19:09 24 April 2019
Slušajte Sputnik
    Radovan Karadžić u sudnici haškog tribinala dok čeka presudu /

    Kraj velike igre: Koji je najgori scenario za Karadžića

    © REUTERS / Robin van Lonkhuijsen/Pool
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    0 227

    Uskoro se očekuje izricanje presude nekadašnjem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću. Tokom procesa, tužilaštvo je učinilo sve kako bi prikrilo dokaze koji bi ga oslobodili optužbe.

    U Međunarodnom mehanizmu za krivične sudove u Hagu (MMKS) za danas u 14 časova zakazano je izricanje presude nekadašnjem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću.

    Karadžić, koji je u sudskom pritvoru u Sheveningenu od 30. jula 2008. godine, zatražio je da bude oslobođen ili da mu se ponovo sudi. Tužilaštvo je žalbom zatražilo da Karadžić bude osuđen na doživotni zatvor.

    Apelacionim većem koje će izreći pravosnažnu presudu Karadžiću predsedava sudija Van Pruse Jonsen iz Danske. U veću su još sudije Ivo Rosa iz Portugala, Grasijela Santana iz Urugvaja, Hose Solasa iz Španije i Vilijam Sekule iz Tanzanije.

    Većem je predsedavao američki sudija Teodor Meron, ali se on povukao pošto je Karadžićeva odbrana tražila njegovo izuzeće zbog pristrasnosti.

    Raspravno veće oslobodilo je Karadžića krivice po tački optužnice za genocid nad muslimanima i Hrvatima u sedam bosanskih opština, ocenjujući da tu optužbu tužilaštvo nije dokazalo.

    Radovan Karadžić u haškoj sudnici
    © AP Photo / Yves Herman, pool photo via AP

    Najgori scenario po Karadžića upravo je usvajanje žalbe tužioca i osuda zbog genocida u opštinama za koje je oslobođen, navodi advokat Toma Fila.

    „Najgori scenario je da se usvoji žalba tužioca i da mu se i to stavi na teret. Onda je neminovna doživotna robija“, kaže on.

    Ono što se događalo u Haškom tribunalu oko suđenja Radovanu Karadžiću, Fila naziva „velikom igrom“, jer je optužnica bivšem predsedniku Republike Srpske bila ista kao i bivšem komandantu Vojske RS generalu Ratku Mladiću, a kao osnova za suđenje Karadžiću uzeta je presuda generalu Zdravku Tolimiru. Mladić je, podsećamo, nepravosnažnom presudom osuđen na kaznu doživotnog zatvora, a Tolimir je takođe osuđen na doživotnu robiju. U oba slučaja sudio je sudija Teodor Meron, navodi Fila.

    Meron je izuzet iz postupka Karadžiću, jer bi prema oceni francuskog sudije Žan Kloda Antonetija bio pristrasan, pošto se već izjasnio o tome da se u Karadžićevom slučaju radi o genocidu.

    Tribunal je 24. marta 2016. godine Karadžića proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, između 1992. i 1995. godine.

    Prema prvostepenoj presudi, srpske oružane snage, čiji je Karadžić bio vrhovni komandant, sistematski i planski su u julu 1995. godine streljale „najmanje 5.115 muslimanskih muškaraca“ iz Srebrenice s genocidnom namerom da ih unište kao etničku grupu.

    Prvu optužnicu protiv Karadžića Haški tribunal podigao je u julu 1995, a srpske vlasti uhapsile su Karadžića 21. jula 2008. godine u Beogradu, gde se dugo skrivao pod imenom Dragana Dabića.

    U toku postupka Radovanu Karadžiću, prema rečima advokata Gorana Petronijevića, odbrana je nailazila na razne prepreke, a među najvećim bilo je prikrivanje dokaza koji idu u korist optuženog.

    Tužilaštvo je u obavezi da sve dokaze obelodani odbrani pre početka dokaznog postupka, kako bi odbrana mogla da ih upotrebi, kaže Petronijević.

    „Međutim, mi smo samo u slučaju doktora Karadžića, od 177 zahteva, što pretresnom sudiji, što pretresnom veću, za skretanje pažnje, odnosno za upoznavanje veća sa prikrivanjem dokaza od strane tužilaštva, imali 173 pozitivne odluke. Dakle, 173 puta u toku suđenja doktoru Karadžiću sud je opomenuo tužilaštvo da je prekršilo pravila o postupku i obelodanjivanju dokaza, koje je moralo da objavi do samog početka postupka“, objašnjava Petronijević.

    Tužilaštvo je, prema Petronijevićevim rečima, redovno prikrivalo dokaze, a obelodanjivali su ih ili kada ih odbrana pronađe ili kada prođe rok za upotrebu dokaza.

    „U normalnim okolnostima, u anglosaksonskom sistemu, kada bi tužilaštvo tri puta bilo uhvaćeno u takvoj vrsti povrede postupka, a to su teške povrede i zloupotrebe postupka, takav postupak bi bio ponovljen“, smatra Petronijević.

    Da je samo trećina dokaza koje je tužilaštvo prikrilo moglo da uđe u korpus dokaza, dodaje Petronijević, presuda Radovanu Karadžiću bila bi oslobađajuća.

    Slično:

    Hag zabranio prenos uživo presude Karadžiću
    Dodik: Nemoguće da su samo Srbi krivi
    Izetbegovićeva prevara izazvala rat
    Tagovi:
    skrivanje dokaza, dokazni postupak, velika igra, izricanje, Radovan Karadžić, doživotna robija, tužilaštvo, dokazi, Haški tribunal, presuda, optužnica, genocid, izricanje presude Radovanu Karadžiću, Međunarodni mehanizam za lrivične sudove u Hagu, Žan Klod Antoneti, Teodor Meron, Goran Petronijević, Radovan Karadžić, Toma Fila, Sheveningen, Republika Srpska, Holandija, Hag
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga