22:52 15 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Logo Evropske unije na sedištu Evropskog parlamenta u Briselu

    Jasan signal Srbiji da zaboravi na EU — osim ako pređe Rubikon...

    © Sputnik / Alekseй Vitvickiй
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    81262
    Pratite nas

    Danas je verovatno i najvećim evrofanaticima jasno da nedavna poruka Makronove ministarke zadužene za evropske poslove Natali Loazo o nemogućnosti Brisela da podrži dalje proširenje Unije, nije bila tek izjava slobodnog strelca.

    Na sasvim konkretno pitanje „Da li ste za pristupanje Srbije EU“, od nosilaca 12 lista političkih partija u Francuskoj koje se nadmeću za ulazak u novi saziv Evropskog parlamenta, koji se bira 26. maja, čak devet je glasalo protiv.

    Debata vođena u okviru predizborne kampanje na nacionalnoj televiziji „Frans 2“ pokazala je da Srbiju do 2025. godine u EU vide samo kandidat Socijalističke partije, kao i predstavnik centrističke partije Unija demokrata i nezavisnih. Nosilac jedne liste bio je uzdržan. Kandidatkinja vladajuće stranke Loazo ponovila je, naravno, ono što je prijateljski poručila prilikom posete Beogradu pre mesec i po dana — da ne gajimo lažne nade.

    A kad takav stav ima najveći broj kandidata za Evropski parlament iz druge po snazi članice EU, čiji je predsednik Emanuel Makron otkako je izabran uspeo da odgovornost za vođenje Unije ne prepusti samo nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, onda to ima dodatnu težinu.

    Da li je to jasan signal da će novi saziv evropskog parlamenta biti još nepovoljniji po Srbiju što se tiče proširenja? Tim pre što su u porastu evroskeptične stranke koje ni svoje države, često, više ne vide u ovakvoj Evropskoj uniji? Kako Srbija da se odnosi prema takvim porukama i mogućim izmenjenim okolnostima?

    Nekadašnji ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović za Sputnjik kaže da Srbija treba da se određuje prema okolnostima koje će nastupiti, a ne unapred prema očekivanjima od novih članova Evropskog parlamenta.

    „Koji god da je parlament u pitanju, svaki će tražiti od nas praktično kapitulaciju, da priznamo Kosovo. Bez toga nam nema šanse za ulazak, i mi treba da budemo načisto s tim da je to apsolutni uslov i da se prema njemu odgovorno postavimo, a ne da iščekujemo neki blagoslov s neba i neko dobro iznenađenje“, nedvosmislen je Jovanović, koji podseća da su nam manje-više to svi već jasno preneli.

    On ukazuje da to ne treba da čudi pošto je EU mešavina niza praktično nerešivih nesporazuma i problema. Od onoga sa „svojim gazdom i zaštitnikom“ Amerikom, koja zarad svog interesa gura Evropu tamo gde ona interesa nema, poput zaoštravanja ekonomskih i političkih odnosa sa Rusijom, pa sve do onog u kom pravcu EU treba da ide — da li u dalje integracije, da bude naddržavna tvorevina, ili da bude savez suverenih država, objašnjava Jovanović.

    „U tim okolnostima nerealno je očekivati da bi oni pozitivno gledali na dalje proširenje. Znači, na već postojeće probleme dodavati nove, pogotovo sa sirotinjskim zemljama na Balkanu koje će odmah tražiti novac, ili će uneti neke svoje probleme sa kojima Evropa ne zna šta će“, kaže sagovornik Sputnjika.

    On zato smatra da naš ulazak u EU nije izgledan u dogledno vreme, odnosno dok se ne raščisti naš odnos prema Kosovu i Metohiji i da li ćemo pristati na uslove Zapada da nađemo neki način da KiM prestane da bude problem. U tom slučaju, kako ukazuje, moramo da prihvatimo ono što oni od nas traže — praktično da priznamo Kosovo.

    „Mi smo sada u vrlo kritičnoj situaciji. Da li da pređemo Rubikon, ili ne. Ako ga pređemo, bili bismo jedina zemlja u 200 godina koja je za ulazak u jednu organizaciju pristala da se odrekne dela svoje teritorije. Ako ne pristanemo, onda su šanse za ulazak u EU, onako kako to ona formuliše, praktično nepostojeće“, smatra Jovanović.

    Ako je EU zaista zainteresovana za nas onda bi, mišljenja je on, morala da nam priđe na drugačiji način.

    „Može biti i da će biti zainteresovana, ako ne sada ono za tri-četiri-pet godina, jer se odnosi snaga u Evropi i na Balkanu dosta brzo menjaju. U tom slučaju, ona nam ne bi stavljala nož pod grlo i govorila da moramo da priznamo Kosovo, nego bi to relativizovala“, ocenio je sagovornik Sputnjika.

    Zato, smatra, moramo da pratimo procese u samoj Evropi i oko Evrope i da zavisno od toga procenjujemo da li sve karte treba da stavimo na taj ulog ili da ih razmestimo na više mesta kako se ne bismo izlagali velikom riziku. Ako stavimo sve na jednu kartu, to, kako je primetio, može da nas dovede u neprijatnu situaciju.

    „Treba budno pratiti dešavanja, držati sve svoje karte u rukama, ne istrčavati sa njima i procenjivati najbolji trenutak kada sa njima možemo zaigrati“, slikovit je Jovanović.

    Slično:

    „Han treba da se brine za proširenje EU“
    Pahor: Zaustaviti planove za proširenje na Zapadni Balkan
    Na očaj evrofanatika: Proširenje EU je nemoguće
    Dačić: Ili proširenje, ili odumiranje EU
    Poljska za proširenje EU i NATO-a na Balkanu
    Tagovi:
    evrofanatici, izbori za Evropski parlament, proširenje EU, priznanje nezavisnosti Kosova, članstvo u EU, Kosovo i Metohija, Natali Loazo, Emanuel Makron, Vladislav Jovanović, EU, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga