17:18 22 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Strateški transportni avion AN-124-100 Ruslan i avioni IL-76

    Ruski avioni u Venecueli – Sasvim (ne)obična pojava

    © Sputnik / Maksim Blinov
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    31051
    Pratite nas

    Dok jedan deo ruskih stručnjaka čeka zvaničnu potvrdu, drugi deo analitičara ne vidi ništa neuobičajeno u tome što su juče navodno na aerodrom u Karakasu sletela dva ruska aviona sa 35 tona tereta i 99 vojnika. Šta uopšte znači ovakav potez i kako bi se mogao odraziti na razvoj ionako napete situacije u Venecueli?

    Prema navodima lokalnog lista „Komersijo“, avioni An-124 i Il-62 sa ruskim vojnicima i 35 tona tereta sleteli su na aerodrom „Majketija“ u Karakasu. List tvrdi da je 99 vojnika na čelu sa načelnikom Glavne organizaciono-mobilne uprave Generalštaba Oružanih snaga Rusije general-pukovnikom Vasilijem Tonkoškurovom dočekao šef Odeljenja za međunarodne veze i integracije Venecuele Marijani Mata, zajedno sa predstavnikom Nacionalne garde Venecuele Edgarom Rejesom i članovima ruske diplomatske misije u Karakasu.

    Profesor Fakulteta za međunarodne odnose Univerziteta u Sankt Peterburgu, stručnjak za Latinsku Ameriku Viktor Hejfec za Sputnjik objašnjava da ovakav potez svakako ne bi mogao biti plod jednostrane odluke, već postojanja zvaničnog sporazuma na međudržavnom nivou.

    „Vidite, ovaj broj ruskih vojnika koji je navodno sleteo u Venecuelu svakako nije dovoljan da bi se, pa čak i zajedničkim snagama, bilo šta konkretno promenilo na međunarodnoj sceni. Stotinak ljudi pre može predstavljati deo vojno-tehničke grupe koja pruža savetodavne usluge. Pa čak i ako su ovi vojnici deo nekakve paravojne formacije, što se moglo čuti kao pretpostavka u nekim medijima, to svakako nije dovoljan broj da bi se napravio nekakav značajan preokret situacije. Duboko verujem da je ovo najpre signal o ruskom prisustvu, kao i pokazatelj da Moskva želi da ostane deo političkog, pregovaračkog procesa“, ističe ruski stručnjak.

    Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika Vladimira Putina, odbio je danas da prokomentariše medijske izveštaje o tome da su u Venecuelu doletela dva ruska aviona sa vojnicima i opremom.

    Generalni direktor Latinoameričkog centra u Rusiji Jegor Lidovskoj takođe nije mogao ni da potvrdi ni da demantuje ovu informaciju, istakavši da je ovo pitanje isključivo u nadležnosti Ministarstva odbrane Ruske Federacije. Međutim, Lidovskoj smatra da bi, ako ruski avioni i jesu sleteli u Karakas, to verovatno mogao biti samo nastavak odavno uspostavljene vrlo tesne saradnje između Rusije i Venecuele.

    „Još u vreme Čaveza, Venecuela je kupila mnogo ruskog oružja. Stoga, možda se radi samo o redovnom remontu ili zajedničkim vojnim vežbama. Drugo je pitanje zašto je toliko pažnje zapadnih medija poklonjeno ovom događaju? Čini se da iznova žele da prikažu Rusiju kao agresora. Deluje da sasvim legalnu tehničku saradnju dve suverene države Zapad želi da prikaže kao zavisnost Madura od pomoći Rusije. Istovremeno, Huan Gvaido je dobio američko oružje mimo svih opšteprihvaćenih normi, pravila i tako dalje. A da ne pominjemo da Gvaido, iako ga Zapad smatra predsednikom Venecuele, zapravo nije šef države“, podvlači Lidovskoj.

    Što se tiče daljeg rešavanja napete situacije u Venecueli i učešća Rusije u tom procesu, Hejfec smatra da bi osim što pruža podršku Maduru, Rusija trebalo ipak da pokaže i interesovanje za mogući razgovor sa opozicijom. Iako smatra da su šanse za tako nešto manje nego prošle godine, naš sagovornik ne isključuje mogućnost izbijanja vojnog puča. Međutim, Hejfec ističe da će ko god se u budućnosti bude našao na čelu države, imati velike probleme da se izbori sa ekonomskom situacijom.

    „Ako govorimo o Vladi Madura, mislim da nema šanse da on opstane na vlasti do kraja predviđenog mandata. Jednostavno, sve je manje ekonomskih uslova za to. Sve je manji obim proizvodnje nafte, u ovom trenutku je čak manji od 100.000 barela dnevno. U poslednje vreme se zbog brojnih razloga proizvodnja nafte usporava, gotovo je došlo do obustave čitavog procesa. Nejasno je šta će biti sa teškom naftom koja je pohranjena u rezervoarima. Bez živog novca, bez zarade, teško da Nikolas Maduro može ostvariti dalje ekonomske manevre. Jasno je da ni Rusija ni Kina ne mogu izdržavati tako veliku zemlju. Prema procenama, za oporavak zemlje je potrebno do 25 milijardi dolara samo tokom jedne godine i verovatno u naredne tri“, objašnjava naš sagovornik.

    Ipak, Lidovskoj smatra da je cela priča oko humanitarne krize i teške ekonomske situacije više plod medijskih spekulacija, nego što oslikava realno stanje stvari. Naš sagovornik dodaje da je istina da u Venecueli inače ima mnogo siromašnog stanovništva, ali da se Vlada trudi da im putem specijalnih programa pomogne.

    „U (venecuelanskoj) federalnoj državi Vargas na aerodrom ’La Gvaira‘ svakodnevno sleću avioni puni hrane koju je država Venecuela kupila, podvlačim, kupila za svoje stanovništvo. Hrana stiže iz prijateljskih država poput Meksika, Turske, Kine, Rusije, Irana i drugih koje podržavaju program Vlade u Karakasu, putem kojeg pomaže svom stanovništvu. Jednostavno, ovde se radi o zameni teza. U Venecueli nema humanitarne krize, već je došlo do pogoršavanja ekonomske situacije zbog sankcija i drugih otežavajućih mera koje sprovode SAD“, objašnjava naš sagovornik.

    Ruski analitičari kao moguću platformu, u okviru koje bi se organizovao efikasan pregovarački proces, vide BRIKS. Ipak, mnogi su i rezervisani, imajući u vidu činjenicu da je na čelu ključne regionalne snage — Brazila sada čovek koji više odgovara interesima Zapada.

    „BRIKS bi bio veoma dobra varijanta, ali brine me stav Brazila, tačnije predsednik Bolsonara, koji je na čelo države došao posle isfabrikovane optužbe na račun prethodnika. Pitanje je da li će kao ljubitelj lika i dela Donalda Trampa sadašnji brazilski predsednik zaista sprovoditi želje svog naroda. Brine me takođe mogućnost da i brazilska opozicija može u vidu inata dovesti u pitanje ceo pregovarački proces i na njega negativno odreagovati. Ali, svaki pokušaj diskusije i mirovnog regulisanja je apsolutno dobrodošao“, izričit je Lidovskoj.

    Daleko pragmatičnije na ovu mogućnost gleda Hejfec, ističući da bi BRIKS bio logičan format, gde bi Rusija i Kina, koje podržavaju Venecuelu, mogle da navedu Brazil na određene ustupke.

    „To je svakako dobra mogućnost. Brazilske vlasti su već izjavile da bi htele da razmotre krizu u Venecueli u okviru BRIKS platforme. Nisam spreman da tvrdim da bi se ovi pregovori uspešno završili, ali osim Brazila u pregovorima bi učestvovale još tri države koje podržavaju Karakas. Osim što Rusija i Kina otvoreno i intenzivno pružaju podršku Maduru, tu je i Indija — jedina država na svetu koja kupuje naftu iz Venecuele za živ novac. Kupujući venecuelansku naftu, Rusija i Kina time naplaćuju kredite. Dakle, u okviru BRIKS formata, Venecuela bi imala većinu država ’na svojoj strani‘“, optimistično zaključuje Hejfec. 

    Tagovi:
    Venecuela, svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga