18:49 25 April 2019
Slušajte Sputnik
    Vojska Republike Srpske na Danu Republike Srpske 9. januara 2017. godine.

    Ako Srbija i Srpska neće u NATO, morale bi da učine još jedan ključan korak

    © Tanjug / ZORAN ZESTIC
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš
    61034

    Da li je došao trenutak da Srbija i Republika Srpska ojačaju politiku vojne neutralnosti i ustavnim promenama? Jer, sve su prilike, zapadna alijansa neće odustati od ideje da ih „usisa“ u svoje redove.

    Povodom dvadesete godišnjica NATO bombardovanja SR Jugoslavije, zvaničnici u Beogradu i Banjaluci još jednom su podvukli da Srbija i Republika Srpska ostaju vojno neutralne — nikad neće ući u NATO.

    Sa druge strane, taj vojni savez postepeno okupira region, posle Crne Gore i Makedonije, sve jači su signali da će na red doći i Srbija, odnosno Bosna i Hercegovina, pa tako i RS. Da li je trenutak da se vojna neutralnost ugradi u Ustav država u kojima žive Srbi sa obe strane Drine?

    Na taj način, vojna neutralnost bi postala zacementirano strateško opredeljenje koje ne bi mogla lako da promeni bilo koja vlast u budućnosti, ukoliko bi, eventualno, imala drugačiji odnos prema Alijansi. Sada, s obzirom na to da je neutralnost predviđena samo skupštinskim deklaracijama, nju može i da ukine prosta parlamentarna većina. 

    Vladan Jončić, profesor Pravnog fakulteta u penziji, smatra da je pravo vreme da se Srbija i ustavno odredi kao vojno neutralna zemlja, jer se više od deset godina tako i ponaša. Kao stručnjak za međunarodno pravo, on javnosti pokušava da umesto vojne neutralnosti predstavi, kako kaže, adekvatniji termin — vojno nesvrstavanje.

    Objašnjava da kao članice UN ne mogu biti vojno neutralne, zbog sistema kolektivne bezbednosti moraju da prihvate odluke o očuvanju ili nametanju mira u nekom području i u njega pošalju vojnike. Kako god definisali vojno nesvrstavanje u Ustavu, ono bi svakako naišlo na otpor, kaže profesor Jončić.

    „Sigurno da je više od 50 odsto stanovništva protiv ulaska u NATO, ali šta je sa ostalima? Ima onih koji nisu opredeljeni, a verovatno i onih koji su za. Imamo one koji su od 2000. godine bili za ulazak u NATO. To su pojedine političke stranke i nevladine organizacije, od njih očekujem otpor, a što se tiče spoljnog faktora, otpor ustavnom utemeljenju vojne neutralnosti ili nesvrstanosti treba očekivati od zemalja koje pretenduju da nas uvuku u zapadnu vojnu alijansu“, kaže Jončić.

    On dodaje da bi vojno nesvrstavanje Srbije ipak prihvatio dobar deo sveta. Kao primer navodi Rusku Federaciju, koja podržava vojnu neutralnost Srbije, a s druge strane joj nije sporno opredeljenje naše zemlje da uđe u Evropsku uniju.

    „Nemojmo da izgubimo iz vida da ima indicija da bi neke zemlje koje su ušle u NATO rado izašle iz tog saveza, jer NATO je došao u jednu protivrečnost, političku i vojno-stratešku. S druge strane, jasno je da ovaj brzopleti prijem pojedinih država u Alijansu, bez prethodnih provera kako se nekada radilo, ukazuje na strateški cilj, pre svega Amerike, a onda i dela zapadne Evrope koji prati strategiju SAD“, kaže Jončić. 

    Nenad Stevandić, predsednik ’Ujedinjene Srpske‘, smatra da je vojna neutralnost najbolje rešenje za Republiku Srpsku koja, kako kaže, nikad ne spava, jedno oko joj je uvek otvoreno, jer mora da se čuva od napada na suverenitet, teritorijalni integritet i ustavnu konstrukciju. Naivno je verovati da bi takvi napadi prestali kada bi Srpska ušla u NATO, kaže Stevandić.

    On je već objasnio pravne i političke mogućnosti da RS vojnu neutralnost unese u Ustav: ili da se raspiše referendum (90 odsto stanovništva RS bi glasalo za neutralnost) ili da se s tim saglasi Klub Bošnjaka u Veću naroda Srpske. 

    Stevandić smatra da je ustavno „krunisanje“ vojne neutralnosti, koja je proklamovana skupštinskim Rezolucijama u obe zemlje, za Srbiju izvodljivije, iako su obe države pod jednakim pritiskom da uđu u Alijansu.

    „Pošto se svi međunarodni faktori, lideri i predstavnici stalno pozivaju na Dejton, moram da kažem da bi ulazak u NATO bio antidejtonski čin, direktno kršenje sporazuma, jer je u njemu BiH koncipirana kao neutralna zemlja. Prema tome, Rezolucija o vojnoj neutralnosti Srpske je u skladu sa Dejtonom, a planovi pristupanja NATO-u ili nekom drugom savezu su antidejtonski“, kategoričan je Stevandić, koji ne odbacuje scenario da se pokrene i Ustavno utemeljenje neutralnosti. 

    On dodaje da je NATO propaganda na ovu temu veoma ozbiljna i sistematična, ali da se treba zapitati i šta se dešava sa garantima Dejtonskog sporazuma, konkretno sa Rusijom, ukoliko BiH uđe u NATO. Mnogo je tu pravnih, logičkih i suštinskih problema koji su u ovom momentu prekriveni velikom, ozbiljnom propagandom, kaže naš sagovornik iz Banjaluke.

    „Kada bi NATO ponudio Republici Srpskoj veću ustavnu samostalnost, nego što je ima sada, možda bi i bila za ulazak, kada bi ponudio trajnu zaštitu, ali ne, NATO ne nudi ništa, sem da im pristupite, a kasnije više niste u poziciji da imate neki manevarski prostor. To je problem definisanja NATO-a i Republike Srpske, to je razlog zašto smo za neutralnost“, ističe Stevandić.

    On smatra da pitanje vojne neutralnosti treba da se svede na život običnog čoveka, jer uvek najbolje prođe onaj ko je neutralan, u svim sukobima i političkim razračunavanjima. Najbolji primer su Švajcaska i Austrija, koje nisu u NATO-u, već su vojno neutralne.

    Stevandić ističe da pokriće za vojnu neutralnost nije samo u primerima bogatih i razvijenih, nego i u suštoj logici i raspoloženju naroda, koje je i u Republici Srbiji i u Republici Srpskoj jasno — narod neće u NATO, što bi pokazali i eventualni ustavni referendumi. Tu propaganda malo šta može, sem emocija postoji i pogled u budućnost, spoljnopolitičku, odnosno ekonomsku, koji je u ovom momentu najbolji iz zone neutralnosti, kaže Stevandić.

    „Ko god pokaže određenu dozu suvereniteta i karaktera, taj ima snage i da sutra odgovori izazovima budućnosti, u smislu razvoja. U suprotnom, bojim se da bi jednostavno bili potopljeni ili progutani, da bi se nakon toga geopolitičke stvari namirivale. Da bi, nažalost, isplivala stara, ružna teorija da nas Srbe na Balkanu smatraju malim Rusima. I kad smo najveći saveznici Zapada, kad najviše igramo za Zapad, činimo sve što od nas traže, na kraju uvek imamo najmanje dobiti, a najviše štete“, zaključuje Stevandić na kraju razgovora za Sputnjik.

    Status Srbije kao vojno neutralne države utvrđen je Rezolucijom Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije 2007. godine „zbog ukupne uloge NATO-a od protivpravnog bombardovanja Srbije bez odluke Saveta bezbednosti do Aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana, u kome se određuje da je NATO „konačan organ“ vlasti u „nezavisnom Kosovu“.

    Rezoluciju o zaštiti ustavnog poretka i proglašenju vojne neutralnosti Skupština Republike Srpske usvojila je u oktobru 2017. godine.

    Slično:

    Episkop Sergije: Krivi smo što jesmo!
    Stoltenberg: Gruzija sigurno ulazi u NATO
    Jača NATO u Istočnoj Evropi: Američki vojnici stigli u Nemačku
    Tagovi:
    uvlačenje, nesvrstani, vojna neutralnost, promena, Ustav, referendum, propaganda, Dejtonski sporazum, Narodna skupština Republike Srpske, Skupština Srbije, NATO, Vladan Jončić, Nenad Stevandić, Zapadna Srbija, Republika Srpska, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga