18:48 25 April 2019
Slušajte Sputnik
    Gmo

    Korak po korak: Otvara li Srbija vrata za GMO

    East News/ Science Photo Library
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    5165

    Činjenica da predložene izmene zakona o bezbednosti hrane uvode novu kategoriju — genetički modifikovanu hranu — koju ne poznaje aktuelni Zakon o GMO, dovoljna je za bojazan da nam GMO na mala vrata ulazi u Srbiju.

    Da li će godine kampanje tokom kojih su nam lekari i različiti stručnjaci poručivali da je zdravlje u tanjiru izgubiti bitku sa genetski modifikovanom hranom u tom istom tanjiru?

    Pred poslanicima u Skupštini Srbije su izmene i dopune zakona o bezbednosti hrane, među kojima se našla i novina da se hranom smatra „genetički modifikovana hrana i genetički modifikovana hrana za životinje i hrana za životinje dobijena od genetički modifikovanih organizama (GMO) u skladu sa posebnim propisom“. Da li to, kako su pojedini poslanici već ocenili, znači uvođenje GMO hrane na mala vrata, u tišini. Zelena stranka je odmah zatražila da Vlada Srbije povuče predlog zakona iz procedure.

    Odmah je reagovao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović konstatacijom da primedbe „ne stoje“, da Srbija ima nultu toleranciju na proizvodnju i trgovinu GMO jer ima poseban Zakon o GMO koji to reguliše, i zamolio poslanike da ne uznemiravaju javnost.

    Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović, koji je jedan od četiri člana Nacionalnog saveta za bezbednost hrane bez prava glasa, ne smatra da je u ovom slučaju reč o uvođenju genetski modifikovane hrane na mala vrata. Izmene, kaže on za Sputnjik, samo preciznije definišu šta je šta, ali i upućuju da sve mora biti u skladu sa posebnim propisom, odnosno Zakonom o GMO.

    „Ako se taj Zakon o GMO bude menjao, onda ćemo imati drugu priču“, kaže Papović, napomenuvši da dosad nije bilo najava izmena Zakona o GMO. A za to su nadležni stalni članovi Nacionalnog saveta za procenu rizika, odnosno za bezbednost hrane.

    „Bilo je neke priče da pod pritiscima Svetske trgovinske organizacije (STO) ne treba da branimo promet GMO. Predlog NOPS-a je bio da će to dozvoliti ako proizvodi GMO budu vidno označeni, ili da se u prometu nađu samo oni GMO proizvodi za koje imaju dokaza da nisu štetni. To su uradile Austrija, Švajcarska i neke druge zemlje. Ako imate dokaz da to nije štetno, onda to možete, a niko od njih nema dokaz da to nije štetno“, kaže Papović.

    Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić, koji se dugo bavi problematikom GMO, ima drugačije mišljenje. Kada predlagač izmena zakona kaže da ta oblast mora da bude „u skladu sa posebnim propisom“ za njega je upitno na koji propis se misli, jer postojeći Zakon o GMO ne poznaje nove pojmove koji se uvode izmenama zakona o bezbednosti hrane.

    „Pitanje GMO se u Srbiji reguliše Zakonom o GMO, po kome su zabranjeni uvoz, gajenje i promet GMO i proizvoda od GMO, izuzimajući one proizvode koji sadrže 0,9 procenata primesa GMO ako se radi o proizvodima, a kada se radi o semenu, ono koje sadrži do 0,1 odsto primesa GMO. Međutim, u Zakonu o GMO iz 2009, među petnaestak pojmova koji su definisani nema pojma ’genetski modifikovane hrane‘“, precizirao je Ševarlić.

    Poenta je u tome, smatra on, što se sada ovim krovnim zakonom o bezbednosti hrane uvodi novi pojam — genetički modifikovana hrana — i to praktično znači da je naredni korak izmena i dopuna zakona o GMO ili donošenja novog zakona o GMO koji bi, takođe, uveo tu novinu.

    Sumnju izaziva i to što se u predloženom članu nigde ne pominje pozivanje na Zakon o GMO, koji ima nultu toleranciju na GMO, nego je navedeno da ta oblast mora biti „u skladu sa posebnim propisom“.

    Pod propisima se podrazumevaju i podzakonski akti, kao što su uredbe vlade, pravilnici koje donosi ministarstvo, ili ministar, što stvara bojazan, kaže Ševarlić. On, doduše, napominje da se u obrazloženju predloženih izmena navodi da se misli na Zakon o GMO.

    „Međutim, obrazloženje je obrazloženje, a odredba zakona je odredba zakona“, napominje Ševarlić, koji je i nezavisni poslanik u Skupštini Srbije.

    Komentarišući reagovanje Nedimovića, koji je, braneći izmene zakona, rekao da je u Srbiji nulta tolerancija na proizvodnju i promet GMO i proizvoda od GMO, Ševarlić je rekao da o tome najbolje govori izjava ministra trgovine Rasima Ljajića još iz avgusta 2016. da mi već jedemo GMO, jer uvozimo meso od životinja koje su hranjene GMO stočnom hranom.

    Sagovornik Sputnjika je ukazao na to da su na osnovu intervencije poverenika za pristup informacijama od javnog značaja, posle dugog natezanja, dobijeni podaci da se od ukupnih uvoznih pošiljaka uzorkuje i kontroliše svega četiri do sedam odsto.

    Profesor Poljoprivrednog fakulteta napominje da je ovih dana u Skupštini postavio pitanje kako imamo nultu toleranciju na GMO, kada uopšte nema kontrole zasada uljane repice, kukuruza, soje i šećerne repe, ali da odgovor nije dobio.

    Zašto narod nema pravo da se na referendumu izjasni da li hoće GMO i hranu od GMO, kao što to rade svakih pet godina u Švajcarskoj, pita Ševarlić.

    „Kada sam kao nestranački poslanik podneo u Skupštini inicijativu da se usvoji krovna deklaracija na bazi jednoglasno usvojenih deklaracija o zabrani uvoza, uzgoja i prometa GMO i proizvoda od GMO u 136 opština i gradova Srbije, ili preko četiri petine od ukupno 169 opština i gradova u Srbiji, ovde to nije dobilo podršku“, napominje on i dodaje da pitanje GMO nije samo zdravstveno-bezbednosno pitanje za stanovništvo, nego i političko, ekonomsko, ali i versko, jer po halal standardima ne možete imati proizvode od GMO.

    Slično:

    Osveta Srbiji: Šta se krije iza nove „GMO afere“
    Pušteni GMO komarci, nose smrtonosni gen
    Čemu priča o GMO kad je svaki grad u Srbiji protiv?
    Srbi godišnje pojedu oko 7,5 tona GMO mesa (video)
    Amerika po svaku cenu hoće da poturi Evropi GMO
    Tagovi:
    izmene zakona o bezbednosti hrane, uvoz GMO, STO, zakon o gmo, GMO, Goran Papović, Branislav Nedimović, Miladin Ševarlić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga