23:34 22 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Veliki protest u Atini

    Zašto svet više ne voli Ameriku? (video)

    © AP Photo / Yorgos Karahalis
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Vrzić
    3771

    Imidž Sjedinjenih Američkih Država u svetu nije dobar i nalazi se na najnižem nivou koji je zabeležen, pokazalo je „Galupovo“ istraživanje sprovedeno u 133 zemlje. A „globalni balans ’meke moći‘ nastavlja da se okreće“ u korist Rusije i Kine, što im, kako se navodi, „otvara prostor da povećaju i svoj uticaj u svetu“.

    Amerika je postala vodeća među svetskim silama čije postupke svet ne odobrava – 40 odsto je prosek neodobravanja u anketirane 133 zemlje, što je znatno više od prosečnog neslaganja s Nemačkom (22 odsto), s Kinom (28 odsto), pa čak i s, medijski, temeljno demonizovanom Rusijom, kojoj se protivi 31 odsto ispitanih.

    Posebno je interesantan stav evropskih država. Američko liderstvo ne odobrava čak 59 odsto Evropljana, a ova bi brojka bila još i veća da nije Albanije i Kosova – jedina dva mesta na našem kontinentu gde je Amerika popularnija više nego što je nepopularna. Znatno odobravanje američke politike, inače, zabeleženo je još samo u podsaharskoj Africi.

    Važni su i širi trendovi. Ne samo da tokom poslednjih godina podrška Americi i Nemačkoj u svetu opada, a Rusiji i Kini blago raste, već je ova tendencija još uočljivija ako se vratimo tridesetak godina. Tada je, naime, pozitivno mišljenje o Sjedinjenim Državama u sličnom „Galupovom“ istraživanju iskazalo čak 95 odsto ispitanih. Danas se ta brojka nalazi na svega 31 odsto.

    Zašto svet više ne voli Ameriku kao nekada? Kakve to posledice ostavlja po njen globalni uticaj? I zašto Amerikanci sada, čak i više nego ranije, veruju da ipak jesu omiljeni u ostatku sveta?

    O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili novinari Siniša Ljepojević i Đuro Bilbija.

    Rezultati „Galupovog“ istraživanja svetskog javnog mnjenja ne predstavljaju iznenađenje, kaže Siniša Ljepojević, ukazujući da je „visok stepen antiamerikanizma izražen čak i u Velikoj Britaniji usled rasta protivljenja američkoj politici, koja već dugo ima jednu siledžijsku dimenziju. A kada im je ponestalo veštački stvorenih neprijatelja, SAD su počele da se okreću i protiv sopstvenih saveznika. Ovaj proces traje već tridesetak godina, a sada prisustvujemo jednoj vrsti kulminacije zato što je javna komunikacija uznapredovala, te sada mnogo više ljudi ima priliku da sazna šta se zaista događa. Zato se bes i okreće prema glavnom ’siledžiji‘ u današnjem svetu.“

    „Najveći proizvođač antiamerikanizma u svetu je sama Amerika“, napominje Đuro Bilbija. „Amerikanci su tokom Hladnog rata svetu prikazivali idealizovanu sliku sebe, i jedno vreme su se trudili da na nju i liče, međutim, okončanjem Hladnog rata, kada su poverovali da je došao 'kraj istorije', jednostavno su počeli da pokazuju svoje pravo lice. Pa zato sada, na primer, i Nemci, kako je pokazalo jedno nedavno istraživanje, kao glavnu pretnju ističu upravo Ameriku, čak i više nego Rusiju kao do nedavno. I to su trendovi koji će biti nastavljeni čak i u zemljama koje su Americi bile izuzetno naklonjene“.

    „Galup“, prezentujući rezultate svog istraživanja, postavlja pitanje negativnog efekta Donalda Trampa na američki imidž u svetu, ukazujući da je njegovim izborom globalna popularnost SAD, u odnosu na vreme Baraka Obame, pala za skoro 20 odsto.

    Ipak, skreće pažnju Siniša Ljepojević, „američka nepopularnost nije započela s Trampom. On je samo svojim izjavama i ponašanjem učinio jasnijim ono što su radili i njegovi prethodnici. I upravo je to osvestilo mnoge i nateralo ih da shvate kakva je zapravo politika SAD“.

    Za razliku od Amerike i Nemačke, čiji ugled u svetu, prvoj drastičnije a drugoj u nešto blažoj meri, hronično opada, Kina i Rusija konstantno su, prema „Galupovim“ podacima, sve popularnije. Pritom je naročito indikativan podatak da je, od početka ukrajinske krize i medijske i političke satanizacije Rusije koja je potom usledila, odobravanje ponašanja Rusije u svetu poraslo, s 22 odsto iz 2014. na 30 odsto prema najnovijem istraživanju.

    „To je posledica ponašanja političkog vrha Rusije. Rusija je stekla status zemlje koja na međunarodnim skupovima ne laže, i koja se drži onoga što kaže“, objašnjava Siniša Ljepojević. „To joj je donelo veliki ugled i popularnost širom sveta – elementarna principijelnost i elementarna iskrenost, odnosno njihov nedostatak, jeste nešto od čega najviše boluje savremeni Zapad.“

    A povrh toga, ističe Đuro Bilbija, zbog zapadnog modela ultraliberalne političke korektnosti, u kojoj se ne brišu samo razlike između muškog i ženskog pola već i sami polovi, „Rusija se sve više ističe i kao zaštitnik normalnosti, ali i samih identiteta, tradicije i suvereniteta“.

    Dok svet sve više prestaje da voli Ameriku, sami Amerikanci ubeđeni su u sasvim suprotno. Još jedno „Galupovo“ istraživanje, naime, koje je objavljeno krajem februara, pokazalo je da čak 58 odsto Amerikanaca, što je veći procenat nego ikada ranije, smatra da je njihova zemlja u svetu — omiljena.

    „Amerikanci su postali žrtve propagande sopstvenih medija. Ako je za utehu drugima, ono što američki mediji rade njima, rade i sopstvenom narodu. Čak je ta propaganda unutar Amerike još i agresivnija,“ komentariše Siniša Ljepojević.

    Ključno je, međutim, pitanje kakvog će uticaja pad američke popularnosti u svetu – njene takozvane „meke moći“ zbog koje druge zemlje postupaju u skladu s američkim interesom zato što to same žele, a ne zato što moraju – imati na njenu realnu političku moć. „Galup“, u komentaru svog istraživanja, tvrdi da je veza između meke i realne moći znatna, pozivajući se na istraživanja Dartmut koledža i Univerziteta u Sidneju, koja su pokazala da „mišljenje javnosti o američkoj spoljnoj politici u stranim zemljama utiče na njihovu politiku prema SAD“…

    Siniša Ljepojević, ipak, ne veruje u mogućnost nagle promene: „Rast neraspoloženja prema Americi neće brzo dati efekta, zato što ona ima ključnu prednost – kulturološku. Većina današnjeg sveta je pozapadnjačena. Kina, nasuprot tome, ima isuviše sofisticiranu kulturu da bi bila kopirana, na sličan način i Rusija je isuviše produhovljena za tako nešto… Zbog toga, kada je reč o masovnoj kulturi, prednost Amerike i dalje je ogromna. I zato čak ni gađenje prema političkoj Americi neće imati prevelikog efekta jer, nažalost, većina sveta pripada tom kulturnom modelu“.

    Tagovi:
    popularanost, istraživanje, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga