03:54 20 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Građevinci

    Ovo je najveći paradoks srpske građevine

    Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    1696

    U nizu jedan za drugim oglasi sa istim datumom i istim naslovom – traže se građevinski radnici. Razlika je samo lokacija. U jednom je to Frankfurt na Majni, u drugom Cirih, u trećem Solnok u Mađarskoj, u četvrtom Krakov u Poljskoj...

    Ono što je prethodnih godina bilo uočljivo, sada je već poprimilo naznake epidemije. Zemlje Evropske unije, suočene sa istim problemom — nedostatkom građevinskih radnika, zbog uslova koje im nude, pogotovo znatno većim platama, postale su glavna odrednica naših neimara.

    Na taj problem i na posledice ne samo po građevinski sektor, nego i po celokupnu privredu, ukazao je naš poznati biznismen Branislav Grujić, koji je dugo godina u tom poslu i na čelu je investiciono-građevinske kompanije, „PSP Farman holding“. On je upozorio da će tek doći do još većeg odliva radne snage kada u drugoj polovini godine, kao što je najavljeno, bude olakšano dobijanje radne vize za Nemačku. A tek što su se se građevinska industrija i tržište nekretnina u Srbiji, nakon velikog pada 2008. i 2009. godine, polako oporavili i vratili na scenu. Prošle godine je građevinska industrija imala skok i ostvarila učešće u BDP-u od 5,7 odsto, a tržište nekretnina je u BDP-u učestvovalo između 7,3 i 7,5 odsto.

    Osim odliva radnika iz Srbije, problem je što mlade generacije neće da se bave građevinom. Iako građevinske firme stalno zovu i traže zidarske radnike različitih profila, u celoj Srbiji je prošle školske godine upisano samo deset zidara, osam tesara i četiri armirača, a poslednjih nekoliko godina za vodoinstalatera nije se nije prijavio nijedan učenik.

    Direktorka Građevinske škole u Beogradu Dragana Radovanović situaciju je najbolje ilustrovala primerom njenog učenika koji je počeo da radi u „Energoprojektu“ i sa trećim stepenom školske spreme ima platu kolika je njena kao direktora škole. Uprkos tome i „Energoprojekt“ kuburi sa tim kadrom, pa je morao i da „uvozi“ građevinske radnike.

    Izgleda da ćemo upravo tako lečiti domaći paradoks da građevinske firme u Srbiji imaju sve više posla, a sve manje radnika, pa ćemo ih nadomestiti kineskom, turskom, albanskom radnom snagom, čak i onom iz Tadžikistana, naveo je Grujić koji smatra da bi građevinska industrija kroz razne olakšice ili subvencije trebalo većim platama da stimuliše naše radnike.

    U suprotnom, trku sa, na primer, Norveškom, za koju se u oglasu nudi plata između 2.000 i 2.900 evra, zavisno od vrste građevinskih poslova, za šest nedelja rada i potom nedelju dana odmora, uz plaćen smeštaj, teško ćemo moći da dobijemo.

    I u Republici Srpskoj se pitaju hoće li u domaćem građevinarstvu i ove sezone nedostajati radne snage. Pre godinu dana, u kratkom periodu, firme su ostale bez jednog broja građevinaca, pa su posao usklađivale prema onima koji su ostali. A ostali su, mahom, stariji jer su mlađi i vičniji otišli za boljim zaradama.

    Hrvatska je pak svetski rekorder po manjku radnika, ne samo građevinskih. Prema najnovijem istraživanju globalne konsultantske kuće „Menpauer“, sprovedenom u 44 države, ne postoji zemlja u Evropi i svetu u kojoj poslodavci toliko vape za novim radnicima kao u Hrvatskoj. Ono je obuhvatilo 620 reprezentativnih hrvatskih kompanija i pokazalo da im je potrebno 34 odsto više novih radnika nego u prvom tromesečju ove godine, objavio je ovih dana riječki „Novi list“.

    I nije reč o tome da je u pitanju novi turistički, građevinski ili ukupni ekonomski zamah, nego se u tim procentima kriju radna mesta koja su prethodnih godina ostala upražnjena, a poslodavci ne mogu da ih popune.

    Manjak ne može biti pokriven ni „uvoznim“ radnicima. Vlada Hrvatske je prošle godine omogućila „uvoz“ 30.000 radnika, a ove 62.000, koji većinom dolaze iz Bosne i Hercegovine. U poslednje vreme ima ih i iz Srbije, ali i jedni i drugi već izbegavaju Hrvatsku jer se sve lakše zapošljavaju u razvijenijim zemljama Evropske unije, gde su plate dosta veće. U Nemačkoj, prema zvaničnim podacima, trenutno ima 1,2 miliona nepopunjena radna mesta.

    Na posledice otvorenog tržišta rada, zasad, nigde nema adekvatnog odgovora. Zaštitnici radničkih prava kažu da je ključ rešenja u većim platama i boljim uslovima rada, odnosno u rukama institucija, ali i vlasnika kapitala i građevinskih kompanija.

    Slično:

    Turski građevinci isterali medveda iz jazbine
    Građevinci ne mogu da otplate dug Rusiji za gas
    Uhapšena građevinska inspektorka u Nišu
    Sve se obrnulo: Na Zapadu radnici jačaju prava, a u Srbiji — „na kratkoj uzici“
    U strahu od gubitka posla radnici pristaju na sve
    Tagovi:
    građevinske firme, građevinska industrija, uslovi rada, radnici, EU, plata, posao, Dragana Radovanović, Branislav Grujić, region
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga