23:31 20 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    NATO agresija 1999. Beograd

    NATO agresija otvorila je Pandorinu kutiju

    © AP Photo / DIMITRI MESSINIS
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    11340

    Agresija NATO-a na SRJ iz 1999. godine nije bila mali, lokalni rat, već rat koji je Severnoatlantska alijansa povela imajući na umu globalne ciljeve, rečeno je na konferenciji „Dvadeset godina od nezakonite intervencije NATO-a na suverenu Jugoslaviju“, koju je organizovao Savet Federacije (SF) Rusije u saradnji sa Fondom Sveti Aleksandar Nevski.

    Konferencija je organizovana istovremeno u Beogradu i Moskvi, a brojni učesnici, članovi srpskog i ruskog parlamenta, novinari, istoričari, diplomate i aktivisti nevladinih organizacija, mišljenja su razmenjivali putem video-linka.

    NATO agresija bila je tačka preokreta ka globalizaciji intervencionizma, kao i pokušaj da Alijansa stekne legitimitet svetskog policajca. Bio je to pokušaj uništavanja globalnog sistema uspostavljenog nakon Drugog svetskog rata, samo su neki od zaključaka konferencije.

    Jedini cilj NATO agresije bio je oduzimanje Kosova od Srbije, kaže ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović, ali agresija je bila neuspešna, jer Kosovo je i dalje srpsko, istakao je on.

    „Veoma je važno reći da će Kosovo i ostati srpsko sve dok poštujemo Ustav Republike Srbije, koji je tu veoma jasan i dok poštujemo međunarodno pravo, pre svega Rezoluciju 1244 SB UN“, naglasio je Popović. „Ono što je najvažnije reći, poštovanje Rezolucije 1244 i međunarodnog prava danas čuva Kosovo kao neodvojivi deo Srbije, pre svega zahvaljujući Ruskoj Federaciji i zahvaljujući predsedniku Vladimiru Putinu i Srbi su mu neizmerno zahvalni za to.“

    Zahvaljujući Rusiji Rezolucija 1244 i dalje je nepromenjena i na snazi je, dok lažna država Kosovo i pored podrške najvažnijih zapadnih zemalja nije država u pravom smislu te reči, kazao je Popović.

    Prema rečima zamenika predsednika Odbora Saveta Federacije za međunarodne odnose Andreja Klimova, NATO agresija otvorila je Pandorinu kutiju i postala referentna tačka za brojne moderne sukobe koji su usledili posle nje, uključujući i Venecuelu.

    On je napomenuo da se konferencija održava na značajan dan za međunarodne odnose.

    „Pre tačno dvadeset godina, prvi put od završetka Hladnog rata, NATO se približio granicama Rusije tako što su se tri zemlje uključile u tu vojno-političku organizaciju — Mađarska, Poljska i Češka.“

    To što je NATO podržao terorističku organizaciju protiv jedne suverene države, svojevrstan je apsurd, reči su srpskog ambasadora u Rusiji Slavenka Terzića.

    Prema njegovim rečima, NATO na KiM nije ratovao zbog zaštite interesa albanske manjine, već zbog strateškog baziranja na jugoistoku Evrope.

    „Ciljevi, prema mom mišljenju, bili su približavanje mogućim zonama dejstva u crnomorsko-kaspijskom basenu, na Bliskom i Srednjem istoku; kontrola nad postojećim i budućim gasovodima i naftovodima; obezbeđenje sigurnih puteva heroina, koji donose više milijardi dolara prihoda“, naglasio je Terzić.

    Prema njegovim rečima, Kosovo je crna rupa Evrope, centar trgovine drogom, ljudima, oružjem i ljudskim organima, a postaje i novi centar radikalnog islamizma na Balkanu.

    Rusija podržava napore Srbije da reši kosovski problem, kao i njen suverenitet i teritorijalni integritet, poručio je Ivan Gorbunov, rukovodilac Odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Rusije za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru.

    Gorbunov je tokom NATO agresije bio u Beogradu i govorio je kao očevidac događaja od pre dve decenije. Bombardovanje SRJ, prema njegovim rečima, značilo je razaranje evropskog poretka uspostavljenog posle 1945. godine, kao i razaranje međunarodnog prava i Povelje UN.

    „Posledice osećamo sve do sada i mnogi konflikti u kojima je učestvovao NATO direktna su posledica onoga što se dogodilo u Jugoslaviji 1999. godine. Hteo bih još jednom da potvrdim da Rusija zadržava maksimalnu moguću doslednost što se tiče podrške međunarodnom pravu i osnovnim principima na kojima se baziraju mir i bezbednost širom sveta“, kaže Gorbunov.

    I Aleksej Kondratjev, član Odbora Saveta Federacije za nauku, obrazovanje i kulturu bio je u Jugoslaviji u vreme agresije NATO-a.

    „Danas možemo da potvrdimo da je podrška zvaničnika NATO-a kosovskim Albancima zapravo bila fikcija“, naveo je on. Albanska manjina na KiM, prema rečima Kondratjeva, imala je mogućnosti i slobode kao nijedna etnička manjina u svetu.

    Ono što on je posebno istakao kada je govorio o agresiji NATO-a, jeste uloga Nemačke, koja posle poraza u Drugom svetskom ratu nije učestvovala u vojnim intervencijama u inostranstvu. Od agresije NATO-a i Nemačka se uključila u intervencije, što za Kondratjeva predstavlja svojevrsno negiranje tekovina Drugog svetskog rata.

    „Ljudi širom sveta moraju da razumeju da je tada prvi put NATO vežbao vođenje nuklearnog rata u Evropi. I SRJ je bila prvi poligon za vežbu u tom smislu“, kazao je Kondratjev.

    Kao svedok i učesnik zauzimanja prištinskog aerodroma Slatina od strane ruskih trupa, Kondratjev je, prisećajući se tih dramatičnih događaja, rekao da se tada svet našao na korak od Trećeg svetskog rata.

    „Danas niko više ne veruje u laži koje su dovele do NATO agresije, čak ni na Zapadu“, konstatova je direktor beogradskog Instituta za evropske studije Miša Đurković.

    I on napominje da je NATO agresija na SRJ bila presedan za čitav niz akcija koje su kasnije usledile u Iraku, Libiji, Siriji ili Latinskoj Americi. Za Rusiju, Kinu i Iran, agresija je bila znak da NATO nema nameru da stane i da su ozbiljne države shvatile da će biti izložene potencijalnoj agresiji ukoliko ne počnu da se ubrzano konsoliduju.

    „Najvažniji rat koji danas vodimo jeste rat za ono što se naziva kultura sećanja i razumevanja šta smo imali pre 20 godina. Pre 7-8 godina, ambasador jedne velike zapadne države u Srbiji rekao je da je ključ da Srbija preko svog obrazovnog i medijskog sistema počne da uči svoju decu da je ona 1999. bombardovana za njeno dobro i da jednoga dana naša deca shvate da je 1999. godina bila u našem interesu“, kazao je Đurković.

    Kao rezultat tragedije Drugog svetskog rata, usvojeno je nekoliko sporazuma i konvencija o ljudskim pravima, a Helsinška povelja o ljudskim pravima trebalo bi da bude vraćena na mesto osnove za rešavanje konflikata, reči su Vladimira Pligina, pravnog eksperta Ruske akademije nauka (RAN).

    Posledice korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom utiču ne samo na stanovništvo, već i na pripadnike mirovnih snaga, a praksa korišćenja te municije ponavlja se i u drugim krajevima sveta, konstatuje Pligin.

    Oleg Morozov, rukovodilac radne grupe za praćenje spoljne delatnosti usmerene na mešanje u unutrašnja pitanja Rusije, smatra da je agresija NATO na SRJ značila kraj iluzija o poretku koji će biti uspostavljen posle kraja Hladnog rata.

    „Ljudi iz sećanja često brišu tragične događaje. Kada generacije zaborave, dolaze nove generacije koje pokušavaju da ponove tragediju“, kazao je Pligin i dodao da se u Evropi ponavlja ono što se događalo u Drugom svetskom ratu.

    „Mi danas vidimo posledice te lekcije u Jugoslaviji. Čitava geopolitička konstrukcija koju imamo danas porasla je iz Jugoslavije — Irak, Libija, pokušaj da se sruši suverena Sirija, ono što se dogodilo u Ukrajini. Mi smo gajili iluzije da postoje nekakve zone bezbednosti. Ne, sada u bilo kojem delu sveta može da se dogodi bilo šta“, objasnio je Morozov.

    Od 1999. godine teroristi se dele na „dobre“ i „loše“, u zavisnosti od toga služe li interesima Zapada ili ne.

    Konferencija je prva u nizu skupova i okruglih stolova posvećenih temi geopolitičkih posledica NATO agresije na SRJ, koje bi trebalo da se održe tokom obeležavanja 20 godina agresije, najavljeno je na konferenciji.

    Slično:

    Šef Kfora: Agresija na Kosovo je agresija na NATO
    General NATO-a novinarima: Izbegavajte termin „ruska agresija“
    NATO: I kleveta je agresija na nas
    Tagovi:
    municija sa osiromašenim uranijumom, geopolitička konstrukcija, Hladni rat, rezolucija 1244, video link, NATO agresija, strategija, praksa, NATO, ljudska prava, konferencija, agresija, bezbednost, terorizam, konferencija povodom godišnjice NATO agresije na SRJ, NATO, Aleksej Kondratjev, Ivan Gorbunov, Andrej Klimov, Oleg Morozov, Miša Đurković, Nenad Popović, Slavenko Terzić, Moskva, Beograd, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga