20:05 18 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Savsko obdanište

    „Samo bez pevanja!“ Šta traži vrtić na mestu logora — usred Beograda

    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš
    3166

    Na jednoj od zgrada najvećeg koncentracionog logora na našim prostorima u Drugom svetskom ratu, Spasićevog paviljona na Starom sajmištu, osvanula je reklama za vrtić.

    Obdanište će uskoro biti otvoreno na prostoru koji decenijama čeka pravi spomen na hiljade Jevreja i Srba koji su u njemu stradali.

    Vlasnik vrtića Miodrag Krsmanović za Sputnjik objašnjava da je i zakonski vlasnik čuvenog Spasićevog paviljona od 1998. godine, koji je kupio od Zavoda za izgradnju Grada Beograda.

    U zgradi ima teretanu i restoran koji trenutno ne radi, a na prikupljanju dokumentacije za vrtić radio je godinu dana. „Naravno da se bez dozvole ne bih upustio u novo ulaganje“, kaže Krsmanović za Sputnjik.

    Staro sajmište neposredno pre početka Drugog svetskog rata. Na ovom mestu stradale su hiljade Jevreja i Srba.
    © Wikipedia /
    Staro sajmište neposredno pre početka Drugog svetskog rata. Na ovom mestu stradale su hiljade Jevreja i Srba.

    „Dobio sam dozvolu, rečeno mi je, nemojte pesmu i muziku, edukacija i školstvo može, a pesma i muzika ne može. Od Ministarstva prosvete sam to dobio, rešenje i sve papire kompletno, ali sad kad treba da ga otvorim, da započnem sa radom, odjednom čujem i vidim šta se piše“, kaže Krsmanović, zabrinut što će mu zbog pažnje medija propasti posao.

    Na pitanje da li mu je u bilo kojoj državnoj instituciji rečeno da postoji mogućnost da zgrada dobije prenamenu, a da on bude obeštećen, Krsmanović kaže da mu o tome niko nije rekao ni reč.

    „Dok sam je renovirao, sređivao i uređivao, nije niko prstom mrdnuo, a kada sam potpuno uredio, adaptirao zgradu, onda su počeli problemi. Deset godina se priča kako bi trebalo da bude muzej i da me obeštete, ali od svega toga ništa, samo se podigao porez na imovinu“, kaže vlasnik Spasićevog paviljona.

    U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja demantuju Krsmanovića, uz objašnjenje da je od njih dobio samo ono za šta su nadležni, dozvolu za predškolski program.

    Ministarstvo je 30. marta prošle godine verifikovalo Privatnu predškolsku ustanovu „Savsko obdanište“, a rešenje je doneto nakon što je prosvetni inspektor Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda utvrdio da su ispunjeni uslovi.

    „Ministarstvo prosvete nije dalo nikakve preporuke, odnosno dodatne sugestije u pogledu izmene Programa po kojima rade sve javne i privatne predškolske ustanove u Republici Srbiji“, ističu u odgovoru Sputnjiku.

    Određivanje lokacije predškolske ustanove je u nadležnosti lokalne samouprave, u ovom slučaju Sekretarijata za obrazovanje Grada Beograda.

    Komisija za Staro sajmište, koju je formirao Grad Beograd, koju čine eminentni stručnjaci, a treba da pomogne da se ovaj prostor konačno stavi pod zaštitu, poslednji put se sastala u avgustu prošle godine, kada je dala svoje primedbe na predlog Zakona kojim bi ceo ovaj prostor trebalo da bude proglašen memorijalom.

    Jedan od članova koji je magistrirao na tezi o uoravo ovom stratištu, dr Milan Koljanin, za Sputnjik kaže da je šokiran činjenicom da će Spasićev paviljon, pored drugih neprimerenih sadržaja, sada dobiti i vrtić. „To je deo kontinuiranog, potpuno neshvatljivog korišćenja tog prostora za razne svrhe — od koncerata, turističke agencije, do prostora za vežbanje, skoro da me ništa više ne može iznenaditi“, kaže Koljanin za Sputnjik.

    „To je apsolutno neprimereno, nedozvoljivo, ne znam kako je uopšte dozvoljeno da tu bude dečji vrtić, to je naprosto neshvatljivo. To je mesto umiranja, stradanja, to je potpuno neprimereno. Inače se ceo taj prostor ne koristi onako kako bi trebalo. Krajnje je vreme da se tu uradi memorijal“, ističe Koljanin.

    Komisija je uputila brojne primedbe na Zakon čiji je predlagač Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Konačni nacrt Komisija i javnost još nisu videli.

    Sporno je da li će se u okviru njega naći i neobeležene masovne grobnice u Beogradu, u kojima je sahranjeno između 11.000 i 14.000 Srba i više od 6.000 Jevreja.

    Članovi Komisije za Staro sajmište tražili su i da zakon bude „leks specijalis“, kako bi se ubrzali imovinski poslovi, odnosno maksimalno ubrzala eksproprijacija zemljišta na kome će se nalaziti Memorijal, kao u slučaju novog naselja „Beograd na vodi“, koje sa druge strane Save gleda na mesto koncentracionog logora.

    Sajmište je prvo bilo pod upravom nemačke policije, Gestapoa iz okupirane Srbije, ali na terotoriji NDH, odnosno Zemuna, po kome je logor sve vreme nosio ime. Svakodnevno, jevrejska deca, žene i starci ubijani su na putu od logora do pripremljenih masovnih raka u selu Jajinci. Za samo pet meseci stradalo je više od šest hiljada Jevreja.

    Sredinom maja 1944. logor je prepušten ustaškoj policiji, koja je njime upravljala do raspuštanja logora krajem jula iste godine. Kroz Staro sajmište je prošlo oko trideset dve hiljade, a ubijeno je oko jedanaest hiljada ljudi.

    Tagovi:
    Staro Sajmište, vrtić, logori, Beograd
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga