03:24 19 April 2019
Slušajte Sputnik
    NATO bombardovanje 1999

    Crni danak NATO bombi u Crnoj Gori — najgore u Tivtu i Budvi

    © AP Photo / Risto Bozovic
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nebojša Popović
    2336

    Broj oboljelih od karcinoma u poslednjih devet godina u Crnoj Gori je utrostručen, upozorio je direktor Klinike za onkologiju Kliničkog centra u Podgorici dr Vladimir Todorović. Iako zvaničnici izbegavaju da govore o tome, mnogi u Crnoj Gori povezuju takav trend s NATO bombardovanjem 1999. tokom kojeg je korišćena i municija s osiromašenim uranijumom.

    Na klinici za onkologiju i radioterapiju Kliničkog centra Crne Gore sada se liječi 2.000 pacijenata, dok ih je prije nepunu deceniju bilo 650, rekao je za „Pobjedu“ Todorović. Dodao je da u Crnoj Gori sada ima više od 3.000 novooboljelih od karcinoma, a da ta bolest godišnje odnese oko 1.300 života.

    Međutim, prema tumačenju Instituta za javno zdravlje, to ne znači nužno da je broj oboljelih od karcinoma u Crnoj Gori utrostručen, jer se kretanje raka ne može u potpunosti sagledati u poslednjih devet godina, pošto je „registar o malignim neoplazmama formiran tek 2013. godine“.

    „Sve dok registar ne bude imao dovoljno podataka o kretanju obolijevanja i umiranja od raka (najmanje desetak godina uzastopno) ne može se dati pouzdano objašnjenje eventualnog porasta ili bilo kojeg drugog problema povezanog za kretanje pokazatelja obolijevanja od raka“, poručuju iz Instituta. 

    Brojke su, ipak, neumoljive. Dok ljekari za taj dramatičan porast pacijenata na onkološkoj klinici dominantno okrivljuju neke od glavnih uzročnika kancera: duvan, gojaznost, fizičku neaktivnost i pretjerano izlaganje sunčevim zracima, u Crnoj Gori nemali broj ljudi ima podozrenje da bi jedan od uzroka tog izuzetno negativnog trenda mogao biti povezan i sa posledicama NATO bombardovanja iz 1999. godine, s obzirom da je poznato da je kako u Crnoj Gori, tako i u Srbiji (a naročito na Kosovu i Metohiji) korišćena municija sa osiromašenim uranijumom.

    U Crnoj Gori zasad nema zvaničnih istraživanja koja bi mogla ponuditi nedvosmislene dokaze za takvu sumnju. Takođe, od učlanjenja Crne Gore u Sjevernoatlantsku alijansu postoji prećutna zabrana preispitivanja negativne uloge NATO-a u bilo kojem kontekstu, makar da se radi i o zdravlju građana.

    Ipak, ova okolnost ne sprečava Crnogorce da sve češće postavljaju pitanja i apeluju da se ta stvar konačno raščisti. Jedna od takvih inicijativa pod nazivom — „Apel za formiranje nezavisne ekspertske komisije koja bi utvrdila uticaj NATO bombardovanja na zdravlje ljudi“, priprema se upravo ovih dana u Crnoj Gori, i to u susret obilježavanja dvije decenije „crnog jubileja“ — NATO agresije na SR Jugoslaviju.

    Jedan od pokretača Apela, novinar i aktivista Igor Damjanović za Sputnjik kaže da je osjećao moralnu obavezu da bude jedan od inicijatora u toj važnoj priči, jer se „u javnosti Crne Gore o toj užasnoj temi ćuti, za razliku recimo od Srbije, Holandije i Italije“.

    On dodaje da se prije desetak godina, kao jedan od osnovnih motiva koji ga je podstakao da se bavi tim problemom, pojavila knjiga „Zločin u ratu, genocid u miru“, koja je javnost tada upozorila na opasnosti od bombardovanja osiromašenim uranijumom i drugim bojnim otrovima bačenim od strane NATO na našu zemlju 1999. godine, te opasnih materija oslobođenih bombardovanjem fabrika i infrastrukturnih objekata.

    „Zastrašujuće prognoze o procentima rasta broja oboljelih od malignih bolesti iznijete su u toj knjizi, među čijim koautorima su general Slobodan Petković, koji je tokom agresije bio načelnik Protivbiološke i hemijske odbrane Vojske Jugoslavije, kao i vodeći srpski onkolog u to vrijeme prof. dr Slobodan Čikarić. Nažalost, nedavna saopštenja iz Klinike za onkologiju KCCG su njihove prognoze potvrdile u potpunosti“, smatra Damjanović.

    Prema njegovom mišljenju, još jedan detalj u izvještajima o rastu broja oboljelih od malignih oboljenja takođe je indikativan, a to su mjesta u Crnoj Gori u kojim je zabilježen najveći broj novooboljelih.

    „U samom vrhu su Tivat i Budva. Podsjetimo, to su gradovi između kojih se nalazi poluostrvo Luštica za koje se zna da je bombardovano osiromašenim uranijumom tokom NATO agresije, dok su Podgorica i Danilovgrad takođe mjesta gdje je bombardovanje bilo najintenzivnije“, napominje Damjanović, te zaključuje da ne treba unaprijed optuživati nikoga, ali da javnost ima pravo da zna punu istinu o posledicama NATO agresije, kako bi građani mogli na vrijeme da preduzmu mjere predostrožnosti.

    Podsjetimo, teritorija Crne Gore nije bila pošteđena uranijumskih bombi, kao ni dejstava po skladištima goriva i municije. Ono što je za sada van svake sumnje poznato, jeste da je NATO 30. maja 1999. godine na poluostrvu Lušticu, lokalitetu na kojem tada nije bilo nikakvih vojnih objekata, niti raspoređenih jedinica, dejstvovao sa oko 90 projektila sa osiromašenim uranijumom, te da je izmjerena radioaktivnost na Luštici, neposredno nakon dejstva NATO avijacije, bila 350 puta veća od dozvoljenih vrijednosti.

    Na porazni uticaj bombardovanja NATO na zdravlje ljudi u Srbiji ukazala je, podsjetimo, i državna Komisija za istragu posljedica bombardovanja. Ona je u izvještaju ukazala da su djeca u uzrasnoj grupi od pet do devet godina rođena između 1999. i 2015. godine u Srbiji bila izložena toksičnom faktoru koji je uticao da budu podložna malignim bolestima. Kako je istakao predsjednik državne komisije Darko Laketić, značajan porast obolijevanja je postojao i u grupi djece od 15 do 18 godina, ali rezultati za tu grupu mogu biti poznati tek za nekoliko godina.

    Tagovi:
    Crna Gora, NATO, bombardovanje, Region
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga