16:44 22 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Ukrajina, izbori

    Ukrajinski izbori bez izbora

    © Sputnik / Stringer
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 202
    Pratite nas

    U drugi krug predsedničkih izbora u Ukrajini idu komičar Vladimir Zelenski i aktuelni predsednik zemlje Petro Porošenko. U Rusiji ima naznaka da Moskva možda neće priznati izborne rezultate zbog brojnih kršenja. Konkretno, u Državnoj dumi napominju da građani Ukrajine koji žive u Rusiji nisu mogli da glasaju.

    Pošto nijedan od kandidata nije dobio više od 50 odsto glasova, prva dva, verovatno Zelenski i Porošenko, ići će u drugi krug. Mada i Julija Timošenko ima šanse da se pridruži Zelenskom u toj trci, s obzirom da zaostaje samo tri odsto iza aktuelnog predsednika.

    Prema istraživanjima Kijevskog međunarodnog instituta sociologije, u drugom krugu Zelenski može da računa na 39 odsto glasova, a Porošenko — samo na 18 odsto. Očekuje se da će veći deo ukrajinske opozicije podržati šoumena Zelenskog.

    Međutim, krimski političar Stepan Kiskin ne deli takvo mišljenje, ali smatra da je „Porošenkova pobeda gubitak za celu Ukrajinu“.

    „Ovo što se dogodilo, bilo je očekivano. Porošenko u potpunosti koristi administrativni resurs. Njemu je bilo potrebno da ide u drugi krug sa Zelenskim, koji nema program, nema političke ideje, nema tim, nema ništa. Porošenku će u drugom krugu sa Zelenskim biti mnogo lakše da se bori nego protiv Timošenkove i drugih kandidata koji imaju tim, političku platformu, svoju viziju. A Zelenski je novajlija u politici. Mislim da će sada Porošenko aktivirati ne samo finansijske i administrativne resurse, nego i veze i sada će se baviti potkupljivanjem oligarha, nudeći im razne povlastice. Predviđam da će se ukrajinski izbori završiti Porošenkovom pobedom, a to je gubitak za celu Ukrajinu“, ocenio je Kiskin.

    Šef političkog saveta „Opoziciona platforma — za život“ Viktor Medvedčuk ne isključuje mogućnost novog Majdana posle predsedničkih izbora u Ukrajini, dok krimski politikolog Vladimir Džarala ne misli da može doći do takve revoluciju, ali smatra da su mogući masovni neredi.

    „Ukrajina je postala primer dve varijante državnog prevrata — 2004. godine tamo se dogodio tzv. prevrat bez krvi, dok je 2014. došlo do veoma žestokih i krvavih obračuna. Oba puta je upravo Ukrajina predstavila ’idealne varijante‘. Da bi se govorilo o novom ’Majdanu‘, potrebno je shvatiti da su za to potrebni resursi i potrebno je sprovesti određenu pripremu, koju je nemoguće sakriti — ona je uvek javna. A takođe potrebni su i oni koji će iza svega toga stajati. I ovde se javlja zanimljivo pitanje: ko može da bude takva snaga? Rekao bih da neće biti ’Majdana‘, ali da su masovni neredi sasvim mogući i oni mogu da objedine najrazličitije snage. Ali takve perspektive su moguće samo u jednom slučaju — ako iza svega stoji ozbiljna upravljačka sila“, smatra Džarala.

    Politikolozi podsećaju da bivša premijerka Julija Timošenko ne priznaje rezultate predsedničkih izbora u Ukrajini, ali, kako kažu, ona nije u stanju da utiče na njih ili organizuje „Majdan“.

    Ruski analitičari kažu da su rezultati izbora pokazali da su Ukrajinci nezadovoljni stanjem u zemlji i posebno bogaćenjem aktuelnog predsednika Petra Porošenka, čiji su se prihodi tokom prošle godine uvećali čak 95 puta  u odnosu na 2017.

    „U Ukrajini se bogati samo jedan čovek — Petro Porošenko“, smatra politikolog i ekonomista Aleksandar Dudčak.

    „Pod njegovom kontrolom se nalazi bankarski sektor, kao i neke industrije, koje je uspeo da prigrabi za sebe. U zemlji koja je u ruševinama, gde ekonomija pada, jedna osoba se bogati, kao i ljudi veoma bliski njemu. Ovo je veoma loše, šteta za Ukrajinu — izgubila je toliko ljudi i industriju da bi se obogatila samo jedna osoba“, kaže Dudčak.

    Predsednik Komiteta za međunarodne poslove Saveta Federacije Ruske Federacije Konstantin Kosačov smatra da su se u Ukrajini održali „izbori bez izbora“.

    Nakon prebrojanih 70 odsto biračkih listića, komičar Vladimir Zelenski je osvojio 30,45 odsto glasova, na drugom mestu se našao Petro Porošenko sa 16,19, dok je treća Julija Timošenko sa 13,15. 

    Rusija rezultate predsedničkih izbora u susednoj državi možda neće priznati, saopštio je predsednik Komiteta Državne dume za poslove Zajednice nezavisnih država i evroazijske integracije Leonid Kalašnjikov i o tome će se danas odlučivati. Po njegovim rečima, „u prvom krugu nije glasao čitav jugoistok, Donbas i Ukrajinci koji žive u Rusiji“. To je pet-šest miliona ljudi, tj. trećina svih koji su glasali.

    Prvi put na ovim izborima nije bilo ni ruskih građana kao posmatrača. Moskva smatra da odbijanje Kijeva da dozvoli posmatračima iz Ruske Federacije da dođu na izbore dovodi u pitanje legitimnost čitavog izbornog procesa.

    Drugi krug, koji će odrediti ishod kampanje, biće održan 21. aprila.

    Šefica Centralne izborne komisije Tatjana Slipačuk je izjavila da su predsednički izbori održani bez sistemskih kršenja. Izlaznost na izborima je iznosila 63,52 odsto, saopštio je CIK.

    Tagovi:
    Ukrajina, izbori, Svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga