19:55 17 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Izraelska vojska

    Preti li operacija „čišćenje“: Korak do četvrtog rata Izraela i Hamasa

    © AP Photo / Ariel Schalit
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 19
    Pratite nas

    Kriza u Pojasu Gaze dostigla je kulminaciju i niko od analitičara ne očekuje da se kriza još više rasplamsa. Zaoštravanje odnosa između Hamasa i Izraela moglo bi da pogoduje liderima obe strane da održe politički uticaj.

    Izraelski premijer Benjamin Netanijahu nije ni stigao da pošteno proslavi američko priznanje izraelskog suvereniteta nad Golanskom visoravni, sirijskom teritorijom koju je Izrael okupirao još u Šestodnevnom ratu 1967, kada su stigle vesti da je Hamas iz Pojasa Gaze ispalio raketu na Izrael.

    Ni Hamas, koji Pojasom Gaze upravlja od 2007, niti izraelski izvori ne navode da je raketa ispaljena na okolinu Tel Aviva, koja je povredila sedam ljudi, bila odgovor na odluku predsednika Trampa o Golanskoj visoravni. Međutim, ova raketa je izazvala tenzije koje mogu da prerastu u najozbiljniji sukob u ovom regionu od rata između Izraela i Hamasa iz 2014. godine.

    Usledila je lančana reakcija — u noći između ponedeljka i utorka (raketa je ispaljena u ponedeljak ujutru) izraelsko vazduhoplovstvo je bombardovalo ciljeve u Gazi.

    Usledio je masivni raketni napad Hamasa na jug Izraela. Ispaljeno je, prema izveštajima agencija, oko 60 raketa. Južni deo jevrejske države stavljen je u stanje pripravnosti, otkazana je nastava u školama, objavljena je mobilizacija rezervista, železnički transport je prekinut i otvorena su skloništa za građane. Svi javni skupovi su otkazani. Na granicu su poslate dve oklopne i dve pešadijske brigade.

    Netanijahu je prekinuo posetu Vašingtonu, uz reči da njegova država neće tolerisati napade, da će odgovor biti žestok, kao i da će Vlada učiniti sve da zaštiti građane. Lider Hamasa je upozorio Izrael na tešku odmazdu.

    U međuvremenu, postignuto je i labavo primirje uz posredovanje Egipta.

    Radi se o standardnoj situaciji između Izraela i Gaze, komentariše vojni analitičar iz Moskve Leonid Nersesjan. Prvi i najrealniji scenario je da se situacija stiša sama od sebe i da zaživi primirje.

    „Najnegativniji scenario bi bio da nekoliko dana traje ozbiljna vojna operacija tokom koje bi došlo do ’čišćenja‘ terena i ulaska vojnih snaga u Pojas Gaze, što se već dešavalo. Tada bi bilo mnogo civilnih žrtava. Sada ne deluje da će doći do toga. Ipak, trebalo bi biti na oprezu“, smatra on.

    Prema mišljenju dugogodišnjeg dopisnika srpskih medija sa Bliskog istoka Boška Jakšića, kriza u Pojasu Gaze je dostigla maksimum i neće ići dalje od dosadašnjih dešavanja.

    „Imamo posredovanje Egipta kod Hamasa i oni prihvataju primirje… Tako da mislim da je izbegnuto neko ozbiljno zaoštravanje“, napominje on.

    Kriza u Pojasu Gaze se rasplamsala u trenutku kada i Netanijahu, dve nedelje pred izbore, i Hamas trpe ozbiljne kritike i suočavaju se sa nemirima zbog politike koju vode.

    Netanijahu, koga nakon izbora očekuje objavljivanje optužnice zbog sticanja novca van zakonskih tokova, trpi kritike i zbog meke politike prema Hamasu.

    Izraelski premijer je poslednjih meseci pokušavao da, uz posredovanje Egipta, postigne dogovor sa Hamasom. Kao gest dobre volje, dopustio je da u Gazu stigne višemilionska finansijska pomoć iz Katara, kako bi se ublažila teška ekonomska situacija u enklavi.

    Hamas se prošle nedelje, prvi put od kako je 2007. došao na vlast, suočio sa nemirima u Gazi. Više stotina građana Gaze protestovalo je zbog teške ekonomske situacije. Hamas je demonstracije slomio silom. 

    Zbog svega toga, čini se, prema starom pravilu „sve što nam treba, jeste jedan mali rat“, da je nasilje u Pojasu Gaze došlo u pogodnom trenutku kako za Netanijahua, tako i za Hamas.

    Ipak, prema Nersesjanovim rečima, trenutna situacija u Pojasu Gaze se ne bi tako mogla opisati jer se, kako kaže, ne radi o nečem neuobičajenom.

    „To što se dešava ne bismo mogli nazvati malim ratom, nego još jednim u nizu graničnim sukobom i to je manje-više već uobičajena situacija“, napominje on.

    I Grigorij Lukjanov, stručnjak za Bliski istok i profesor Visoke škole ekonomije, smatra da će napetosti u Pojasu Gaze minimalno uticati na izraelske izbore.

    „Mora se znati da desno orijentisane snage, koje se zalažu za isključivo vojno rešenje palestinskog problema, sada dominiraju i u političkom i u društvenom diskursu, u predstavničkim organima, Parlamentu, organima izvršne vlasti. Jedino što ostaje kao vrsta nedoumice i što izaziva interesovanje, jeste da li su ove partije sposobne da formiraju koaliciju i može li na čelu te koalicije ostati Netanijahu“, smatra Lukjanov.

    On dodaje i da za mnoge izraelske političare, koji se zalažu za ekstremno rešenje palestinskog pitanja, Trampove odluke, koje drugima deluju radikalno, deluju mekano. Zbog toga se može reći da odluke američkog predsednika, koji je u ponedeljak priznao izraelski suverenitet nad okupiranom Golanskom visoravni, kao i udari po palestinskim ciljevima, mogu automatski da podignu rejting Netanijahuu, ali i da dodatno ojačaju stavove radikala i desnih snaga, zaključuje on.

    Zaoštravanje situacije više ide na ruku Netanijahuu, smatra Jakšić, jer ono podrazumeva određeni stepen patriotske mobilizacije, guranje u drugi plan svih istraga koje se protiv njega vode i činjenice da je protiv njega podignuta optužnica koja će biti objavljena nakon izbora.

    „Što se Hamasa tiče, oni su u permanentnom sukobu sa Fatahom, koji nikako ne uspevaju da reše, ali novo zaoštravanje bi imalo šire implikacije, jer bilo kakva replika oružanog sukoba kakav je bio 2006, mislim da ne dolazi u obzir, zato što su se u međuvremenu i drugi strani faktori umešali u tu igru — pre svega Iranci u Siriji. Vidimo koliko Netanijahu ima česte susrete i očigledno vrlo blisku komunikaciju sa Vladimirom Putinom, da bi se na taj način sprečilo bilo kakvo širenje konflikta“, komentariše Jakšić.

    Ni libanskoj proiranskoj šiitskoj partiji Hezbolah, prema Jakšićevom mišljenju, ne odgovara širenje konflikta, iako se ova organizacija dodatno naoružala i obučila.

    Iako je na Bliskom istoku sve nepredvidivo, Jakšić pominje staro pravilo, da rat na tom prostoru počinje kada se završi školska godina, tako da na eskalaciju krize treba još sačekati.

    Izrael i Hamas su do sada vodili tri rata. Onaj poslednji, iz 2014, trajao je 50 dana i na palestinskoj strani je odneo preko 2.000 života, među kojima najviše civila. Na strani Izraela su poginule 73 osobe.

    Slično:

    Gaza: Izraelski vojnici ubili četvoricu Palestinaca
    Gaza: Izraelski vojnici ubili četvoricu Palestinaca
    Gaza: Dvojica Palestinaca ubijena, 445 povređeno tokom protesta
    Burna noć: Izrael opet bombardovao Pojas Gaze
    Odmazda: Izrael ceo Pojas Gaze zasuo raketama
    Ceo Pojas Gaze na udaru izraelske avijacije (video)
    Izrael bombardovao Pojas Gaze
    Izraelska vojska podigla avione: Bombarduju Pojas Gaze
    Izrael bombardovao Pojas Gaze
    Izrael opet podigao avione: Bombardovan Pojas Gaze
    Izrael opet bombardovao pojas Gaze
    Munjevit odgovor Izraela: Avijacija bombardovala pojas Gaze
    Tagovi:
    kulminacija, izraelska avijacija, Gaza, kriza, Izrael, izbori, bombardovanje, rat, kriza u pojasu Gaze, Izraelske odbrambene snage, Fatah, Hamas, Beni Ganc, Grigorij Lukjanov, Leonid Nersesjan, Ismail Hanja, Benjamin Netanjahu, Boško Jakšić, Pojas Gaze, Palestina, Izrael
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga