10:14 20 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Crna Gora grb

    Milov „turbofolk“: Šta se krije iza ekstremističkih akcija koje potpaljuju Crnu Goru

    © AFP 2019 /
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nebojša Popović
    0 300

    Od lansiranja afere „Koverta“, koja je podstakla masovne građanske proteste, u Crnoj Gori se sve češće dešavaju incidenti koje vlast i njoj bliski mediji žele da predstave kao atak na „višenacionalni suživot“ u Crnoj Gori.

    Prvi od događaja koji je digao dosta prašine zbio se u Beranama. U toj opozicionoj opštini sa većinskim srpskim stanovništvom, prije nekoliko dana brutalno je pretučen Hrvat kome je pride zapaljena i prodavnica. Ipak, za razliku od čelnika opštine Berane koji taj čin tumače kao kriminalni akt, u Vladi misle drugačije, pa su požurili da ga okarakterišu kao nacionalistički „napad na Crnu Goru“.

    Ono što je zanimljivo jeste da se napadači u javnosti agresivno predstavljaju kao veliki Srbi uz naglašeno četničku koreografiju i sa majicama na kojima piše — Srbija.

    Posle tog incidenta uslijedio je pokušaj rušenja krstionice na Miholjskoj Prevlaci kod Tivta, čime se Srpska pravoslavna crkva ponovo želi isturiti u prvi plan i tako prikazati kao tobože remetilački faktor u Crnoj Gori. Duhove u javnosti uzburkalo je zatim brutalno prebijanje navijača podgoričke Budućnosti „varvara“ od strane policije u Nikšiću. Dok i „varvari“ i policija međusobno okrivljuju jedni druge da su započeli incident, dobar dio javnosti sklon je da povjeruje da je u pitanju bila samo pokazna vježba i upozorenje građanima da se ne igraju sa protestima u Podgorici.

    Da li je vlast u Podgorici otvorila previše frontova, a sve s ciljem da skrene fokus sa aktuelnih afera, i hoće li opet posegnuti za mantrom ugroženosti multietničke Crne Gore kako bi se ponovo pokušala predstaviti kao njen jedini tobožnji zaštitnik?

    Sociolog Ilija Malović napominje da svaki put kada je poljuljana vlast Demokratske partije socijalista (DPS), ta stranka sav medijski akcenat stavlja na identitetsku priču, te da što je više poskupljenja, otpuštanja, pljačke i propadanja, treba očekivati i više crnogorskog turbo-folk nacionalizma.

    „Primjećuje se da se ulazi u fazu kada DPS, po cijenu djelimičnog pada rejtinga, želi da radikalizuje svoje članstvo, da ga spremi za odbranu režima ako zatreba. Više se i ne ulaže napor da se prikrije privatni karakter današnje Crne Gore, vlast je kao nikad do sada na pozicijama da je država projekat jedne partije i njenih podržavalaca“, kaže Malović za Sputnjik.

    On dodaje kako se mora priznati da je DPS do sada jako dobro manipulisao krajnostima crnogorskog političkog spektra, te da se politikom podsticanja podjela i mržnje ohrabruju i razni ekstremisti da svoje stavove javno iskažu.

    „Sa jedne strane, imate albanske iredentiste i montenegrinske fanatike, a sa druge strane, od strane ANB-a kontrolisanu, srpsku marginalnu desnicu u vidu opskurnih četničkih i kozačkih udruženja. Inače, srpsku marginalnu desnicu čine ljudi sumnjive prošlosti kojima DPS daje prostor svaki put kada treba sputati rad opozicije. Lažni državni udar je dobar primjer. Insistiranje i upornost koja se ulaže da se postavi znak jednakosti između ozbiljne političke grupacije kakva je Demokratski front i ovih marginalaca ima za cilj da se vladajući režim prikaže kao sistem ravnoteže i društvenog sklada. Događaji iz Berana su odličan primjer. Tu se na silu nastoje dovesti u vezu opoziciona vlast i lokalni nasilnici“, objašnjava Malović.

    Publicista Ratimir Vujačić ima slično mišljenje, pa upozorava da DPS, po ko zna koji put tokom svoje vladavine, sada daje sve od sebe da skrene pažnju sa događaja i procesa koji razotkrivaju pravu suštinu aktuelnog režima.

    „Taman je šira javnost mogla da vidi kako se njihov patriotizam raznosi i dijeli u kovertama. Stoga je urgentno režirati i proizvoditi događaje koji će svojom dramatičnošću skrenuti pažnju javnosti na drugu stranu. Naravno, kao što su nas navikli, u tom poslu pokazuju potpuno odsustvo odgovornosti, ne prezajući od razbuktavanja najnižih strasti i poigravajući se već viđenim najcrnjim scenarijima. Za sukob je potrebno dvoje, a DPS je nažalost spreman da o državnom trošku povampiri i četnike i partizane iz Bulajićevih filmova, samo da bi i dalje gledali njihovu patriotsku farsu“, tvrdi Vujačić za Sputnjik.

    Istovremeno, sociolog Malović skreće pažnju da nam radikalizacija društvenih prilika u Crnoj Gori govori da vlast nije spremna da napravi ni najmanji korak ka dogovoru o svom autoritarnom modelu vlasti, a kamoli da pristane na rešavanje dubinskih društvenih problema kao što su nezaposlenost, kriminal, politička ubistva ili zloupotreba državnih institucija.

    Dodaje da se vlast boji da kada jednom bude sagledan stepen devastiranosti crnogorskog društva više neće moći da izbjegne stanje „društvene anomije“, i to prije svega kod glasača i simpatizera samog DPS-a.

    „Anomija je nedostatak bilo kakvih vrijednosti u koje bi se vjerovalo, jedan vakuum koji nastaje prilikom naglih i velikih promjena političkih sistema. Vladajuća elita želi da izbjegne ovo stanje ogromnog razočaranja, stanje gdje stanovništvo pogleda iza sebe i vidi da nema ništa od boljeg života, elitnog turizma, visokog standarda građana, države koja uživa puni suverenitet i svih ostalih neispunjenih obećanja. Tada ovoj vlasti dolazi definitivni kraj, a građani se politički bude i trijezne“, pojašnjava Malović.

    Naš sagovornik skreće pažnju i na ponašanje crnogorske građanske opozicije, koja ponekad može ići naruku Đukanovićevom režimu.

    „Držeći se čvrsto neoliberalnog klišea i antisrpske potkulture nastale devedesetih godina prošlog vijeka, oni stoje kao tampon zona između režima i njegovovog pada. Njihovim stalnim očijukanjem sa identitetskim inžinjeringom, koji je u potpunosti proizvod ove vlasti, stalno se ostavlja prostor da se po ko zna koji put dâ druga šansa režimu. Ne možete se boriti za društvene promjene i korjenite reforme parcijalno, jer su kriminal, korupcija, nepotizam i ideologija novocrnogorskog nacionalizma jedinstven paket“, zaključuje Malović.

    Tagovi:
    crna Gora, nacionalizam, Region
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga