19:07 24 April 2019
Slušajte Sputnik
    Pravda - ilustracija

    Hoće li biti rešenja za sve „švajcarce“ ili će neki nastaviti da grcaju u dugovima

    © Fotolia / Izzetugutmen
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    0 83

    Izgleda da je dogorelo, čim je posle 14 godina nerešavanja problema građana koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, pred one koji su nedelju dana protestovali pred Vrhovnim kasacionim sudom morao da se pojavi lično predsednik Srbije.

    Država je, rekao je Aleksandar Vučić, spremna da razgovara kako da se reši taj problem i najavio da bi to državu koštalo oko 120 miliona evra.

    „Spremni smo da pregovaramo sa bankama da ako sud donese odluku, one plate 60 ili 70 odsto, a da mi pomognemo sa 20 ili 30 odsto, da bi se banke umilile da na određeni način pomognu. Jer nije fer da neko plati toliki novac, a ostane bez svega“, rekao je Vučić i istakao da će do narednog petka biti predloženo rešenje i zamolio građane da se u međuvremenu uzdrže od protesta.

    Predsednik Srbije je najavio da će u Vladi razgovarati o tome kako da se pomogne u slučaju 16.800 predmeta koji su trenutno otvoreni i kako da se krediti iz švajcarskih franaka prebace u evro, a da se ne napravi haos u finansijskom sistemu Srbije.

    Advokat i član upravnog odbora Udruženja CHF (švajcarski franak) Srbija Jelena Pavlović, posle današnjeg neočekivanog pojavljivanja Vučića pred članovima Udruženja koji su šest dana protestovali pred sudom, rekla je da je time bila zadovoljna, jer je prvi put neko konačno hteo da čuje i drugu stranu. Do sada je, kako je rekla, do vrha dolazila samo poruka šta banke misle o ovom problemu.

    Predsednik Aleksandar Vučić napušta zgradu Predsedništva
    © Tanjug / Dragan Kujundžić

    „Očekujem da u ponedeljak bude formirana radna grupa i da se u tom okviru šire sagleda problem i jasnije shvati da iz ovoga mogu da proizađu i ozbiljni benefiti ne samo za korisnike kredita, nego i za celu državu, čak i po bankarski sistem“, rekla je Pavlovićeva za Sputnjik.

    Ona je napomenula da će protest do petka biti zamrznut, ali i najavila njihove sledeće korake.

    „Mi ćemo u ponedeljak ujutru u Predsedništvo odneti našu dokumentaciju i stavove po pitanju kredita u ’švajcarcima‘ i po pitanju prakse u okruženju, da bismo pokazali još jedan aspekt problema. Jer zaista ne razumem rezon — ’propašće banke‘! Prvo, neće propasti. Drugo, zašto niko nije plakao kada su ljude iseljavali iz stana? Zašto dižemo uzbunu kada banke treba da podnesu teret onoga što su radile“, više konstatuje nego što pita advokat i član Upravnog odbora Udruženja.

    Na pitanje da li bi na osnovu onog što je najavio Vučić mogao da se nazre pravac za iznalaženje rešenja, ona nam kaže da ne želi da se unapred izjašnjava o rešenjima koje nije videla. Međutim, dodala je da se u Udruženju pribojavaju da ako bi se rešenje ticalo samo kredita koji su u otplati, da bi to značilo da su bez pomoći ostali oni kojima je ona najviše potrebna. To je i obrazložila.

    U poslednje četiri godine raskinuto je oko 5.700 ugovora o kreditima koji su osigurani kod Korporacije za osiguranje depozita i sigurno nekoliko hiljada koji nisu osigurani. I njima kredit više nije u otplati. A pomoć im je potrebna.

    „Ti ljudi kojima su ugovori raskinuti, 2. aprila će opet biti pred Nemanjinom 9, jer ono što se naslućuje kao neko rešenje, ne bi obuhvatalo korisnike kredita koji su već raskinuti. Oni žele da ispred Vrhovnog kasacionog suda sačekaju njihov stav, jer su najavili da će 2. aprila imati neko svoje rešenje“, rekla je Pavlovićeva.

    Čak i ako se donese neko sistemsko rešenje, svi slučajevi neće moći da se podvedu pod taj zakon i zato Vrhovni kasacioni sud ima obavezu da rešava ovo pitanje, jer će se odluka odnositi na sve koji su uzeli kredite u „švajcarcima“. Kako na one koji su ugovor raskinuli, tako i na one koji ih još otplaćuju, bilo da su podneli tužbu ili ne, objasnila je ona.

    „Mi ćemo zaista istrajati u tome da Vrhovni kasacioni sud mora da uradi svoj posao i da se izjasni o ovim kreditima. Ukoliko je svaki sud u svakoj državi u Evropi mogao da kaže da krediti nisu dobri i da indeksacija u švajcarskom franku nije poštena i da se stavljaju van snage, jer korisnici kredita nisu dobili prave informacije nego pogrešne, ne vidimo nijedan jedini razlog da Vrhovni kasacioni sud u Srbiji ne može isto to da kaže“, jasna je Pavlovićeva.

    Njoj, kaže, nije jasno zašto se i dalje čeka na izjašnjavanje Vrhovnog suda, tim pre što je poštovanje presude Suda pravde EU o nepoštenim odredbama kredita indeksiranih u „švajcarcima“ iz oktobra 2017. godine obaveza i naših sudova, koja proizilazi iz Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji sa EU. Evropski sud u Luksemburgu je presudio da su banke bile dužne da potrošače obaveste o svim ekonomskim posledicama i rizicima koje nose krediti indeksirani u švajcarskim francima, ali da to nisu učinile.

    Po oceni nekadašnjeg guvernera Narodne banke Srbije i profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejana Šoškića, neće biti nimalo lako naći valjano rešenje koje neće ugroziti neke vrlo bitne principe jednog uređenog društva i dobrog finansijskog sistema.

    „Danas rešiti to pitanje na način da se ne kreiraju druge nepravednosti uopšte nije lako. Ako se opterete banke da one podmire ceh ovakvih kredita, onda se postavlja pitanje kakvu mi poruku šaljemo bankarima — da mi određenom državnom odlukom možemo da menjamo slobodu ugovaranja u obligaciono-pravnim odnosima između ugovornih strana. To nije dobra slika“, kaže on.

    Dok je Šoškić bio na čelu Centralne banke, od 2010. do 2012. godine, ona je donela odluku o zabrani kreditiranja u švajcarskim francima, ali i zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Njime je bankama eksplicitno naloženo da potencijalne dužnike vrlo temeljno informišu o svim rizicima finansijskih transakcija, odnosno kredita koje uzimaju od banaka. Čak i da 15 dana nakon sklapanja ugovora odustanu od svojih kreditnih obaveza.

    Ali šteta je od 2005. do tada već bila napravljena. Ako se teret sada prebaci na poslovne banke, on misli da ćemo doći u situaciju da će se on u suštini prevaliti na druge korisnike, jer će banke poskupeti svoje usluge budućim klijentima.

    Šoškić smatra da se u isto vreme otvara i pitanje šta s onima koji su do ovog trenutka promenili valutnu strukturu kredita, ili našli drugo rešenje, ili prevremeno otplatili kredite, ili raskinuli ugovore… Da li će i njima država nešto kompenzovati, pita se nekadašnji guverner.

    „Mislim da bi jedini ispravan pravac bio da država formira određeni fond ili instituciju koja bi imala zadatak da pomaže građanima koji se nalaze u situaciji da će ući u bankrotstvo zbog kreditnih uslova, pre svega vezano za rešavanje njihovog stambenog pitanja. Ako su u pitanju situacije da su ljudi uzimali kredite da bi sebi obezbedili stan, mislim da tu postoji razlog da država kaže da je to društveni interes, da se ljudi ne izbacuju iz stanova, da se ne stvaraju socijalni slučajevi i da se u tom kontekstu može pravdati državni angažman“, kaže Šoškić.

    On je sa žaljenjem konstatovao da je u našem bankarskom sistemu i danas najveći broj onih kredita koji imaju valutnu klauzulu, odnosno obračun u evrima ili nekoj drugoj valuti, što unosi opasan rizik u finansijski sistem, kako kod preduzeća koja uzimaju takve kredite, a imaju dinarske prihode, tako i kod građana.

    Slično:

    Alarm državi: Dužnici u „švajcarcima“ mogu da sruše bankarski sistem
    Klijenti banaka traže zakon o kreditima u švajcarcima
    Sud poništio kredit u „švajcarcima“
    Tagovi:
    vrhovni kasacioni sud, krediti u švajcarcima, pravda, rešenje, NBS, država, banke, Jelena Pavlović, Dejan Šoškić, Aleksandar Vučić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga