02:55 06 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Spomenik Milici Rakić, devojčici koju su ubile NATO bombe 1999. godine, u Tašmajdanskom parku

    Šta sve ne smemo zaboraviti: Heroji sa Košara, mala Milica...(video)

    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2390
    Pratite nas

    Za 78 dana napada NATO-a na SR Jugoslaviju bačeno je 15,7 tona municije sa osiromašenim uranijumom i time je izvršen genocid nad još nerođenim generacijama, ali najveći genocid bismo izvršili mi, samo ako zaboravimo svoje mrtve heroje i ne poštujemo žive, smatra pukovnik Ljubinko Đurković, komandant odbrane Košara.

    Podaci govore da je u agresiji NATO-a poginulo 1.008 ljudi u uniformi, 2.500 civila, a da je bačeno 25.000 tona eksploziva. Prisećajući se tih dramatičnih dana, Đurković je u emisiji „Svet sa Sputnjikom“, posvećenoj 20. godišnjici agresije NATO-a, rekao da je u borbama na pravcu karaule Košare, zahvaljujući hrabrosti pripadnika Vojske Jugoslavije, sprečena kopnena invazija Alijanse na našu zemlju.

    Odnos snaga u živoj sili bio je jedan naprema petnaest u njihovu korist, a u materijalno-tehničkim sredstvima jedan naprema šeststo, računajući i vazdušnu komponentu, priča Đurković.

    „Major Gavrilović je u odbrani Beograda rekao svojim vojnicima da ih je vrhovna komanda otpisala. Ovde smo mi sami sebe otpisali“, kaže i dodaje da su u prvom ešalonu neprijateljskih snaga bili regrutovani pripadnici OVK, ali oni su bili pod vrlo disciplinovanom komandom NATO snaga i njihovih vojnih instruktora, priča Đurković.

    „Govorimo o organizovanoj akciji napada NATO snaga na SRJ, o terorističkoj akciji Alijanse jer su pogazili međunarodno pravo i istinski izvršili zločin“, kaže pukovnik, ocenjujući da bi, da nije bilo odbrane Košara, nepriznato Kosovo bilo mnogo veće, a NATO vojnici bi „pili kafu u Beogradu“, kako je rekao engleski jedan engleski pukovnik.

    Đurković je podsetio i na crni bilans sa Košara: poginulo je 108 pripadnika naše vojske, a još 11 tokom 1998, kada su teroristi pokušavali da unesu opremu i oružje preko granice. Ranjeno je 265 vojnika, mnogi su invalidi, a još 33 učesnika tih borbi umrla su od kancera.

    Dr Darko Laketić, predsednik skupštinske Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja, izneo je rezultate prvih istraživanja koji, kako je rekao, govore o povećanoj osetljivosti dece uzrasta od 5 do 9 godina, odnosno rođene nakon 1999. godine, na nastanak malignih bolesti pod dejstvom određenog toksičnog faktora.

    Laketić je podsetio da je Komisija formirana pre manje od godinu dana, te da joj je puno pomogao izveštaj komisije italijanskog parlamenta, koja je istraživala obolevanje od kancera italijanskih pripadnika Kfora.

    Činjenica je, napominje, da je prilikom ulaska Kfora na Kosovo i Metohiju američki kontingent ušao pod punom zaštitnom opremom, dok je italijanski kontingent bio nepripremljen, iako je komanda NATO-a upozorila Generalštab italijanske vojske na opasnosti. Upravo iz tih razloga je proizašlo nekoliko krivičnih prijava protiv generala italijanske vojske od Komisije italijanskog parlamenta.

    Ekološka kataklizma

    Međutim, pored osiromašenog uranijuma, u životnu sredinu oslobođene su mnoge kancerogene supstance, poput trafo ulja, odnosno piralena, koji je u svetskoj nomenklaturi kancerogenih supstanci u samom vrhu.

    „Činjenica je da smo najveće ekološke incidente i najveće trovanje životne sredine imali 1999. u NATO bombardovanju i da smo u tom periodu, pored drugih, doživeli i ekološku katastrofu“, rekao je Laketić.

    Avram Izrael, načelnik beogradskog Centra za obaveštavanje u vreme bombardovanja, govoreći o bombardovanim hemijskim postrojenjima u Beogradu i okolini, rekao je da su najopasnije situacije nastale kada se dejstvovalo po skladištu raketnog goriva u Lipovačkoj šumi, po „Rafineriji nafte“ i „Petrohemiji“ u Pančevu, kao i po „Prvoj iskri“ u Bariču.

    U kompleksu „Petrohemije“ bio je korak do kataklizme kada je pogođena njihova energana. U velikom rezervoaru nalazio se vinilmonomerhlorid. Ekipa u „Petrohemiji“ je, da bi predupredila katastrofu, otvorila ventile, on je otišao u vazduh i to se pretvorilo u male okom nevidljive plastične kuglice koje su upale u zemlju sa izuzetno dugim periodom raspada, objasnio je Izrael.

    U „Prvoj iskri Barič“, dodao je naš sagovornik, nakon što je projektil pogodio upravu zgradu u neposrednoj blizini dva rezervoara sa sto tona hlorovodonične kiseline, ta otrovna supstanca je ispuštena u reku Savu.

    Prema rečima Laketića, na teritoriji sliva donje Lepenice najveća je kontaminacija od piralena. Što se tiče osiromašenog uranijuma, evidentirano je 117 lokacija gađanih municijom tog tipa, od toga pet u Pčinjskom okrugu.

    Predstavnici Komisije su, napominje on, razgovarali sa radnicima komunalnog preduzeća u Vranju, koji su radili na ograđivanju terena Pljačkovica: od njih 40, koji su bili na tom zadatku, umrlo je više od polovine, većinom od malignih bolesti.

    I u jedinici Avrama Izraela, koja je brojala 300 pripadnika, zabeležena je povećana stopa smrtnosti od kancera. Izrael kaže da se i sam bori protiv te bolesti već 14 godina, a ne isključuje da je tome doprineo i stres, jer je zvuk sirena u Beogradu za 78 dana trajao preko četiri sata – uzbuna je data 142 puta.

    Najteže mu je, priznaje, ipak pala smrt trogodišnje Milice Rakić, koju je geler pogodio dok je u svojoj kući sedela na noši.

    „Danas bi to bila devojka od blizu 24 godine. Njen život je zaustavljen. Bio sam ljut na sebe što nisam bio navalentniji insistirajući da se ljudi pridržavaju mera civilne zaštite. Iako su oni to zvali kolateralnom štetom, kad izgubite dete, to nije utešno“, s gorčinom konstatuje Izrael.

    Košare da uđu u udžbenike

    Đurković smatra da se svim koji su dali doprinos u odbrani zemlje treba adekvatno odužiti. U tom smislu s resornim ministrom još 2016. dogovorio je podizanje spomenika u Beogradu herojima sa Košara, ali i vitezima neba i onima koji su obarali neprijateljske letilice i rakete.

    On navodi podatke ruskih istraživanja da je oboreno oko 40 letilica, preko 1.000 bespilotnih, kao i nekoliko hiljada krstarećih raketa. O herojima sa Košara snimljen je i dokumentarni igrani film koji će biti prikazan 9. aprila.

    Đurković takođe predlaže da bitka sa Košara uđe u školske udžbenike. Sa njim se slaže i Laketić, koji zaključuje da podvizi ljudi koji su branili državu Srbiju moraju ostati zabeleženi „za vjek i vjekov“.

    Tagovi:
    heroji sa Košara, NATO agresija, Dvadeseta godišnjica bombardovanja Jugoslavije, Milica Rakić, Košare, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga