20:27 18 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Američki vojnik pravi selfi u vojnoj američkoj vojnoj bazi, južno od Mosula Oktobar 25, 2016

    Reket za okupaciju ili izgovor za povlačenje?

    © REUTERS / Alaa Al-Marjani
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Vrzić
    1531

    Administracija Donalda Trampa namerava da zaradi novac na okupaciji savezničkih država. „Privilegija“ koju imaju, u vidu boravka američke vojske na njihovoj teritoriji, ubuduće bi Nemačku i Japan, ali i druge zemlje, mogla da košta znatno više nego dosad – pun iznos troškova, plus još 50 odsto za spomenutu privilegiju.

    Ovaj plan još nije ozvaničen ali, javlja „Blumberg“, nalazi se u mnogo naprednijoj fazi izrade nego što je javnosti poznato. Osim novca, precizira se, ova pretnja reketom trebalo bi da Vašingtonu donese i „prednost u nagovaranju država da učine ono što SAD zahtevaju“.

    Ukoliko ispune zahteve, tvrdi „Blumberg“, dobiće popust, a reč je o iznosima od više milijardi dolara na godišnjem nivou…

    Predvidljivo, najavljeni zahtev Bele kuće izazvao je gnev njenih oponenata iz vrha obeju partija.

    „To je monumentalno glup pristup… Naša vojska prisutna je u tim zemljama prvenstveno zbog naše koristi. Za nas je od ogromnog strateškog značaja da budemo prisutni u tim zemljama“, karakterističan je komentar demokratskog kongresmena Adama Smita, predsedavajućeg Odbora za oružane snage Predstavničkog doma.

    Ova ideja je „pogrešna i imala bi poražavajuće posledice po bezbednost naše zemlje i po naše saveznike“, reagovala je na sličan način i Liz Čejni, predvodnica republikanaca u Predstavničkom domu — uzgred, ćerka zloglasnog Dika Čejnija, potpredsednika SAD u vreme Džordža Buša Mlađeg i jednog od glavnih arhitekata napada na Avganistan i Irak.

    Kakve se namere kriju iza ove inicijative Bele kuće? Kako će na ovaj zahtev, bude li ozvaničen, reagovati američki saveznici? I kakve bi strateške posledice sve ovo moglo da izazove?

    O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić i politikolog Aleksandar Pavić.

    „Još od kampanje Tramp govori kako ne vidi veliku vrednost u savezništvu s evropskim zemljama, dakle u NATO-u, i već duže vreme on pokušava da dokaže da od toga Amerika samo trpi štetu“, ukazuje Obrad Kesić. „Njegova teza je da nema logike u tome da Amerika finansira odbranu ekonomski razvijenih, pa i konkurentskih zemalja. Ovaj potez je dokaz da on i dalje pokušava da Ameriku oslobodi od tog saveza, zbog čega je i po ovom pitanju došao u sukob s vašingtonskim političkim establišmentom.“

    „Upravo na osnovu ovakvih obećanja Tramp je i dobio izbore“, podseća Aleksandar Pavić. „I ovo nije prva poruka ovog tipa koju je on uputio na račun saveznika – još prošlog leta na NATO samitu on je zatražio da se troškovi za odbranu ne povećaju samo na dva odsto BDP-a, već na čak četiri odsto, iako je i onih dva odsto za većinu nedostižno. I zato se postavlja pitanje da li on, zapravo, namerno ispostavlja nemoguće zahteve, da bi nakon toga pred establišmentom imao izgovor i dobar argument za promenu pristupa. Uostalom, kada se pogleda ko je protiv ovog plana – a to je pre svega američki politički establišment, kome je u interesu da Amerika i dalje ostane globalna imperija – jasno je o čemu se ovde radi. Sa stanovišta američkih imperijalista, naime, prihvatljivo bi bilo čak i da njihovi saveznici još i manje plaćaju, samo da američka vojska ostane prisutna u svim delovima sveta.“

    Američka vojska stacionirana je, inače, u preko 100 zemalja širom sveta: 56.000 vojnika u Japanu, 35.000 u Nemačkoj, 28.500 u Južnoj Koreji, 12.000 u Italiji, 9.000 u Velikoj Britaniji… „Zašto su SAD i dalje odgovorne za bezbednost Nemačke i Japana, kada se Drugi svetski rat okončao pre skoro 75 godina?!“, prenosi portal „Aksios“ pitanje koje postavljaju „vašingtonski zagovornici ovog plana, predvođeni Donaldom Trampom“.

    „Američke baze u Evropi predstavljale su prvi štit protiv nekadašnjeg istočnog bloka, a njihovo opstajanje posle završetka Hladnog rata sada se ’opravdava‘ antiruskom histerijom. Istraživanja u Americi, međutim, pokazuju da u rusku pretnju malo ko veruje, te obični Amerikanci otuda i postavljaju pitanje, baš kao i Tramp – od koga ih mi branimo?“, ukazuje Obrad Kesić.

    Odgovor na ovo pitanje naslućuje se u već citiranim rečima kongresmena Adama Smita, koji je, možda i nehotice, priznao da se američka vojska u Nemačkoj, Japanu… zapravo i ne nalazi zbog njihove zaštite, već zbog zaštite interesa američke globalne imperije.

    „Upravo je o tome reč“, komentariše Aleksandar Pavić. „Među globalistima postoji opravdan strah da bi se, bez američkog vojnog prisustva, Nemačka približila Rusiji, i da bi onda Rusija postala isuviše jaka. Isto tako, ako bi se američka vojska povukla iz Japana ili Južne Koreje, SAD više neće imati sredstvo za obuzdavanje Kine.“

    „Politički establišment ne prihvata realnost da se više ne može održati sistem koji je izgrađen posle Hladnog rata“, smatra Obrad Kesić, koji zaključuje: „Rok trajanja američke moći u svetu može da se produži samo izgradnjom novih partnerstava, a to su, umesto dosadašnjih, upravo partnerstva sa Rusijom i Kinom, čiji se uspon više ne može zaustaviti. Bez saradnje s njima, i tu je Tramp u pravu, Amerika neće imati mogućnost da utiče na rešavanje bilo kog pitanja u svetu.

    Istovremeno, ne verujem da on očekuje da će sadašnji saveznici ispuniti zahteve koji su im postavljeni, što će on i iskoristiti kao dokaz svoje tvrdnje da to nisu pouzdani i iskreni partneri, zbog čega rešenje za odbranu nacionalnih interesa mora da se potraži na drugačiji način nego za vreme Hladnog rata. Otuda, sve ovo može da se pokaže i kao temelj za neke buduće poteze, koji mogu da budu čak i radikalniji od ovih koji su sada najavljeni.“ 

    Tagovi:
    Nemačka, Japan, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga