20:16 18 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Pakistanci na ulicama posle obaranja indijskih aviona

    Da li se svet danas najviše približio atomskoj kataklizmi

    © AFP 2019 / BANARAS KHAN
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    0 247

    U trenutku kada smo mislili da su, posle neizvesnosti oko moguće vojne intervencije u Venecueli, sve oči uprte ka Vijetnamu, gde o denuklearizaciji Korejskog poluostrva razgovore započinju lideri SAD i Severne Koreje, iz tamošnjeg komšiluka je stigla nova pretnja.

    Nuklearne sile Indija i Pakistan zasad su svoje animozitete ispoljile obarajući jedna drugoj vojne avione. Može li ostati samo na tome? Opšta zabrinutost je sasvim opravdana jer barut je u 21. veku, očigledno, postao prevaziđena pokretačka energija vatrenog oružja, izgubivši bitku sa nuklearnom.

    Prvo su avioni indijskog ratnog vazduhoplovstva u pakistanskom delu Kašmira napali terorističke kampove kao odgovor na napad bombaša-samoubice u kome je nedavno poginulo 40 indijskih vojnika u indijskom delu Kašmira, objasnio je indijski ministar Gadžendra Sing Šehavat.

    Portparol pakistanskih oružanih snaga, general-major Asif Gafur, potom je objavio da je vojska te zemlje oborila dva indijska vojna aviona, koji su narušili njen vazdušni prostor u spornom regionu Kašmira. Nakon toga, iz Nju Delhija je saopšteno da je Indija za odmazdu oborila pakistanski vojni avion. Došlo je potom i do pada indijskog vojnog helikoptera u njihovom delu Kašmira, a odmah su se oglasili i zvaničnici Rusije, Amerike i Kine, pozivajući na smirivanje situacije.

    S nadom da će „zdrav razum“ sprečiti eskalaciju sukoba dve nuklearno naoružane zemlje, premijer Pakistana Imran Kan pozvao je danas na razgovore sa Indijom.

    „Istorija nam govori da su ratovi loš izbor. Moje pitanje je da li sebi, s obzirom na oružje koje imamo, možemo priuštiti loš izbor“, rekao je Kan za vreme kratkog televizijskog obraćanja naciji. To se verovatno sada, kao i uvek u sličnim situacijama, pita najveći deo čovečanstva, koji, za razliku od onih malobrojnih, u ratu vidi samo nesreću.

    Primirje između Indije i Pakistana koje manje-više traje dve decenije, u stvari je samo jedna od epizoda tokom godina sukobima koji se smenjuju praktično otkako su 1947. dve države dobile nezavisnost od Velike Britanije, pošto su kao njena kolonija bile deo jedinstvene teritorije britanske Indije.

    „Indija i Pakistan su vodili četiri rata u proteklih 70 godina nezavisnosti jedne i druge države, a svojevrsna jabuka razdora je Kašmir. Pakistan nikada nije pristao na podelu Kašmira sa Indijom. Granica između dveju država koja se proteže Kašmirom je takozvana linija kontrole koja je ostala od prvog kašmirskog rata koje su dve zemlje vodile odmah posle dobijanja nezavisnosti 1947“, objašnjava odličan poznavalac prilika u tom delu sveta, spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović.

    On za Sputnjik napominje da su se, prema prethodnom dogovoru, hindu i muslimanska zajednica odvojile, ali da način na koji je to urađeno između Indije i zapadnog Pakistana i dalje izaziva tenzije, pa i oružane sukobe.

    Drugi kašmirski rat je izbio 1965, a treći je bio 1999. godine i tada je posebno Rusija imala posredničku ulogu, dok su Amerikanci izvršili značajan pritisak na Pakistan, koji je tada bio njihov bespogovorni saveznik, ukazuje Korkodelović i podseća da je rat između dve države vođen i 1971. godine, i to zbog nezavisnosti Bangladeša, kome je Indija pomogla da se otcepi od Pakistana.

    Indijski vojnici na mestu pada aviona u Kašmiru
    © REUTERS / Danish Ismail

    „Od 1999. godine nije bilo ratova, ali je 2001. došlo do incidenta kada su muslimanski teroristi iz organizacije Džaiš el Muhamad (DŽEM) napali parlament u Nju Delhiju, i tada je poginulo oko 20 indijskih pripadnika snaga bezbednosti, zbog čega su devet meseci odnosi bili zategnuti. Gotovo po ivici noža kretale su se obe strane, ali su uspele to da prevaziđu“, naveo je sagovornik Sputnjika.

    Uvek je u takvim situacijama bilo posredovanja, kao što su se sada, kako je primetio, već oglasili zvaničnici triju svetskih sila — SAD, Rusije i Kine. Ukazuje, takođe, da je tada značajnu ulogu odigrao i pakistanski predsednik Pervez Mušaraf, koji je uspeo da sa rukovodstvom Indije izgladi odnose.

    Samo su, međutim, prividno ti odnosi bili na uzlaznoj putanji, dodaje Korkodelović i ističe da su oni uvek bili veoma krhki i podložni terorističkim napadima, pogotovo DŽEM-a, koji je od ranih devedesetih veoma aktivan ne samo u Kašmiru, nego i u drugim delovima Indije.

    Na pitanje da li su najnoviji incidenti ekscesna situacija, ili se može očekivati ponovno otvaranje ratnog žarišta koje je samo privremeno bilo ugašeno, Korkodelović odgovara da problem može da bude to što Indija ulazi u period predizborne kampanje za parlamentarne izbore u aprilu.

    „Uveliko je retorika pojačana u Nju Delhiju, pri čemu se, interesantno, koristi napad DŽEM-a iz 2016, pa političari to koriste da istaknu svoj patriotizam i odlučnost da Pakistanu nikako ne dozvole da prođe nekažnjeno za poslednje terorističko delo, kada su pre dve nedelje ubijena 44 indijska vojnika“, kaže sagovornik Sputnjika.

    On se slaže sa ocenom da je činjenica što su u međuvremenu obe zemlje postale nuklearne sile, dovela do dužeg primirja među njima.

    „Kao što su se i velike sile u vreme Hladnog rata oslanjale na ravnotežu straha, tako su i obe regionalne sile svesne toga da i jedna i druga imaju atomsko oružje. Zbog toga je i međunarodna zajednica veoma zainteresovana da one budu utišane“, kaže Korkodelović.

    On zato pretpostavlja da će već danas u Vuhanu u Kini, na sastanku ministara spoljnih poslova Indije, Rusije i Kine, ovo pitanje biti visoko na dnevnom redu. Indija je, kako napominje, nezadovoljna stavom Kine, koja ne želi da DŽEM svrsta u terorističke organizacije, držeći se Rezolucije 1267 Ujedinjenih nacija, prema kojoj je samo Al Kaida teroristička organizacija. To stvara veliko nezadovoljstvo kod Indusa, kaže Korkodelović za Sputnjik.

    Ruski politikolog Aleksandar Perendžijev smatra da je najnoviji konflikt između dve države sa nuklearnim naoružanjem samo pokazao koliko je svetski mir postao ranjiv. Zato ističe da postoji hitna potreba da se radi ne samo na denuklearizaciji Severne Koreje, već i na rešavanju brojnih drugih konfliktnih situacija.

    „To što SAD konstantno rade na urušavanju sistema međunarodne bezbednosti, pa u tom smislu i nuklearne, dovodi do toga da su počeli da izbijaju lokalni konflikti, uključujući i one koji su bili gotovo rešeni i ugašeni. I to je veoma opasno, jer svi ovi konflikti, iako lokalni, nose potencijalnu opasnost za čitavo čovečanstvo, tim pre kada se radi o državama kao što su Pakistan i Indija, koje su praktično na svoju ruku postale atomske države“, kaže Perendžijev za Sputnjik.

    On, takođe, napominje da je ovo znak da SAD ne mogu samostalno da rešavaju sve svetske probleme i da u to obavezno treba da bude uključena i Rusija.

    Slično:

    Odmazda: Indija oborila pakistanski vojni avion
    EKSKLUZIVNO Moskva: Indija i Pakistan su za Rusiju prijateljske države
    Najmanje tri pakistanska aviona ušla u indijski deo Kašmira, Indija odgovorila
    Eskalacija pod Himalajima: Indija oborila pakistanski dron
    Indija povlači ambasadora iz Pakistana
    Pakistan oborio dva indijska aviona i uhvatio pilote (video)
    Pakistan objavio prvi snimak uhvaćenog indijskog pilota (video)
    Pakistan spreman da odgovori na sve „avanture“ iz Indije
    Pakistan pozvao na konsultacije ambasadora iz Indije
    Tagovi:
    DŽEM, obaranje aviona, Kašmir, borbeni avioni, teroristi, nuklearno naoružanje, sukob, primirje, rat, Aleksandar Perendžijev, Borislav Korkodelović, Pakistan, Indija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga