08:20 21 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Zastava Venecuele

    Poruke iz Bogote: Greška u koracima koja umanjuje šanse za prevrat

    © AP Photo / Ariana Cubillos
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    0 911

    Latinska Amerika je i dalje protiv upotrebe vojske u rušenju venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, uprkos tome što podržavaju samoproglašenog Huana Gvaida.

    Sastanak Grupe „Lima“, koja je povodom situacije u Venecueli zasedala u Bogoti, završen je objavljivanjem deklaracije u 18 tačaka, u kojoj je ponovljen poziv venecuelanskoj vojsci da prizna Gvaida za vrhovnog komandanta. Zatraženo je da Međunarodni krivični sud razmotri slučaj Madurovog blokiranja ulaska hrane i lekova u Venecuelu kao zločin protiv čovečnosti, a Ujedinjene nacije su pozvane da se više uključe u rešavanje situacije u Venecueli. Vojna intervencija kao moguće rešenje nije se pominjala.

    Grupa „Lima“ je blok formiran 2017. godine koji, pored Kanade, okuplja i 13 država Srednje i Južne Amerike, u kojima su uglavnom na vlasti konzervativci, desničari koji su poslednjih godina smenili socijaliste. Iako SAD i Venecuela nisu članice tog bloka, učesnici skupa bili su i američki potpredsednik Majk Pens, kao i samoproglašeni predsednik Venecuele, opozicioni lider Huan Gvaido, koga podržava gro desničarskih vlada latinoameričkih zemalja.

    Procene medija iznete uoči skupa, da se Grupa „Lima“ protivi upotrebi sile u Venecueli, od koje se, međutim, nisu odrekli ni SAD, ni Gvaido, praktično su se obistinile. Gvaido je čak pozvao te zemlje da razmotre sve opcije u svrgavanju Madura, pa tako i vojnu, koju ne isključuje ni Vašington, koji je i dao blagoslov Gvaidu pre nego što se na ulici proglasio privremenim predsednikom.

    Ništa novo nije bilo ni u stavu američkog potpredsednika. Pens je uoči sastanka izjavio da je nasilje ispoljeno tokom pokušaja isporučivanja hrane i lekova ekonomski devastiranoj Venecueli učvrstilo SAD u odluci da podrži opozicionog lidera Gvaida.

    Međutim, neočekivan je bio jasan stav prvog američkog saveznika na latinoameričkom kontinentu — Brazila, koji smatra da ne treba ići dalje od diplomatskog i ekonomskog pritiska u obaranju Madura.

    „Brazil ni pod kakvim okolnostima neće dozvoliti da Sjedinjene Američke Države sa njegove teritorije vojno intervenišu u Venecueli“, bio je nedvosmislen potpredsednik Brazila Amilton Mourau.

    Dugogodišnji dopisnik iz Latinske Amerike, odličan poznavalac tamošnjih prilika Borislav Lalić smatra da bi vojna intervencija u Venecueli bila suluda i da je tačna Madurova ocena da bi u tom slučaju bio stvoren novi Vijetnam.

    „Ni Americi nije jednostavno da uđe u takvu dramu, jer u Latinskoj Americi u poslednjih 30 godina nije bilo vojnih intervencija, pučeva. Okretati točak na stara vremena i za Ameriku bi bilo loše, jer to ne bi bilo prihvatljivo za dobar deo sveta, a ni za Latinsku Ameriku. Sa druge strane, za Trampa bi ta intervencija bila rizična s političke tačke gledišta, jer je krenuo u predizbornu kampanju za drugi mandat i mora dobro da vodi računa šta će raditi. Ako bi intervenisao, demokrate bi sigurno to iskoristile da se obruše na njega i da mu otmu jedan broj glasova, tako da on mora dobro da razmisli“, kaže Lalić za Sputnjik.

    To je, kako smatra, jedan od razloga zbog koga se treba nadati da Amerika neće vojno intervenisati, iako je Gvaido od Zapada i SAD zatražio da na stolu ostanu sve opcije, pa i vojna, čime je iskazao teško shvatljivu spremnost da svoju zemlju izloži takvoj tragediji.

    Da obaranje Madura i ustoličenje Gvaida ne ide tako lako i brzo kako se prvobitno mislilo, pokazuje najnoviji negativan stav Brazila spram vojne intervencije, uprkos tome što je uspostavljanju nove desne Vlade u toj zemlji pomogao i Vašington, a šefa države Žaira Bolsonara, koji je stupio na dužnost pre dva meseca, već uveliko nazivaju brazilskim Trampom.

    „Iznenađenje je da je to došlo od Bolsonara, desničara koji je pretio da će čak i Brazil intervenisati da obori Madura. Međutim, on mora da stane na zemlju i sagleda realnost Latinske Amerike u kojoj je Brazil najveća zemlja. Nije jednostavno, uputno, razumno u 21. veku intervenisati vojno u drugoj zemlji ili dozvoliti da tvoja zemlja bude poligon sa kojeg će drugi intervenisati“, objašnjava sagovornik Sputnjika.

    Lalić ne sumnja da će drugi pritisci radi obaranja Madura biti nastavljeni i da venecuelanskom narodu predstoje teški dani, posebno na ekonomskom planu.

    Venecuela je, kako podseća, i ranije bila u nevoljama, a posle sankcija Amerike, koja je bila glavni kupac venecuelanske nafte, ti prihodi kojima je nekada punjen najveći deo budžeta, sada su svedeni na beznačajan nivo.

    Na pitanje koliko narod, pa i Maduro, može da izdrži taj pritisak, poznavalac latinoameričkih prilika i nekadašnji dopisnik sa Kube kaže da je to teško proceniti, ali i podseća da je Havana pola veka odolevala i preživela pod američkim sankcijama. Ipak, on misli da će za rešavanje pitanja Venecuele biti presudno nešto drugo.

    „Sve će se završiti u zavisnosti od toga kako će se poneti venecuelanska armija, njen vojni vrh i koliko će on ostati lojalan Maduru u toj dramatičnoj situaciji. Zasada on ima podršku vojske, a sve zavisi od toga dokle će Tramp i njegova administracija ići u obaranju Madura“, ocena je Lalića.

    Zamenik direktora Instituta Latinske Amerike pri Ruskoj akademiji nauka Boris Martinov smatra da su sa protokom vremena sve manje šanse za Gvaidovu konačnu pobedu. On je mišljenja da su Gvaido i njegovi američki sponzori napravili grešku u koracima, jer nisu prvo uspostavili kontakt sa vojskom.

    U Latinskoj Americi, pa i u Venecueli, vojska je snaga koja rešava sve, a kako za sada stoje stvari, samo uz retke slučajeve dezerterstva, vojska, policija i ostale strukture ostale su verne Maduru, primetio je sagovornik Sputnjika.

    „Državni udari ovog tipa uspevaju samo kada se odrade brzo. Tehnika prevrata ne trpi nekakvo odugovlačenje, a ovde upravo vidimo takav slučaj. Bez obzira na to koje sve države i u kojoj meri priznaju Gvaida, čini se da su njegove šanse na konačnu pobedu sve manje“, kaže Martinov.

    Slično:

    Maduro: Amerikanci žele rat ne samo zbog nafte
    Maduro ne posustaje: Spreman sam da dam svoj život za otadžbinu!
    Maduro: Venecuela raskida diplomatske odnose s Kolumbijom
    Sputnjik na granici Venecuele sa Kolumbijom: Maduro poslao vojsku, stop za američku pomoć
    Maduro prihvatio humanitarnu pomoć od Evropske unije
    Maduro: Venecuela zatvorila granicu s Brazilom
    Maduro: Amerika misli da nas poseduje
    Tagovi:
    vojna inetrvencija, Grupa Lima, ekonomski pritisak, deklaracija, vojni puč, svrgavanje, predizborna kampanja, sastanak, predsednik, Huan Gvaido, Majk Pens, Borislav Lalić, Donald Tramp, Nikolas Maduro, Latinska Amerika
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga