03:23 19 April 2019
Slušajte Sputnik
    Zastava Kipra

    (Ne)moguća grčka misija prema Turskoj

    © AFP 2019 / Yiannis Kourtoglou
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    0 112

    Turska sigurno u dogledno vreme neće postati članica EU, pa ocenu Atine da je pridruživanje Turske EU od najboljeg interesa za rešavanje kiparskog pitanja treba gledati kao pokušaj da se pokrene dijalog Grka i Turaka na Kipru koji je zamro pre dve godine.

    Najnovija izjava ministar spoljnih poslova Grčke Jorgosa Katrugalosa da je u najboljem interesu Grčke, Kipra i Evropske unije da ostane ponuda Turskoj da se pridruži Uniji, koliko god izgledala iznenađujuća, za poznavaoce kiparskog problema nije bila posebna novost.

    Posle razgovora sa kiparskim kolegom Nikosom Hristodulidisom, šef grčke diplomatije je rekao da je „antievropska, neprijateljska Turska na istočnoj granici EU nepoželjna, ali i da Ankara mora da u potpunosti ispoštuje principe Unije“. Hristodulidis je na to dodao da se Kipar ne slaže sa onim članicama EU koje ne žele da Turska bude njen deo, jer bi to upropastilo napore za ponovno ujedinjenje etnički podeljenog Kipra, ali i potkopalo šanse da Ankara prihvati principe EU.

    Prema rečima spoljnopolitičkog komentatora, nekadašnjeg dopisnik Tanjuga iz Grčke i Turske Vojislava Lalića, te izjave, međutim, nisu novost.

    „Ta izjava, odnosno ta ideja da Grčka podrži ulazak Turske u EU nije novijeg datuma. Ona se s vremena na vreme poteže, ali kao što znamo Turska ima drugih problema kada je reč o približavanju Briselu“, ističe Lalić za Sputnjik i podseća ne samo na kiparski problem, nego i na mnoge druge probleme između Grčke i Turske u vezi sa širinom teritorijalnih voda u Egejskom moru, vazdušnim prostorom i položajem manjina i u jednoj i u drugoj zemlji…

    Odličan poznavalac grčko-turskih (ne)prilika kaže da povrh svega toga kiparski problem više od 40 godina stoji na mrtvoj tački.

    „Pregovori su prekinuti pre dve godine i pitanje je kada će biti nastavljeni. U takvoj situaciji u Atini se, očigledno, procenjuje da bi u okviru EU ti problemi mogli lakše da se reše, jer u tom slučaju ne mogu biti nedefinisane granice, kao što je to na Kipru, ne može se imati spor u vezi sa širinom teritorijalnih voda ili položajem manjina u jednoj i drugoj zemlji“, objašnjava Lalić.

    Izjava grčkog šefa diplomatije došla je uoči njegove posete Turskoj koju je najavila i turska štampa, napominje sagovornik Sputnjika, ali i dodaje da od te posete ne treba očekivati neke spektakularne rezultate. Ipak, on dodaje da izjave grkih zvaničnika iz Atine i Nikozije nisu date bez razloga.

    „Pregovori o Kipru su se odvijali u Švajcarskoj i prekinuti su pre dve godine, a Ujedinjene nacije ponovo pokušavaju da taj dijalog ’ožive‘, ali za sada ne uspevaju u tome. Grčki ministar će pokušati da nagovori domaćine da dvojica lidera grčke i turske zajednice na Kipru ponovo sednu za sto i da pokušaju da nađu trajno rešenje kiparskog problema, što sigurno neće ići ni brzo, ni lako“, kaže Lalić.

    On podseća da na Kipru postoje mnoga otvorena pitanja, od toga šta će biti sa imovinom koja je uzurpirana na severnom delu ostrva, koji drže Turci, do nerešenih sudbina mnogih građana.

    „Ovo je očigledno pokušaj da se krene sa mrtve tačke i da se pokuša da se nađe konačno rešenje. Jedan od preduslova sigurno je i to da bi Ankara morala da prizna Republiku Kipar. Kao što je poznato, Turska ne priznaje Republiku Kipar, iako je ona punopravna članica UN i ravnopravna članica EU od 2004. godine. Dakle, slučaj Kipra je mnogo opteretio i EU koja sada pokušava da nagovori dve strane da sednu za pregovarački sto kako bi se to pitanje konačno skinulo sa dnevnog reda“, ističe sagovornik Sputnjika.

    Na pitanje kolike su realne šanse da Turska, koja je dugogodišnji kandidat za EU, postane njena članica, pogotovo s obzirom na dešavanja poslednjih godina, Lalić je odgovor ilustrovao brojkama.

    „Turska je prvi put podnela zahtev za ulazak u EU 1987. godine. Dobila je status kandidata poslednjih dana prošlog veka, počela je pristupne pregovore 2004. godine, istog dana kada i Hrvatska, koja je pre pet godina postala punopravna članica EU. Do sada je od 35 poglavlja završila pregovore samo o jednom“, precizan je bio nekadašnji dopisnik iz Ankare.

    On napominje da se više pregovaračkih poglavlja nalazi pod vetom Republike Kipar zato što je Turska ne priznaje, ali ističe da je najteži problem za Tursku i njen ulazak u EU to što u dve vodeće zemlje Unije, Nemačkoj i Francuskoj, smatraju da Turskoj nije mesto u punopravnom članstvu, već da sa njom kao značajnom zemljom treba razvijati posebno partnerstvo i saradnju.

    „Mislim da Turska u dogledno vreme, a skoro bih se usudio da kažem i nikada, neće postati članica EU, jer ona jednostavno ne da se približava nekakvim kriterijumima i standardima EU, nego, kako to često u poslednje vreme u Briselu kažu, ona se poslednjih godina sve više udaljava. Rezolucijom koja je usvojena prošle nedelje Evropski parlament je predložio svojim članicama da donesu zvanične odluke da se konačno pregovori o ulasku Turske u EU prekinu“, naglašava Lalić.

    On kaže da iako to nije obavezujuća odluka, jer svaka zemlja o tome treba da se izjasni, to potvrđuje da se Turska pod vladavinom Redžepa Tajipa Erdogana sve se više udaljuje od EU.

    Pošto su i Grčka i Kipar članice EU i sve to znaju, nameće se pitanje zašto opet podgrevaju taj stari predlog sa prijemom Turske u EU koji je takoreći neizvedljiv?

    „Oni na taj način očigledno žele da pokažu dobru volju da bi se ta pitanja pokrenula na međunarodnom planu. O odnosima Grčke, Turske i Kipra ne mora da se razgovara samo u EU. Može u Evropskom savetu, a može pre svega u UN. Ja mislim da Grčka zapravo na taj način indirektno pokušava da dijalog koji je zamro na Kipru pokrene pre preko UN, nego preko EU“, mišljenja je Lalić.

    Slično:

    Turska i Grčka — partneri drugačijih političkih kultura
    Grčka traži „plan B“ ako propadne sporazum EU—Turska
    Grčka: Turska još nije ušla u 21. vek i savremenu civilizaciju
    Turska i Grčka mole NATO da patrolira Egejskim morem
    Kipar: Uhapšen Izraelac umešan u trgovinu organima na Kosovu
    Grčka mora da brani Kipar
    Čurkinov odgovor zapadnim kolegama: Vratite vi Gibraltar, Kipar...
    Kipar bi mogao da obori sporazum Turske i EU
    Grčka i Kipar ne žele Tursku u EU
    Tagovi:
    konačno rešenje, grčko-turski dijalog, kiparski problem, prekid, UN, EU, priznanje, Nikos Hristodulidis, Jorgos Katrugalos, Vojislav Lalić, Redžep Tajip Erdogan, Egejsko more
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga