Samo u taj most je uloženo 15 milijardi dolara.

    „Gradovi Džuhaj i Šendžen su postali baza za nove tehnologije. Upravo u Džuhaju i Šendženu je počela ekonomska reforma Kine devedesetih godina prošlog veka. Osamdesetih godina tu su stvorene slobodne ekonomske zone, čime su i počele ekonomske reforme u zemlji“, podseća ruski ekspert i dodaje da Kina već ima mnogo manjih naučno-tehnoloških parkova.

    „Kina ima 31 provinciju i u svakoj postoji po 3-4 naučno-tehnološke zone, tj. silicijumske doline“, objašnjava Ostrovski.

    Projektom izgradnje „silicijumske doline“ Kina može da preuzme inicijativu u svetu po tehnološkom razvoju. To se samo nadovezuje na činjenicu da je „Huavej“ u svetu već prepoznatljiviji brend od „Epla“, ističe ruski ekonomista.

    5G modem kompanije Huavej
    © AP Photo / Andy Wong
    5G modem kompanije Huavej

    „Kinezi su već konkurentni Amerikancima u informacionoj tehnologiji, genetici, biologiji. Taj razvoj se nalazi na visokom nivou. Prema registrovanim patentima, na primer, Kina je odavno ispred SAD, na prvom mestu u svetu“, zaključuje Ostrovski.

    Kako izgleda, Amerika treba da se pripremi za „nove huaveje“, jer Kina ne žali novca za svoj tehnološki razvoj.

    Tagovi:
    Huavej, Hongkong, SAD, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga